Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog nepostupanja u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Sud je utvrdio da obustava izvršnog postupka zbog sprovođenja „automatskog stečaja“ nad dužnikom ne predstavlja povredu navedenih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8818/2012
21.05.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Biljane Vlajković iz Aranđelovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Biljane Vlajković izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 4238/09 (kasnije u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 36106/10) .

O b r a z l o ž e nj e

1. Biljana Vlajković iz Aranđelovca podnela je , 19. novembra 2012. godine, preko punomoćnika Slavoljuba Gajića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 4238/09 (kasnije u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 36106/10).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je izvršni postupak trajao tri godine i sedam meseci, da izvršni sud nije sprovodio postupak izvršenja niti je preduzimao aktivnosti u tom pravcu, niti je obaveštavao podnositeljku o eventualnim smetnjama za sprovođenje izvršenja.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i da utvrdi da su u izvršnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom povređena navedena ustavna prava podnositeljki ustavne žalbe . Podnositeljka ustavne žalbe je tražila naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Izvršni poverilac Biljana Petrović (sada Vlajković), ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 16. marta 200 9. godine predlog za izvršenje Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika privrednog društva „TT GO CO“ d.o.o, radi namirenja novčanog potraživanja, i to na novčanim sredstvima izvršnog dužnika, a ukoliko nema novčanih sredstava, popisom, procenom i prodajom pokretnih i nepokretnih stvari. Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem I. 4238/09 od 19. marta 2009. godine odredio predloženo izvršenje. Rešenje o izvršenju je dostavljeno Narodnoj banci – Odseku za prinudnu naplatu.

Uvidom u internet sajt Agencije za privredne registre utvrđeno je da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 1383/11 od 17. februara 2011. godine pokrenut prethodni stečajni postupak nad izvršnim dužnikom, a rešenjem istog suda St. 1383/11 od 19. maja 2011. godine istovremeno je otvoren i zaključen postupak stečaja („automatski stečaj“). Izvršni dužnik je brisan iz registra privrednih subjekata 5. jula 2011. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 36106/10 od 26. oktobra 2012. godine obustavio izvršenje, u smislu člana 71. stav 1. tačka 3) Zakona o izvršenju i obezbeđenju, zbog prestanka postojanja izvršnog dužnika. U pouci ovog rešenja je konstatovano da protiv ovog rešenja prigovor nije dozvoljen.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZIP), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.). Hitnost postupka, u članu 6. stav 1, predviđa i Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11) (u daljem tekstu: ZIO), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine.

Zakon o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11 i 71/12 – Odluka US), koji je počeo da se primenjuje 24. januara 2010. godine, propisuje: da pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastupaju početkom dana isticanja oglasa o otvaranju postupka na oglasnoj tabli suda (član 73. stav 1.); da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka, a da se obustavljaju postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku se (član 93. st. 1. i 2.).

Ustavni sud konstatuje da je odredbama čl. 150. do 154. navedenog Zakona o stečaju bio propisan poseban postupak u slučaju dugotrajne nesposobnosti za plaćanje, i to: obaveštenje i pokretanje prethodnog stečajnog postupka (član 150.), rok za uplatu predujma (član 151.), rasprava o otvaranju stečajnog postupka (član 152.), rešenje o otvaranju i zaključenju stečajnog postupka (član 153.) i postupanje sa imovinom stečajnog dužnika (član 154.). Odlukom Ustavnog suda IUz-850/2010 od 12. jula 2012. godine, koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 71/12, od 25. jula 2012. godine, između ostalog, utvrđeno je da nisu u saglasnosti sa Ustavom odredbe čl. 150. do 154. Zakona o stečaju.

5. Izvršni postupak, kao posebna vrsta sudskog postupka, predstavlja jedinstvenu celinu i pokreće se podnošenjem predloga za izvršenje, a završava se zaključenjem ili obustavom izvršenja. U konkretnom slučaju, podnositeljka je podnela predlog za izvršenje Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu 16. marta 2009. godine, a rešenje o obustavi izvršenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 36106/10 doneto je 26. oktobra 2012. godine. Dakle, postupak izvršenja je formalnopravno trajao tri godine i sedam meseci. Navedeno trajanje postupka izvršenja , samo po sebi, može ukazivati da nije okončan u okviru standarda razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, te je Sud i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje izvršnog postupka.

Ustavni sud najpre ukazuje da je zakonski cilj postupka izvršenja - (prinudno) namirenje potraživanja izvršnog poverioca. Poštovanje prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, koje se na nivou izvršne procedure javlja u vidu načela hitnosti, treba da dovede do efikasnog i ekspeditivnog namirenja potraživanja izvršnog poverioca. Imajuću u vidu navedeno, sveukupni cilj postupka izvršenja jeste namirenje potraživanja izvršnog poverioca efikasno i u razumnom roku. Stoga su radnje nečinjenja izvršnog suda koje dovode do prolongiranja, odnosno onemogućavanja čina namirenja potraživanja izvršnog poverioca, uzroci povrede navedenog ustavnog prava.

U konkretnom slučaju, postupak izvršenja je obustavljen, u smislu člana 76. stav 1. tačka 3) ZIO, zbog prestanka postojanja izvršnog dužnika koji je bio pravno lice, a nema pravnog sledbenika. Međutim, Ustavni sud ukazuje da brisanje izvršnog dužnika iz registra privrednih subjekta nije bio primarni razlog za obustavu izvršenja, već je to, u smislu člana 93. stav 2. Zakona o stečaju, bilo sprovođenje „automatskog stečaja“ nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 1383/11 od 19. maja 2011. godine. Brisanje izvršnog dužnika iz registra privrednog subjekata je seku ndarni razlog za obustavu izvršenja, i on se javio kao zakonska posledica prethodno sproved enog „automatskog stečaja“ nad izvršnim dužnikom.

Ustavni sud zatim ukazuje da je razlog za obustavu izvršenja, u smislu člana 93. stav 2. Zakona o stečaju, nastao 19. maja 2011. godine, kada je doneto rešenje Privrednog suda u Beogradu St. 1383/11 o „automatskom stečaju“, dok je rešenje o obustavi izvršenja Prvog osnovnog suda I. 36106/10 doneto 26. oktobra 2012. godine, dakle nakon godinu i po dana od dana nastanka primarnog razloga za obustavu postupka izvršenja. Ustavni sud ocenjuje da ova radnja izvršnog suda, donošenje rešenja o obustavi izvršenja nakon godinu i po dana od nastanka razloga za obustavu , predstavlja formalni propust suda, ali se ta radnja ne može tretirati kao uzrok povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ovo stoga što predmetna radnja nečinjenja izvršnog suda nije imala nikakav uticaj na sam čin namirenja potraživanja izvršnog poverioca, jer je od trenutka sprovođenja „automatskog stečaja“ nad izvršnim dužnikom po samom zakonu prestala obaveza izvršnog suda da sprovodi dalje radnje izvršenja (ostala je samo formalna obaveza da donese rešenje o obustavi izvršenja), i time je istovremeno prestalo zakonsko pravo podnositeljke ustavne žalbe da namiruje svoje potraživanje u postupku izvršenja. Rešenje o obustavi izvršenja zbog stečaja dužnika samo konstatuje procesno stanje koje je već ustanovljeno po samom zakonu .

Dakle, vremenski period koji se može suštinski posmatrati u kontekstu povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju jeste period od dve godine i dva meseca (od trenutka podnošenja predloga za izvršenje, 16. marta 2009. godine, do donošenja rešenja Privrednog suda u Beogradu St. 1383/11 o pokretanju „automatskog stečaja“ nad izvršnim dužnikom, 19. maja 2011. godine). Po oceni Ustavnog suda, ova dužina trajanja izvršnog postupka objektivno nije dovela do povrede prava na suđenje u razumnom roku. U vezi tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe da je sud nije obavestio o smetnjama koje sprečavaju ili onemogućavaju sp rovođenje izvršenja, Ustavni sud nalazi da, iako se izvršenje sprovodi po službenoj dužnosti, to ne znači da izvršni poverilac treba da bude pasivan i da ne pokazuje nikakvo interesovanje za konačan ishod postupka izvršenja, pogotovu kada se u određenim vremenskim periodima ne sprovodi bilo kakva sudska aktivnost. Podnositeljka ustavne žalbe nije navela, niti je priložila dokaze o tome da je u toku izvršnog postupka pokazala interesovanje za sprovođenja radnji izvršenja u razumnom roku , niti da je bila sprečena da to čini.

6. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da podnositeljki ustavne žalbe nisu povređen a prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu zajemčen a odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 4238/09 (kasnije u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 36106/10), te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US).

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog nepostupanja u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti