Odluka Ustavnog suda o povredi razumnog roka u dva radna spora

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u dva radna spora. Postupci za poništaj otkaza i naknadu štete, pokrenuti 2004. godine, nisu pravnosnažno okončani i prekinuti su zbog likvidacije poslodavca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-882/2009
05.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragice Janković iz Pauna, Dragica Janković, Ljiljane Đermanović i Veselinke Gavrilović, svih iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragice Janković iz Pauna, Ljiljane Đermanović i Veselinke Gavrilović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 241/08 (sada predmet Osnovnog suda u Valjevu P1. 772/10) povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba Dragice Janković iz Valjeva i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 379/08 (sada predmet Osnovnog suda u Valjevu P1. 66/10) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupci iz tač. 1. i 2, kada se za to steknu uslovi, okončali u najkraćem roku.

4. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragica Janković iz Pauna, Dragica Janković, Ljiljana Đermanović i Veselinka Gavrilović, sve iz Valjeva, su 9, odnosno 15. juna 2009. godine, svaka posebno, a preko istog punomoćnika – advokata Radomira Spasojevića iz Valjeva, podnele ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 241/08. Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti Už-882/2009, Už-905/2009, Už-911/2009 i Už-1056/2009. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), spojio postupke po ustavnim žalbama u predmetima Už-882/2009, Už-905/2009, Už-911/2009 i Už-1056/2009, radi zajedničkog odlučivanja, i to tako što su predmeti Už-905/2009, Už-911/2009 i Už-1056/2009 pripojeni predmetu Už-882/2009.

Dragica Janković iz Valjeva je u podnesku od 28. marta 2011. godine, preko punomoćnika advokata Radomira Spasojevića iz Valjeva, istakla da je u njenoj ustavnoj žalbi od 9. juna 2009. godine pogrešno naveden broj predmeta Opštinskog suda u Valjevu, te da je predmet u kome je vođen postupak povodom njene tužbe ranije bio predmet Opštinskog suda u Valjevu pod brojem P1. 388/07, a sada je to predmet Osnovnog suda u Valjevu broj P1. 66/10. Predložila je da Ustavni sud utvrdi da joj je postupanjem sudova u navedenom predmetu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U ustavnim žalbama je navedeno da su podnositeljke kao bivše radnice podnele 2004. godine tužbu protiv tuženog AD „MINSA“ iz Valjeva, zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, kao i zbog naknade štete usled nezakonitog otkaza. Delimičnom presudom je pravnosnažno utvrđeno da otkaz ugovora o radu nije bio zakonit, ali da nije okončan postupak po tužbenom zahtevu za naknade štete uzrokovane nezakonitim otkazom. Dalje je navedeno da je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora okončati pravnosnažno u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, ali da taj rok nije ispoštovan jer je sud odlučio da se sa postupkom za utvrđivanje činjenica koje su bitne za naknadu štete zastane do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravnosnažne delimične presude, čime je došlo do neopravdanog odugovlačenja postupka. Istaknuto je da je na opisani način podnositeljkama prouzrokovana materijalna i nematerijalna šteta.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Valjevu u predmetu P. 241/08 (sada predmet Osnovnog suda u Valjevu P1. 772/10) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Četrdeset tužilaca, među kojima i podnositeljke ustavne žalbe - Dragica Janković iz Pauna, Ljiljana Đermanović i Veselinka Gavrilović su 30. juna 2004. godine podnele tužbu Opštinskom sudu u Valjevu (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv tuženog AD „Uzor“ iz Valjeva radi poništaja odluka tuženog kojima su tužiocima otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Tužbom je traženo da se tužioci vrate na rad, kao i da im se isplate zaostale zarade. Opštinski sud je formirao posebne predmete u kojima su tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe i to: P1. 1099/04, P1. 1100/04 i P1. 1101/04.

Opštinski sud je 16. novembra 2005. godine dostavio tuženom tužbu na odgovor i zakazao ročište za 8. decembar 2005. godine. Nakon jednog održanog ročišta za glavnu raspravu 8. decembra 2005. godine, sud je na sledećem ročištu 25. maja 2005. godine doneo rešenje kojim je prekinuo postupak, do okončanja parnice u predmetu Opštinskog suda P1. 1393/05 u kojoj se odlučivalo o zakonitosti štrajka u kome su učestvovale ovde podnositeljke ustavne žalbe.

Tužilje su podneskom od 30. marta 2007. godine predložile da Opštinski sud nastavi postupak, jer je pravnosnažno okončana parnica u predmetu P1. 1393/05, da bi Opštinski sud na ročištu za glavnu raspravu koje je održano 18. maja 2007. godine, doneo rešenje kojim je postupak nastavljen. Nakon četiri održana ročišta za glavnu raspravu, Opštinski sud je 13. septembra 2007. godine doneo delimičnu presudu P1. 431/07, kojom su usvojeni tužbeni zahtevi tužilja i poništene odluke tuženog o otkazu ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti, uz obavezu tuženog da tužilje vrati na rad.

Postupajući po žalbi tuženog, Okružni sud u Valjevu (u daljem tekstu: Okružni sud) je 27. februara 2008. godine doneo presudu Gž1. 127/08 kojom je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i delimična presuda Opštinskog suda P1. 431/07 od 13. septembra 2007. godine potvrđena u odnosu na tužilje Ljiljanu Đermanović i Dragicu Janković, dok je ista presuda u odnosu na tužilju Veselinku Gavrilović ukinuta i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, nakon četiri održana i jednog neodržanog ročišta za glavnu raspravu, Opštinski sud je 3. jula 2008. godine doneo rešenje P1. 1241/08 da zastane sa postupkom do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije o reviziji tuženog izjavljenoj 7. aprila 2008. godine protiv presude Okružnog suda Gž1. 127/08 od 27. februara 2008. godine.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1213/08 od 11. septembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Okružnog suda Gž1. 127/08 od 27. februara 2008. godine.

Nakon dva održana i dva neodržana ročišta za glavnu raspravu, tuženi je 20. marta 2009. godine istakao predlog za delegaciju nadležnosti suda, sa obrazloženjem da se na sud vrši pritisak od strane tužilja, da bi sud na ročištu za glavnu raspravu koje je održano 26. marta 2009. godine doneo rešenje da se zastane sa postupkom do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije o predlogu za delegaciju nadležnosti.

Postupajući po predlogu tuženog, Vrhovni sud Srbije je rešenjem R. 235/09 od 9. aprila 2009. godine odbio predlog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda u ovom predmetu.

Opštinski sud je 3. juna 2009. godine doneo presudu P1. 241/08 kojom je u celini usvojen tužbeni zahtev tužilja.

Presudom Okružnog suda Gž1. 191/09 od 27. jula 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i presuda Opštinskog suda P1. 241/08 od 3. juna 2009. godine u stavu prvom izreke, u kome je usvojen tužbeni zahtev Veselinke Gavrilović i poništena odluka tuženog o otkazu ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti, potvrđena, dok je presuda u preostalom delu ukinuta i predmet vraćen na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, nakon dva održana i dva neodržana ročišta za glavnu raspravu (na ročište zakazano za 10. septembar 2009. godine tuženi nije pristupio, iako je uredno pozvan, dok ročište zakazano za 22. oktobar 2009. godine nije održano, jer je sudija porotnik bio sprečen da prisustvuje ročištu), Opštinski sud je 12. novembra 2009. godine doneo presudu P1. 362/09 kojom je delimično usvojio tužbene zahteve tužilja koji su se odnosili na naknadu štete u vidu izgubljene zarade, a odbio kao neosnovane tužbene zahteve koji su se odnosili na isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Opštinski sud je zatim doneo 14. decembra 2009. godine rešenje P1. 362/09 o ispravci presude, da bi tuženi 6. aprila 2010. godine izjavio žalbu protiv presude, uz predlog da sud prekine parnični postupak, saglasno odredbi člana 214. stav 1. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, jer je nad tuženim otvoren postupak likvidacije.

Dva dana kasnije, 8. aprila 2010. godine, Osnovni sud u Valjevu je doneo rešenje P1. 772/10 kojim je prekinuo parnični postupak zbog otvaranja likvidacionog postupka nad tuženim, dok je stavom drugim rešenja konstatovano da će se postupak nastaviti kada pravni sledbenici tuženog preuzmu isti, ili kada ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

4. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u predmetu P. 379/08 (sada predmet Osnovnog suda u Valjevu P1. 66/10) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o ustavnoj žalbi Dragice Janković iz Valjeva:

Tužioci - njih petoro, među kojima i Dragica Janković iz Valjeva, ovde podnositeljka ustavne žalbe, su 25. jula 2004. godine podneli tužbu Opštinskom sudu protiv tuženog AD „Uzor“ iz Valjeva, radi poništaja odluka tuženog kojima su tužiocima otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Tužbom je traženo da se tužioci vrate na rad, kao i da im se isplate zaostale zarade.

Tužba je 28. oktobra 2004. godine dostavljena tuženom na odgovor, da bi na prvom ročištu za glavnu raspravu održanom 24. decembra 2004. godine, Opštinski sud prekinuo postupak do okončanja parnice koja se pred Trgovinskim sudom u Valjevu pod brojem P. 1317/04 vodi radi poništaja dokapitalizacije tuženog. Podneskom od 21. oktobra 2005. godine punomoćnik tužilaca je naveo da je postupak u toj pravnoj stvari prekinut, a da su u mnogim drugim predmetima po istom pravnom pitanju pred tim sudom već donete delimične presude, kojima je delimično usvojen tužbeni zahtev, pa je predložio da se postupak nastavi.

Tuženi je 22. decembra 2005. godine odgovorio na tužbu i predložio da sud prekine postupak do okončanja parnice koja se vodila o zakonitosti štrajka pred istim sudom. Nakon ročišta za glavnu raspravu održanog 22. decembra 2005. godine, Opštinski sud je istog dana doneo rešenje o prekidu postupka P1. 986/04 do okončanja parnice u predmetu P1. 1393/05 u kojoj se odlučivalo o zakonitosti štrajka u kome je učestvovala ovde podnositeljke ustavne žalbe.

Tužioci su podneskom od 30. marta 2007. godine predložili da sud nastavi postupak, jer je pravnosnažno okončana parnica u predmetu Opštinskog suda u Valjevu P1. 1393/05. Nakon dva održana na kome su saslušan tužioci i jednog neodržanog ročišta, Opštinski sud je delimičnom presudom P1. 388/07 od 3. decembra 2007. godine usvojio je tužbene zahteve tužilaca i poništio kao nezakonite odluke tuženog kojima su tužiocima otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti i obavezao tuženog da tužioce vrati na rad i u radni odnos.

Tuženi je 19. februara 2008. godine izjavio žalbu protiv navedene presude, da bi Okružni sud presudom Gž1. 220/08 od 9. aprila 2008. godine odbio žalbu tuženog kao neosnovanu i delimičnu presudu Opštinskog suda P1. 388/07 od 3. decembra 2007. godine potvrdio.

Nezadovoljan drugostepenom presudom, tuženi je 30. maja 2008. godine izjavio reviziju, koja je odbijena kao neosnovana presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1005/08 od 22. oktobra 2008. godine.

Nakon jednog održanog i jednog neodržanog ročišta za glavnu raspravu, tuženi je 16. aprila 2009. godine istakao predlog za delegaciju nadležnosti, sa obrazloženjem da se na Opštinski sud vrši pritisak od strane tužilja, da bi postupajući po predlogu tuženog, Vrhovni sud Srbije rešenjem R. 235/09 od 9. aprila 2009. godine odbio predlog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda.

Nakon tri održana ročišta za glavnu raspravu na kome su saslušani svedoci i jednog neodržanog ročišta, sada Osnovni sud u Valjevu je 13. aprila 2010. godine doneo rešenje o prekidu postupka, jer je nad tuženim otvoren postupak likvidacije.

Tužioci su podneskom od 8. decembra 2010. godine predložili nastavak postupka, kao i da se Osnovni sud u Valjevu oglasi stvarno nenadležnim i ustupi spise predmeta Privrednom sudu u Valjevu saglasno odredbi člana 25. stav 1. tačka 4) Zakona o uređenju sudova.

5. Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) i Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09).

Zakonom o parničnom postupku je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Zakonom o radu iz 2001. godine bilo je propisano da se protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, koji se pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora (član 122. st. 1 do 3.). Odredbe člana 122. st. 1. do 3. Zakonu o radu iz 2005. godine imaju identičnu sadržinu.

6. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja parničnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od podnošenja tužbi Opštinskom sudu 30. juna, odnosno 25. jula 2004. godine, pa do danas.

Kada je reč o dužini trajanja sudskih postupaka, Ustavni sud je utvrdio da su parnični postupci do podnošenja ustavne žalbe trajali nešto kraće od pet godina.

Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije zaključio da je oba parnična predmeta bilo nešto složenijih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala nešto obimniji i dugotrajniji dokazni postupak, jer je u tužbama istaknuto više zahteva (utvrđivanje zakonitosti otkaza ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti, vraćanje na rad, naknada štete u vidu izgubljene zarade).

Predmeti spora su nesumnjivo bili od izuzetnog značaja za podnositeljke ustavne žalbe, jer se njima, u suštini, rešavalo o zakonitosti prestanka njihovog radnog odnosa, kao i o naknadi štete u vidu izgubljene zarade.

Ustavni sud ocenjuje da podnositeljke ničim nisu doprinele dugom vremenskom trajanju sudskih postupaka, jer za takvo nešto nisu ni imale interes.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka u predmetu P. 241/08 Opštinskog suda je nedelotvorno i neefikasno postupanje, kako Opštinskog suda, tako i Osnovnog suda u Valjevu. Naime, Opštinski sud je tužbu podnetu 30. juna 2004. godine tek nakon 16 meseci (16. novembra 2005. godine) dostavio tuženom na odgovor i zakazao ročište za 8. decembar 2005. godine. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Iako citirana odredba Zakona o radu ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, ponašanje Opštinskog suda, koji tek nakon 16 meseci od podnošenja tužbe u parnici iz radnog odnosa dostavlja istu tuženom na odgovor, se nikako ne može smatrati efikasnim. Takođe, odredbom člana 435. Zakona o parničnom postupku je propisana hitnost u rešavanju radnih sporova, a posebno prilikom određivanja rokova i ročišta. Međutim, Opštinski sud nije postupao na način propisan navedenim zakonima.

Pored toga, Ustavni sud napominje da je nakon što je Opštinski sud doneo presudu P1. 362/09 od 12. novembra 2009. godine, sada Osnovni sud u Valjevu je rešenjem P1. 772/10 od 8. aprila 2010. godine prekinuo parnični postupak, zbog otvaranja likvidacionog postupka nad tuženim. Dakle, parnica proistekla iz radnih odnosa još uvek nije pravnosnažno okončana. Ustavni sud posebno ukazuje da o tužbenom zahtevu podnositeljke - Veselinke Gavrilović koji se odnosi na utvrđivanje zakonitosti otkaza ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti nije pravnosnažno odlučeno ni posle šest godina i deset meseci.

Što se tiče parničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u predmetu P1. 379/08 (sada predmet Osnovnog suda u Valjevu P1. 66/10), Ustavni sud takođe, ocenjuje da je osnovni razlog dugom vremenskom trajanju tog parničnog postupka u nedelotvorno i neefikasno postupanje pre svega Opštinskog suda. Naime, Opštinski sud je prvo ročište za glavnu raspravu održao tek 24. decembra 2004. godine - pet meseci nakon podnošenja tužbe (25. jul 2004. godine). Pored toga, Opštinski sud je pomenutom ročištu doneo rešenje kojim je prekinuo postupak do okončanja parnice koja se vodila pred Trgovinskim sudom u Valjevu pod brojem P. 1317/04 radi poništaja dokapitalizacije tuženog, što po mišljenju Ustavnog suda nije bilo ni u kakvoj vezi sa odlučivanjem o tužbenom zahtevu podnositeljke ustavne žalbe, pa je na opisani način parnica bespotrebno produžena za punih godinu dana.

7. Ustavnopravna ocena sprovedenih postupaka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljkama ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje Opštinskog suda u najvećoj meri dovelo do toga da parnični postupci, proistekli iz radnog odnosa, traju po šest godina i deset meseci i da još uvek nisu pravnosnažno okončani.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavne žalbe usvojio i utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tač. 1. i 2. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzmu sve mere kako bi se parnični postupci u predmetima P1. 107/10 i P1. 66/10, kada se za to steknu uslovi, okončali u najkraćem roku.

Ustavni sud je našao, budući da podnositeljke ustavne žalbe nisu podnele zahtev za naknadu štete, u smislu člana 89. st. 2. do 3. Zakona o Ustavnom sudu, da je objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dovoljno da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija podnositeljkama ustavne žalbe, pa je odlučio kao u tački 4. izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi razumnog roka u dva radna spora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti