Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu. Sud je konstatovao značajne periode neaktivnosti prvostepenog suda, poput kašnjenja u dostavljanju tužbe i zakazivanju prvog ročišta, što je dovelo do nerazumnog trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-884/2009
30.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zagorke Đukić, Marice Jevtić i Milijane Šujdović, svih iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 30. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zagorke Đukić, Marice Jevtić i Milijane Šujdović, i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 464/09 povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1, kada se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Zagorka Đukić, Marica Jevtić i Milijana Šujdović, sve iz Valjeva, su 9. juna, odnosno 15. juna 2009. godine, preko punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, podnele Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 184/08. Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti: Už-884/2009, Už-1071/2009 i Už-1102/2009. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), spojio postupke po ustavnim žalbama u predmetima Už-884/2009, Už-1071/2009 i Už-1102/2009, radi zajedničkog odlučivanja, i to tako što su predmeti Už-1071/2009 i Už-1102/2009 pripojeni predmetu Už-884/2009.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da su podnositeljke ustavne žalbe 2004. godine podnele Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv AD „MINSA“ iz Valjeva, zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, kao i zbog naknade štete usled nezakonitog otkaza; da je delimičnom presudom pravnosnažno utvrđeno da otkaz ugovora o radu nije bio zakonit, ali da nije okončan postupak po tužbenom zahtevu za naknadu štete uzrokovane nezakonitim otkazom; da je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora okončati pravnosnažno u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, ali da taj rok nije poštovan jer je sud odlučio da se sa postupkom za utvrđivanje činjenica koje su bitne za naknadu štete zastane do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravnosnažne delimične presude, čime je došlo do neopravdanog odugovlačenja postupka; da je na opisani način podnositeljkama ustavne žalbe prouzrokovana materijalna i nematerijalna šteta. Zahtev za naknadu štete nije postavljen.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljki ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Valjevu P1. 464/09 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Četrdeset sedam tužilaca, među kojima i podnositeljke ustavne žalbe, su 30. juna 2004. godine podneli zajedničku tužbu Opštinskom sudu u Valjevu protiv tuženog AD „Uzor“ iz Valjeva (pravni prethodnik AD „MINSA“ iz Valjeva), radi poništaja odluka tuženog kojima su tužiocima otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Tužbom je traženo i da se tužioci vrate na rad, kao i da im se isplate zaostale neisplaćene zarade. Tužba je dostavljena na odgovor tuženom 12. avgusta 2005. godine. Odgovor tuženog na tužbu je primljen u Opštinskom sudu u Valjevu 31. avgusta 2005. godine.

Prvo ročište za glavnu raspravu je održano 10. novembra 2005. godine, jer ročišta zakazana za 1. septembar i 20. septembar 2005. godine nisu održana s obzirom da punomoćnik tužilaca nije pristupio (nije bilo uredne dostave poziva za ročište). Na ročištu održanom 19. januara 2006. godine Opštinski sud u Valjevu je doneo rešenje kojim je prekinut postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja parnice P1. 1393/05 koja se vodila pred istim sudom, a u kojoj se odlučivalo o zakonitosti štrajka. Nakon godinu dana i četiri meseca od donošenja rešenja kojim je prekinut postupak, a po predlogu tužilja od 30. marta 2007. godine, Opštinski sud u Valjevu je 18. maja 2007. godine održao ročište za glavnu raspravu. Sud je nakon četiri ročišta za glavnu raspravu doneo delimičnu presudu P1. 494/07 od 13. septembra 2007. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev podnositeljki ustavne žalbe, i poništene odluke tuženog br. 1487/15, 1487/18 i 1487/33, sve od 17. maja 2004. godine, kojima su im otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti br. 1571, 1740 i 1351, svi od 1. marta 2003. godine, te je tuženi obavezan da ih u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude vrati na rad.

Postupajući po žalbi tuženog od 9. novembra 2007. godine, Okružni sud u Valjevu je presudom Gž1. 686/07 od 31. januara 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog, a prvostepenu delimičnu presudu P1. 494/07 od 13. septembra 2007. godine potvrdio.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1223/08 od 2. oktobra 2008. godine odbijena je kao neosnovana revizija tuženog izjavljena 31. marta 2008. godine.

Tuženi je 20. marta 2009. godine predložio delegaciju nadležnosti, sa obrazloženjem da se na Opštinski sud u Valjevu vrši pritisak od strane tužilja, da bi na ročištu održanom 26. marta 2009. godine sud doneo rešenje da zastane sa postupkom do odluke Vrhovnog suda Srbije o predlogu za delegaciju nadležnosti.

Opštinski sud u Valjevu je doneo presudu P1. 184/08 od 3. juna 2009. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilja, ovde podnositeljki ustavne žalbe.

Protiv navedene presude tuženi je 21. jula 2009. godine izjavio žalbu. Presudom Okružnog suda u Valjevu Gž1. 214/09 od 25. septembra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Opštinskog suda u Valjevu P1. 184/08 od 3. juna 2009. godine u stavovima I/1, I/3 u delu gde je tuženi obavezan da za tužilju Zagorku Đukić uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, II/1, II/3 u delu gde je tuženi obavezan da za tužilju Maricu Jevtić uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, III/1 i III/3 u delu gde je tuženi obavezan da za tužilju Milijanu Šujdović uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, dok je prvostepena presuda u preostalom delu ukinuta i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Protiv drugostepene presude tuženi je 18. decembra 2009. godine izjavio reviziju, koja je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1520/10 od 6. aprila 20011. godine odbačena kao nedovoljena.

Opštinski sud u Valjevu je u ponovnom postupku, nakon ročišta održanog 19. novembra 2009. godine doneo presudu P1. 464/09 od 20. novembra 2009. godine kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilja, ovde podnositeljki ustavnih žalbi. Tuženi je 28. januara 2010. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) i Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09).

Zakonom o parničnom postupku je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da će sud tužbu sa prilozima dostaviti tuženom na odgovor u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sudu (član 281.); da ako su od više tužbenih zahteva, usled priznanja, odricanja ili na osnovu raspravljanja, samo neki sazreli za konačnu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za konačnu odluku, sud može u pogledu sazrelih zahteva, odnosno dela zahteva, zaključiti raspravu i doneti presudu (delimična presuda); da će sud prilikom odlučivanja da li će doneti delimičnu presudu, naročito uzeti u obzir veličinu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku, te da je delimična presuda samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvršenja (član 334. st. 1, 2. i 4.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Zakonom o radu iz 2001. godine bilo je propisano da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, koji se pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora (član 122.). Odredbe člana 195. Zakona o radu iz 2005. godine imaju gotovo identičnu sadržinu.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da su podnositeljke ustavne žalbe pokrenule parnični postupak podnošenjem tužbe 30. juna 2004. godine, da je do podnošenja ustavne žalbe doneta pravnosnažna delimična presuda, kojom je usvojen tužbeni zahtev podnositeljki, poništene odluke tuženog kojima su im otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti i obavezan tuženi da ih u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude vrati na rad. Ustavna žalba je podneta 9. juna, odnosno 15. juna 2009. godine. Parnični postupak o preostalim tužbenim zahtevima je nastavljen i ovaj postupak još nije pravnosnažno okončan.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao pet godina, i da još uvek nije okončan, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnositeljkama ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnositeljki ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnositeljke.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da je u ovom parničnom postupku bilo nešto složenijih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala obimniji i dugotrajniji dokazni postupak, jer je u tužbi istaknuto više zahteva (utvrđivanje zakonitosti otkaza ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti, vraćanje na rad, utvrđivanje naknade štete u vidu izgubljene zarade).

U pogledu ponašanja podnositeljki ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljke nisu doprinele dužini trajanja osporenog sudskog postupka, već su se uredno odazivale na ročišta za glavnu raspravu. U pogledu interesa samih podnositeljki ustavne žalbe, predmet spora je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnositeljke ustavne žalbe, jer se njime, u suštini, rešavalo o zakonitosti prestanka njihovog radnog odnosa, kao i o naknadi štete u vidu izgubljene zarade zbog nezakonitog otkaza.

Ocenjujući postupanje sudova u ovom postupku, Ustavni sud je našao da, iako je u određenim periodima Opštinski sud u Valjevu zakazivao ročišta u prihvatljivim rokovima, da je u toku predmetnog parničnog postupka sud ispoljio neefikasnost u postupanju. Naime, od podnošenja tužbe 30. juna 2004. godine do dostavljanja tužbe na odgovor tuženom 12. avgusta 2005. godine prošlo je nešto više od godinu dana, što predstavlja neažurnost suda koja se ne može prihvatiti, imajući u vidu da je sud dužan da, saglasno odredbi člana 281. Zakona o parničnom postupku, tužbu sa prilozima dostavi tuženom na odgovor u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sudu. Prvo ročište za glavnu raspravu je održano 10. novembra 2005. godine, odnosno nakon godinu dana i pet meseci od podnošenja tužbe. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Iako citirana odredba Zakona o radu ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, ponašanje Opštinskog suda u Valjevu, koji tek nakon godinu dana i pet meseci od podnošenja tužbe u parnici iz radnog odnosa, održava prvo ročište za glavnu raspravu, ne može se smatrati efikasnim.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje Opštinskog suda u Valjevu u najvećoj meri dovelo do toga da parnični postupak, proistekao iz radnog odnosa, traje preko šest godina i da još uvek nije pravnosnažno okončan. Naime, pravnosnažnom delimičnom presudom usvojen je tužbeni zahtev podnositeljki, poništene odluke tuženog kojima su im otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti i obavezan tuženi da ih vrati na rad, ali postupak u pogledu preostalih zahteva podnositeljki ustavne žalbe još uvek nije pravnosnažno okončan, imajući u vidu da je protiv prvostepene presude kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev podnositeljki tuženi izjavio žalbu 28. januara 2010. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke i utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P1. 464/09 okončao u najkraćem roku. S obzirom na to da podnositeljke ustavne žalbe nisu tražile da im se zbog neprimereno dugog trajanja parničnog postupka utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je odlučio da se štetne posledice povrede prava podnositeljki otklone objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti