Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao 16 godina i osam meseci. Podnositeljki se dosuđuje naknada nematerijalne štete, uzimajući u obzir i njen doprinos dužini trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragiša B. Slijepčević, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. B. iz Z, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. decembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. B. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi u predmetu P. 1221/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 786/95) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. B. iz Z. je 3. oktobra 2012. godine, preko punomoćnika D. V, advokata iz S. P, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P. 786/95, a potom pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi u predmetu P. 1221/10.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je još 4. decembra 1995. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Staroj Pazovi protiv tuženog J. F, radi utvrđenja da je pok. T. Đ, sestra podnositeljke a vanbračna supruga tuženog, suvlasnik, po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici, na određenim nekretninama u S. P. i na pokretnim stvarima veće vrednosti; da je presudom Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 786/95 od 31. maja 2000. godine tužbeni zahtev delimično usvojen, a delimično odbijen; da je navedena prvostepena presuda ukinuta rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 107/01 od 29. januara 2002. godine; da je u ponovnom postupku, presudom Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 108/02 od 17. februara 2006. godine, ponovo delimično usvojen a delimično odbijen tužbeni zahtev, dok je presudom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1705/06 od 7. decembra 2007. godine navedena prvostepena presuda delimično ukinuta i vraćena prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje; da je Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Staroj Pazovi, kao nadležan sud od 2010. godine, doneo rešenje o troškovima postupka P. 1221/10 od 13. avgusta 2012. godine, te je nakon 17 godina parnični postupak okončan; da joj je zbog dužine trajanja predmetnog postupka povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Zahtevala je naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi P. 1221/10 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 4. decembra 1995. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Staroj Pazovi protiv tuženog J.F, radi utvrđenja da je pok. T.Đ, sestra podnositeljke, a vanbračna supruga tuženog, suvlasnik po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici na određenim nekretninama u S. P. i pokretnim stvarima veće vrednosti. Predmet je dobio broj P. 786/95. Tužbeni zahtev je preciziran 6. marta 1997. godine.

Pred Opštinskim sudom u Staroj Pazovi održano je deset ročišta, na kojima su saslušavane parnične stranke, saslušano je više svedoka, traženi su određeni izveštaji od Filijale Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u S. M. i D. o. – F. u S. M, dok četiri ročišta nije održano, i to: jedno zbog pokušaja mirnog rešenja spora, jedno zbog bolesti postupajućeg sudije, jedno zbog procesnih nedostataka - bez navođenja razloga i jedno zbog promene predsednika veća.

Presudom Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 786/95 od 31. maja 2000. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je pok. T.Đ. suvlasnik u 1/4 dela po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici na nekretninama bliže opisanim u izreci presude i da je suvlasnik u 1/4 dela na pokretnim stvarima bliže označenim u izreci; u stavu drugom izreke odbijen je deo tužbenog zahteva da je tuženi dužan priznati tužilji pravo suvlasništva na nepokretnostima iz stava prvog izreke u 3/8 dela kao zakonskoj naslednici T.Đ; u stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka.

Rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 107/01 od 29. januara 2002. godine žalbe stranaka su uvažene, ožalbena presuda Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 786/95 od 31. maja 2000. godine je ukinuta i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 108/02 i održano je šest ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta, saslušane su parnične stranke i svedoci, dok tri ročišta nije održano, i to jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije a dva bez navođenja razloga.

Presudom Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 108/02 od 17. februara 2006. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev te je utvrđeno da je pok. T.Đ. suvlasnik u 1/3 dela po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici sa tuženim na konkretnoj porodičnoj stambenoj zgradi i svim pomoćnim prostorijama u S. P; u stavu drugom izreke, preostali zahtev za utvrđenje prava suvlasništva na opisanim nepokretnostima u još 1/6 dela, te za utvrđenje prava suvlasništva u 1/2 dela na pokretnim stvarima bliže opisanim u izreci je odbijen; u stavu trećem izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1705/06 od 7. decembra 2007. godine žalba tužilje je delimično uvažena, a delimično odbijena, dok je žalba tuženog odbijena kao neosnovana, pa je presuda Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 108/02 od 17. februara 2006. godine potvrđena u pobijanom usvajajućem i odbijajućem delu odluke o glavnom zahtevu u odnosu na konkretne nekretnine (stav prvi i deo stava drugog izreke), ukinuta u ostalom pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnom zahtevu u odnosu na pokretne stvari (preostali deo stava drugog izreke) i delu odluke o troškovima postupka (stav treći izreke) i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 717/07 od 23. jula 2008. godine utvrđeno je da je tužilja povukla tužbu u preostalom nepravnosnažnom delu tužbenog zahteva koji se odnosio na suvlasništvo njene pok. sestre na pokretnim stvarima.

Rešenjem Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 717/07 od 14. oktobra 2008. godine određen je prekid postupka jer je tuženi F.J. preminuo. Podneskom podnositeljke od 7. aprila 2009. godine predložen je nastavak postupka zbog toga što sud nije doneo odluku o troškovima postupka i uz podnesak je priloženo ostavinsko rešenje kojim su određeni zakonski naslednici pok. tuženog.

Po uspostavljanju nove mreže sudova u Republici Srbiji od 2010. godine, predmet je prešao u nadležnost Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi, gde je nastavljen pod brojem P. 1221/10.

Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi P. 1221/10 od 12. decembra 2011. godine pozvani su zakonski naslednici pok. tuženog da stupe u parnicu na mesto tuženog.

Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi P. 1221/10 od 13. avgusta 2012. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen zahtev tužilje pa su obavezani novi tuženi, zakonski naslednici pok. tuženog, da tužilji solidarno nadoknade troškove parničnog postupka u iznosu od 212.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka u preostalom delu - u iznosu od 65.750,00 dinara, odbijen kao neosnovan.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe, sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano : da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Takođe, i Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja osporenog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen skoro 11 godina, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu - 4. decembra 1995. godine, pa do okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi u konkretnom parničnom postupku nisu u svemu delotvorno i efikasno postupali kako bi se osporeni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnositeljke odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, za ukupno trajanje parničnog postupka od 16 godina i osam meseci nema bilo kakvog objektivnog opravdanja i navedena dužina postupka predstavlja njegovo nerazumno trajanje, kako po praksi ovog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Međutim, Ustavni sud nalazi da je podnositeljka ustavne žalbe u bitnoj meri doprinela dužini trajanja postupka, posebno imajući u vidu da je nakon više od 12 godina vođenja parnice povukla tužbu u delu tužbenog zahteva koji se odnosio na suvlasništvo njene pok. sestre na pokretnim stvarima, a postupajući sud je tokom tog perioda izveo veći broj dokaza u pogledu osnovanosti navedenog dela tužbenog zahteva, što je ne samo dovelo do usložnjavanja postupka već i direktno doprinelo produženju njegovog trajanja. Naime, u tom periodu postupajući sud je radi potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja pribavljao i vršio uvid u razne priznanice, račune, kupoprodajne ugovore i ugovore o potrošačkom kreditu zaključene sa poslovnom bankom, a što se sve na kraju pokazalo kao suvišno i nepotrebno.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da je predmetni postupak u vezi glavne stvari pravnosnažno okončan nakon 12 godina, da se nakon toga rešavalo samo o parničnim troškovima, da je predmet spora bez sumnje bio činjenično složen, te da njegov ishod nije bio od egzistencijalnog značaja za podnositeljku.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je pokrenut pred Opštinskim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P. 786/95, a okončan pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi u predmetu P. 1221/10, te je, na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, u koji se ne računa vreme kada je postupak bio u prekidu, kao i već iskazanu složenost postupka i doprinos podnositeljke njegovom trajanju. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću sopstvenu praksu i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom licu treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnositeljke za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona propisano je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

U pogledu navoda podnositeljke da joj je povređeno i pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se navedeno pravo sadržinski ne razlikuje od prava iz člana 32. stav 1. Ustava, te je povredu tog prava cenio u odnosu na ustavne odredbe.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti