Odluka Ustavnog suda o troškovima vanparničnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu Dušana Pavlovića. Utvrđeno je da odluka redovnih sudova o troškovima postupka uređenja međe, doneta na osnovu opredeljenog zahteva stranke i zakona, ne predstavlja povredu prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Pavlovića iz Glogovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. jula 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dušana Pavlovića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1121/08 od 19. maja 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Pavlović iz Glogovice, podneo je Ustavnom sudu 25. jula 2008. godine dopuštenu i blagovremenu ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1121/08 od 19. maja 2008. godine.
Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbijena kao neosnovana žalba punomoćnika podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Zaječaru 1R. 17/07 od 23. avgusta 2007. godine, a kojim su u stavu drugom izreke obavezani protivnici predlagača Nadežda Stanojević i Slavica Ucanović da predlagaču (podnosiocu ustavne žalbe) na ime naknade troškova postupka isplate iznos od 2.260,00 dinara. Međutim, podnosilac smatra da je prvostepeni sud "povredio" odredbu člana 28. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, time što je pogrešno izračunao troškove vanparničnog postupka i nije mu priznao troškove koje je po nalogu suda uplatio za veštačenje i na taj način oštetio podnosioca za iznos od 18.969,00 dinara. Ističe da Okružni sud u osporenom rešenju nije cenio žalbene razloge i nije pravilno obrazložio svoju odluku. Na ovaj način je, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, povređeno njegovo pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbama člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Rešenjem Opštinskog suda u Zaječaru 1R. 17/07 od 23. avgusta 2007. godine - stavom prvim izreke uređena je sporna međa između parcele predlagača (podnosioca ustavne žalbe) i parcele protivnika predlagača Nadežde Stanojević i Slavice Ucanović, dok su stavom drugim obavezani protivnici predlagača da predlagaču na ime naknade troškova postupka isplate iznos od 2.260,00 dinara. U obrazloženju rešenja, u delu koji se odnosi na troškove postupka, navedeno je: da kako je postupak vođen u interesu obe stranke ima se primeniti odredba člana 28. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, pa su protivnici predlagača obavezani da predlagaču nadoknade ½ troškova postupka; da je predlagač na ročištu tražio troškove za zastupanje od strane advokata i troškove uviđaja.
Protiv navedenog rešenja, podnosilac ustavne žalbe je, preko punomoćnika advokata Dušana P. Predića, izjavio žalbu 7. januara 2008. godine, u delu koji se odnosi na troškove postupka, a koja je rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1121/08 od 19. maja 2008. godine odbijena kao neosnovana. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je: da je prvostepeni sud pravilno našao da se u konkretnom slučaju ima primeniti odredba člana 28. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku zato što je postupak vođen u interesu obe stranke, a utvrđeno je da postoji obostrano zauzeće spornih parcela; da je iz zapisnika od 23. avgusta 2008. godine utvrđeno da je predlagač tražio troškove za izlazak suda na lice mesta i za zastupanje prema stanju u spisima predmeta; da se ne mogu prihvatiti navodi iz žalbe da prvostepeni sud nije dosudio predlagaču celokupne troškove postupka.
4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).
Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da koje će činjenice uzeti kao dokazane odlučuje sud po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka (član 8.); da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, a o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o visini troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti (član 150. stav 1.); da o naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke bez raspravljanja, da je stranka dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu, a zahtev za naknadu troškova stranka je dužna da stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova stavi u predlogu o kome sud treba da odluči, da o zahtevu za naknadu troškova sud će odlučiti u presudi ili rešenju kojim se završava postupak pred tim sudom (član 159. st. 1, 2, 3. i 4.).
Zakonom o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon i 18/2005 - dr. zakon) propisano je: da u vanparničnim stvarima koje se odnose na imovinska prava učesnika, učesnici snose troškove na jednake delove, ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje sud će prema srazmeri tog udela odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od učesnika (član 28. stav 2.); da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.).
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje. Ustavni sud je utvrdio da je osporeni akt doneo zakonom ustanovljen organ sudske vlasti u granicama svoje nadležnosti i u zakonito sprovedenom postupku, kao i da osporeni akt sadrži ustavnopravno prihvatljive razloge na kojima se doneta odluka zasniva. Prvostepeni sud je u skladu sa svojim ovlašćenjima iz Zakona o parničnom postupku, obavezao protivnike predlagača da predlagaču naknade deo troškova postupka, s obzirom da je imperativnom normom određeno da će o naknadi troškova odlučiti sud na zahtev stranke, koja je dužna da opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu. Takođe, prvostepeni sud je u obrazloženju osporenog rešenja dao ustavnopravno prihvatljive razloge kada je odlučio da je postupak vođen u interesu obe stranke i da je postojao zajednički udeo stranaka u imovinskom pravu o kome se odlučivalo, pa je to bio osnov i za primenu pravila iz Zakona o vanparničnom postupku, prema kome je sud ovlašćen da u skladu sa udelom stranaka u konkretnom imovinskom pravu odredi koliki će deo troškova snositi svaka stranka. Suprotne tvrdnje podnosioca ustavne žalbe izraz su njegove subjektivne ocene o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Neprihvatljivi su i navodi podnosioca da mu sudovi nisu priznali troškove veštačenja, iz razloga jer je preduslov da se stranci priznaju troškovi postupka, da stranka istakne zahtev i opredeli troškove za koje traži naknadu, a podnosilac je u konkretnom slučaju na ročištu tražio samo troškove za zastupanje od strane advokata i troškove uviđaja. Odluku prvostepenog suda je potvrdio i drugostepeni sud donošenjem osporenog rešenja, rešavajući po žalbi podnosioca, takođe u skladu sa svojim ovlašćenjima iz navedenog zakona. Naime, Ustavni sud je imao u vidu i činjenicu da sudovi prilikom odlučivanja o naknadi troškova postupka, a na osnovu slobodnog sudijskog uverenja, cene sve okolnosti o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i visinu tih troškova, a za troškove za koje postoje propisane tarife, visinu troškova određuju u skladu sa tim tarifama.
S obzirom da je podnosiocu ustavne žalbe bilo omogućeno da korišćenjem svojih procesnih prava učestvuje u postupku, preduzima zakonom dopuštene radnje i ulaže pravne lekove, Ustavni sud je utvrdio da nije bilo povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1, u vezi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o troškovima vanparničnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti