Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava na imovinu podnosioca zbog propusta države da obezbedi izvršenje pravnosnažne sudske odluke protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini glavnog duga.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8815/2016
22.06.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. S. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. S. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 3172/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 3966/02) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 3966/02 od 2. decembra 2002. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. S. iz Niša podneo je Ustavnom sudu, 8. jula 2013. godine, preko punomoćnika S. A, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 3172/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 3966/02). Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 3966/02 od 2. decembra 2002. godine. Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už- 5513/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Viši sud u Nišu je po delimično pravnosnažnom okončanju postupka po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosioca ustavne žalbe, dopisom od 18. novembra 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, isti je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-8815/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i rešenja Višeg suda u Nišu R4. 190/15 od 28. septembra 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 1616/15 od 2. juna 2015. godine, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Nišu protiv izvršnog dužnika DP „S.“ iz Niša. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P1. 1500/02 od 9. septembra 2002. godine, kojom je obavezan tuženi DP „S.“ iz Niša da tužiocu V. S. na ime minimalne zarade isplati određene novčane iznose.

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 3966/02 od 2. decembra 2002. godine usvojeno je predloženo izvršenje.

Viši sud u Nišu je rešenjem R4. 190/15 od 28. septembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojio zahtev predlagača V. S, i utvrdio da mu je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 3172/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 3966/02) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom izvršnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se osporeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 3966/02 od 2. decembra 2002. godine; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 1616/15 od 2. juna 2016. godine, ukinuto je ožalbeno rešenje Višeg suda u Nišu R4. 190/15 od 28. septembra 2015. godine u stavovima trećem i četvrtom njegove izreke.

4. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da propust suda da namiri potraživanja utvrđena pravnosnažnom presudom, a protiv dužnika DP „S.“ iz Niša koji ima pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Ispitujući zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 3966/02 od 2. decembra 2002. godine, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog pravnosnažnom presudom (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 3966/02 od 2. decembra 2002. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15)

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti