Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke prema preduzeću

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu zbog propusta države da izvrši pravnosnažnu sudsku odluku o potraživanju iz radnog odnosa protiv dužnika sa većinskim društvenim kapitalom. Podnositeljki je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8810/2020
31.10.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. D. iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. D. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 354/05 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo V. D. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 354/05 od 7. marta 2005. godine umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. D. iz Vranja podnela je Ustavnom sudu, 4. septembra 2020. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz Vranja, ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede načela ravnopravnosti svih oblika svojine utvrđenog članom 86. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 354/05.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi da su joj označena prava povređena jer joj u predmetnom izvršnom postupku nisu isplaćena potraživanja iz radnog odnosa. Uz ustavnu žalbu dostavlja rešenje Višeg suda u Vranju 1090/15 od 19. februara 2016. godine, kojim je utvrđeno da joj je u osporenom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu označenih prava, kao i pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete u visini od 2.000 evra, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju, zbog povrede prava na imovinu, kao i na naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine priložene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podnela je, 3. marta 2005. godine, Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika H. „J.“ a.d. Vranje, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Vranju P1. 1298/02 od 16. aprila 2004. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Vranju je I. 354/05 od 7. marta 2005. godine određeno je predloženo izvršenje.

Podnositeljka ustavne žalbe, kao predlagač, podnela je, 5. novembra 2015. godine, zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kojim je tražila da se utvrdi da joj je povređeno ovo pravo u predmetnom izvršnom postupku i odredi primerena naknada u iznosu od 30.000,00 dinara.

Viši sud u Vranju je rešenjem R4I. 1090/15 od 19. februara 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 354/05. Istim rešenjem, u stavu trećem izreke, utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 30.000 dinara.

Predmet Osnovnog suda u Vranju I. 345/05 je nakon toga ustupljen javnom izvršitelju Aleksandru Nikoliću iz Vranja, gde je zaveden pod brojem Ii. A. 1168/16.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnositeljke ustavne žalbe u izvršnom postupku, a protiv dužnika koji ima pretežan državni, odnosno društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Stoga je Sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnositeljka ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u izvršnom postupku, a koji joj do sada nije isplaćen (videti, pored mnogih drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 354/05 od 7. marta 2005. godine, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Takođe, imajući u vidu da je Ustavni sud u velikom broju predmeta podnosilaca ustavnih žalbi radnika H. „J.“ a.d. Vranje utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju, Ustavni sud je to učinio i u ovom predmetu zbog potrebe da se svi podnosioci ustavnih žalbi koji se nalaze u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji dovedu u isti pravni položaj.

6. Nakon što je utvrdio povredu prava na imovinu i pravo podnositeljke na naknadu materijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava i načela ravnopravnosti svih oblika svojine utvrđenog članom 86. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud napominje da o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku ovde nije odlučivao, već je o tom zahtevu odluku doneo nadležni sud, istovremeno utvrđujući i pravo podnositeljke na primerenu naknadu u iznosu koji je i potraživala zahtevom. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ovaj zahtev odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke prema preduzeću

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti