Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom upravnom postupku za isplatu dodataka na platu

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pokrenutom 2006. godine. Zbog neefikasnosti upravnih organa i konstantnog vraćanja predmeta na ponovni postupak, podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete od po 600 evra i naloženo okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Lidija Đukić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . S . iz Bogatića, D. J , M. Đ, Ž . A, D . R, R . G, S . A, M . V , M. I , P. R, M . P, M . S, S . N, D . P, N . P, Č . L, G . Đ, A . I, D . A, N . V, Z . D, G. C, I . R, M . J , M. P, Ž . J, A . G, B . Đ, C . C, Z . C, N . L, Z . O, M . S, G . T, D . L, S . J, Z . J, V . M, M . I, S. S, D . N, S . L, M . J, D . A, A . A, R . V, P . G, D . T, M . J, N . T, R . N, R . M, M . J, D . L, M . V, M . P , M. R, J . Đ, S. P, V . R, D. K, M . M, Z . T, D . P, M . P . -N, A. P, S . J, V . L, Z . S , D. S . i M . B, svih iz Šapca, D . S . iz Vladimiraca, D. K . iz Ljubovije, M. V . iz Zminjaka kod Šapca, I . R, J . M , D. A, Z . M , svih iz Prnjavora kod Šapca, Z . R . iz Duvaništa kod Šapca, N . Đ . i M . D , obojice iz Lešnice kod Loznice , G. M, J . C , Z. N, B . P , S. R, M . S . i M . Ž, svih iz Pocerskog Pričinovića kod Šapca, G . S . iz Ribara kod Šapca, D . M . i P . D , obojice iz Lipolista kod Šapca, S . M , S. J , J. J, N . I, M . M . i Z . T, svih iz Majura kod Šapca, B. O. iz Klenja kod Bogatića, M. S . iz Skrađana kod Šapca, M. P . iz Žabara kod Šapca, D . B , B. S, Z . R . i M . P, svih iz Jevremovca kod Šapca, D . M , B. J . i G . J , svih iz Varne kod Šapca, V. S . iz Slepčevića kod Šapca, A. B, B . L , S. N, svih iz Mišara kod Šapca, J. M . i M. M, obojice iz Štitara kod Šapca , D. N . iz Tabanovića kod Šapca , Z. M , Z. M, obojice iz Gornje Vranjske kod Šapca , I. P . V , D. P . i V . M, svih iz Bogosavaca kod Šapca , M. R . iz Orida kod Šapca , S. P . iz Straže kod Loznice, Ž . S . i Lj . K , obojice iz Volujca kod Šapca , M. I . iz Metlića kod Šapca , G. A . iz Nakučana kod Šapca, D . Đ . iz Grušića kod Šapca i R . A . iz Petlovače kod Šapca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. aprila 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S, D . J, M . Đ, Ž . A, D . R, R . G, S . A, M . V, M . I, P . R, M . P, M . S, S . N, D . P, N . P, Č . L, G . Đ, A . I, D . A, N . V, Z . D, G . C, I . R, M . J, M . P, Ž . J, A . G, B . Đ, C . C, Z . C, N . L, Z . O, M . S, G . T, D . L, S . J, Z . J, V . M, M . I, S. S, D . N, S . L, M . J, D . A, A . A, R . V, P . G, D . T, M . J, N . T, R . N, R . M, M . J, D . L, M . V, M . P, M . R, J . Đ, S . P, V . R, D . K, M . M, Z . T, D . P, M . P .-N, A. P, S . J, V . L, Z . S, D . S, M . B, D. S, D . K, M . V, I . R, J . M, D . A, Z . M, Z . R, N . Đ, M . D, G . M, J . C, Z . N, B . P, S . R, M . S, M . Ž, G . S, D . M, P . D, S . M, S . J, J . J, N . I, M . M, Z . T, B. O, M . S, M . P, D . B, B . S, Z . R, M . P, D . M, B . J, G . J, V . S, A . B, B . L, S . N, J . M, M . M, D. N, Z . M, Z . M, I . P . V, D . P, V . M, M . R , S . P, Ž . S, Lj . K, M . I, G . A, D . Đ . i R . A . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-1631/21 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu nematerijal ne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . iz Bogatića i ostala lica navedena u uvodu i u tački 1. izreke (u daljem tekstu: podnosioci) podneli su Ustavnom sudu, 29. avgusta 2019. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 14. januara, 2. juna, 11. decembra 2020. godine, 24. decembra 2021. godine, 1 5. jula 2022. godine i 3. februara 2023. godine , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u „postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-2357/19, Žalbenom komisijom Vlade u predmetu broj 120-01-2 221/2019-01, Upravnim sudom u predmetu U. 14649/16 i u postupku koji je u vreme izjavljivanja ove ustavne žalbe vođen pred Žalbenom komisijom Vlade “.

Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji se vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-5070/2014 od 29. septembra 2016. godine .

U ustavnoj žalbi i njenim dopunama je detaljno opisan tok osporenog postupka, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka koji se vodi povodom zahteva od 8. avgusta 2006. godine, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca. Takođe, podnosioci ukazuju da im je Odlukom Ustavnog suda Už-3201/2011 od 13. marta 2014. godine utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka, te utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete svakom od njih u opredeljenom novčanom iznosu i naloženo okončanje postupka u najkraćem roku .

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, naloži da se osporeni postupak što pre okonča i utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku svakom u iznosu od po 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijsk a uprav a u Šapcu broj 120-1631/21 i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i njen ih dopun a, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe, kao policijski službenici, zajedno sa drugim kolegama (u daljem tekstu: podnosioci i dr.) , su 8. avgusta 2006. godine podneli zahtev prvostepenom organu uprave za isplatu dodataka na platu za prekovremeni rad, rad noću i na dane državn ih i versk ih praznika, u periodu od 8. avgusta 2003. do 8. avgusta 2006. godine.

Odlukom Ustavnog suda Už-3201/2011 od 1 3. marta 201 4. godine usvojena je ustavna žalba podnosilaca od 15. jula 2011. godine i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u dotadašnjem toku postupka. Istom odlukom je podnosiocima utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate i naloženo nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se konkretni postupak okončao u najkraćem roku.

Presudom Upravnog suda U. 1 7147/12 od 15. maja 2014. godine, tužba podnosilaca i dr. izjavljena protiv rešenj a Žalbene komisije Vlade broj 120-01-829/2012-01 od 14. novembra 2012. godine odbijena je kao neosnovana.

Jedan od podnosilaca je protiv označene presude izjavio ustavnu žalbu 6. juna 2014. godine . Odlukom Ustavnog suda Už-5070/2014 od 2 9. septembra 201 6. godine, između ostalog, usvojena je ustavna žalba Zorana Radovanovića i utvrđeno da je presudom Upravnog suda U. 17147/12 od 15. maja 2014. godine povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je poništena označena presuda i određeno da Upravni sud donese novu odluku po tužbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Žalbene komisije Vlade Republike Srbije broj 120-01-829/2012-01 od 14. novembra 2012. godine, kao i da predmetna Odluka ima dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji. Odluka Ustavnog suda dostavljena je 21. oktobra 2016. godine Upravnom sudu.

Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda, Upravni sud je , na sednici održanoj 30. novembra 2016. godine, doneo presudu U. 14649/16, kojom je uvažio tužbu i poništio rešenje Žalbene komisije Vlade broj 120-01-829/2012-01 od 14. novembra 2012. godine, koja je, potom, postupajući u izvršenju odluke Upravnog suda, donela rešenje broj 120-01-1448/2016-01 od 30. decembra 201 6. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca i dr. i poništeno prvostepeno rešenje, a predmet je vraćen ist om organu na ponovni postupak.

Prvostepeni organ je 17. februara 201 7. godine doneo rešenje broj 120-1379/17 kojim je predmetni zahtev odbijen kao neosnovan .

Nakon što je, po žalbi podnosilaca i dr. od 28. februara 2017. godine, navedeno prvostepeno rešenje poništeno rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01- 281/2017-01 od 7. aprila 2017. godine, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 120-1379/17 od 12. maja 20 17. godine kojim je predmetni zahtev ponovo odbijen kao neosnovan.

Po žalbi podnosilaca i dr. od 18. maja 2017. godine , Žalbena komisija Vlade donela je rešenje broj 120-01-399/2017-01 od 23. juna 20 17. godine kojim je poništeno navedeno prvostepeno rešenje .

Prvostepeni organ je 31. jula 201 7. godine doneo rešenje broj 120-4951/17 kojim je ponovo odbijen kao neosnovan predmetni zahtev.

Nakon što je, po žalbi podnosilaca i dr, od 10. avgusta 2017. godine, navedeno prvostepeno rešenje poništeno rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01- 656/2017-01 od 29. septembra 201 7. godine, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 120-6691/17 od 20. oktobra 20 17. godine i zahtev podnosilaca i dr. ponovo odbi o kao neosnovan.

Po žalbi podnosilaca i dr, od 30. oktobra 2017. godine , Žalbena komisija Vlade donela je rešenje broj 120-01-802/2017-01 od 8. decembra 20 17. godine kojim je poništeno navedeno prvostepeno rešenje .

Prvostepeni organ je 8. januara 201 8. godine doneo rešenje broj 120-237/18 kojim je ponovo odbijen kao neosnovan predmetni zahtev.

Nakon što je, po žalbi podnosilaca i dr, od 15. januara 2018. godine, navedeno prvostepeno rešenje poništeno rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01- 579/2018-01 od 28. marta 201 8. godine, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 120-2548/18 od 17. aprila 20 18. godine i predmetni zahtev ponovo odbio kao neosnovan.

Po žalbi podnosilaca i dr, od 25. aprila 201 8. godine, Žalbena komisija Vlade donela je rešenje broj 120-01-1072/2018-01 od 31. maja 20 18. godine kojim je poništeno navedeno prvostepeno rešenje .

Prvostepeni organ je 29. juna 201 8. godine doneo rešenje broj 120-4667/18 kojim je ponovo odbijen kao neosnovan predmetni zahtev.

Nakon što je, po žalbi podnosilaca i dr, od 13. jula 2018. godine, navedeno prvostepeno rešenje poništeno rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01- 1192/2018-01 od 31. avgusta 201 8. godine, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 120-6828/18 od 8. oktobra 20 18. godine i zahtev podnosilaca i dr. ponovo odbio kao neosnovan.

Po žalbi podnosilaca i dr, od 11. oktobra 201 8. godine, Žalbena komisija Vlade donela je rešenje broj 120-01-96/2018-01 od 28. januara 20 19. godine kojim je poništeno navedeno prvostepeno rešenje .

Prvostepeni organ je 5. aprila 201 9. godine doneo rešenje broj 120-2357/19 kojim je ponovo odbijen kao neosnovan predmetni zahtev.

Nakon što je, po žalbi podnosilaca i dr, od 23. aprila 2019. godine, navedeno prvostepeno rešenje poništeno rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01- 2221/2019-01 od 31. maja 201 9. godine, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 120-4153/19 od 7. jula 20 19. godine i zahtev podnosilaca i dr. ponovo odbio kao neosnovan.

Po žalbi podnosilaca i dr, od 6. avgusta 201 9. godine, Žalbena komisija Vlade donela je rešenje broj 120-01-2467/2019-01 od 24. septembra 20 19. godine kojim je poništeno navedeno prvostepeno rešenje .

Prvostepeni organ je 18. novembra 201 9. godine doneo rešenje broj 120-6459/19 kojim je ponovo odbijen kao neosnovan predmetni zahtev.

Nakon što je, po žalbi podnosilaca i dr, od 29. novembra 2019. godine, navedeno prvostepeno rešenje poništeno rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01- 52/2020-01 od 24. januara 20 20. godine, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 120-1362/20 od 2. marta 20 20. godine i zahtev podnosilaca i dr. ponovo odbio kao neosnovan.

Po žalbi podnosilaca i dr, od 18. marta 20 20. godine, Žalbena komisija Vlade donela je rešenje broj 120-01-219/2020-01 od 8. maja 20 20. godine kojim je poništeno navedeno prvostepeno rešenje .

Prvostepeni organ je 18. juna 20 20. godine doneo rešenje broj 120-2797/20 kojim je ponovo odbijen kao neosnovan predmetni zahtev.

Nakon što je, po žalbi podnosilaca i dr, od 2 9. juna 20 20. godine, navedeno prvostepeno rešenje poništeno rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01- 376/2020-01 od 10. avgusta 20 20. godine, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 120-5826/20 od 25. novembra 20 20. godine, kojim je zahtev podnosilaca i dr. odbio kao neosnovan u delu koji se odnosi na period od 1. jula do 8. avgusta 2006. godine, dok je za preostali deo zahteva (8. avgust 2003 – 26. jun 2006. godine) konstatovano da će o njemu biti odlučeno naknadno .

Po žalbi podnosilaca i dr, od 16. decembra 20 20. godine, Žalbena komisija Vlade donela je rešenje broj 120-01-25/2021-01 od 22. januara 20 21. godine kojim je žalba odbijena i prvostepeno rešenje u pobijanom delu potvrđeno.

Prvostepeni organ je 31. marta 20 21. godine doneo dopunsko rešenje broj 120-1631/21 kojim je dopunjeno rešenje broj 120-5826/20 od 25. novembra 2020. godine , tako što je utvrđeno pravo podnosilaca i dr. na isplatu dodataka na platu za prekovremeni rad, rad noću i na dan državnog i verskog praznika za periodu od 8. avgusta 2003. godine do 26. juna 2006. godine (stav drugi izreke). Podnosioci i dr. su upućeni da svoja eventualna potraživanja po navedenom osnovu ostvare pred sudom opšte nadležnosti (stav treći izreke) . U stavu četvrtom izreke je dosuđena naknada troškova upravnog postupka u iznosu od 198.000 dinara, a u stavu petom je zahtev za naknadu troškova delimično odbijen (preko dosuđenog do traženog iznosa).

Po žalbi podnosilaca i dr, od 22. aprila 20 21. godine, Žalbena komisija Vlade donela je rešenje broj 120-01-239/2021-01 od 18. maja 20 21. godine kojim je poništen stav treći izreke navedeno g prvostepeno g rešenj a (zaključak prvostepenog organa zasnovan na pogrešnoj primeni merodavnog prava) , dok je isto potvrđeno u pobijanom stavu pet izreke .

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-399/2021-01 od 20. oktobra 202 1. godine usvojena je žalba podnosilaca i dr. od 23. septembra 2021. godine i naloženo prvostepenom organu da najkasnije u roku od 15 dana donese odgovarajuće rešenje i o tome obavesti drugostepeni organ.

Prvostepeni organ je dopisom broj 117-1923/21-13 od 6. oktobra 2021. godine obavestio punomoćnika podnosilaca i dr. da je u cilju daljeg postupanja neophodno da se zahtev dopuni dokazima o prav u na isplatu predmetnih dodataka na platu za period od 8. avgusta 2003. do 26. juna 2006. godine.

Podnosioci i dr. su se , 15. oktobra 2021. godine , preko punomoćnika, izjasnil i da oni ne poseduju navedene dokaze, zbog čega se prvostepeni organ dopisom od 18. oktobra 2021. obratio Odeljenju za upravno-pravne poslove i poslove radno-pravnog zastupanja sa zahtevom za dalja uputstva.

Podnosioci i dr. su 23. septembra 2021. godine izjavili žalbu zbog nepostupanja po nalogu drugostepenog organa , kao i 17. decembra 2021. godine. Požurnicama od 11. aprila i 8. jula 2022. godine, podnosioci i dr. su urgirali donošenje rešenja po navedenim žalbama.

Tužba zbog „ćutanja“ drugostepenog organa uprave podneta je Upravnom sudu 2. novembra 202 2. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine, propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 3.); da će po poništavanju pobijanog rešenja drugostepeni organ proslediti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, samo ako je potrebno da se u toj upravnoj stvari donese novo rešenje (stav 4.); da ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona (član 213. stav 2.). U osnovi istovetne odredbe bile su sadržane i u Zakonu o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), koje su se primenjivale do 31. maja 2017. godine.

Odredbom člana 19. stav 1. Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Ispitujući istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji se vodi u izvršenju Odluke Suda Už-5070/2014 od 29. septembra 2016. godine. Stoga je, u konkretnom slučaju, cenjen period od 21. oktobra 2016. godine, kada je navedena Odluka dostavljena Upravnom sudu, a koji do odlučivanja o ovoj ustavnoj žalbi traje šest godina i pet meseci.

Ustavni sud je konstatovao da je tačkom 2. dispozitiva dopunskog rešenja prvostepenog organa od 31. marta 2021. godine, koje je u tom delu postalo pravnosnažno, podnosiocima utvrđeno pravo na dodatke na platu u periodu od 8. avgusta 2003. godine do 26. juna 2006. godine, ali nije odlučeno o zahtevu za njihovu isplatu. Zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 1. jula do 8. avgusta 2006. godine odbijen je rešenj em prvostepenog organa od 25. novembra 2020. godine, koje je u tom delu postalo konačno.

Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U pogledu značaja predmeta postupka, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, pogotovo zbog toga što se radi o potraživanjima iz radnog odnosa i što se postupak vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj predmet u određenoj meri činjenično složen, imajući u vidu veći broj stranaka u postupku. Sa druge strane, pravna pitanja koja se postavljaju u toku postupka već su u dovoljnoj meri razjašnjena u odlukama Ustavnog suda Už-2608/2009 od 30. septembra 2010. godine i Už-2188/2013 od 26. februara 2016. godine. Iz navedenih Odluka Ustavnog suda proizlazi da podnosiocima ustavne žalbe za obavljeni rad na izvršenju zadataka preko punog radnog vremena, rad noću i tokom državnog ili verskog praznika, u periodu do 30. juna 2006. godine ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koja im je u tom slučaju pripadala u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01), dok bi podnosiocima za period od 1. jula 2006. pripadalo pravo na uvećanje plate ukoliko bi se utvrdilo da im koeficijent za obračun plate nije uvećan za 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike.

Ispitujući postupanje nadležnog suda i upravnih organa, Ustavni sud je konstatovao da je Upravni sud u veoma kratkom vremenskom periodu doneo presudu postupajući u izvršenju navedene odluke Ustavnog suda. Međutim, u nastavku postupka je doneto 1 5 prvostepenih i 1 6 drugostepenih rešenja kojima je odlučeno o žalbama protiv prvostepenih rešenja. Iz toga se može uočiti da posmatrani postupak obeležava kontinuirano vraćanje predmeta na ponovno rešavanje prvostepenom organu, koji ne postupa po primedbama iz drugostepenih rešenja. U takvim okolnostima, drugostepeni organ je propustio da dopuni postupak i otkloni nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, te da ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, u smislu odredbe člana 232. stav 1. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku i 171. stav 2. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (presuda Wierciszewska protiv Poljske , predstavka broj 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Ustavni sud je posebno imao u vidu da je prvostepeni organ, nakon što je poništeno 14 rešenja tog organa, kojima je u celini bio odbijen zahtev podnosilaca, doneo dopunsko rešenje od 31. marta 2021. godine, kojim je podnosiocima utvrđeno pravo na tražene dodatke na platu za period od 8. avgusta 2003. do 26. juna 2006. godine, ali su upućeni da eventualno potraživanje po osnovu tog prava ostvare pred sudom opšte nadležnosti.

Kada je u pitanju ponašanje podnosilaca, Ustavni sud je konstatovao da su oni koristili pravna sredstva za ubrzanje postupka, u skladu sa zakonom, kada su za to postojali uslovi, uz neznatno kašnjenje sa podnošenjem tužbe zbog „ćutanja“ drugostepenog organa uprave .

Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u ovom predmetu, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda, potvrđuje da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon, 103/15 i 10/23 ), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja upravnog postupka, neefikasno postupanje upravnih organa, životni standard u državi i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije, od 19. septembra 2019. godine (predstavka broj 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije, od 14. januara 2021. godine (predstavka broj 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se, kao i osporeni postupak, vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom upravnom postupku za isplatu dodataka na platu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti