Odluka Ustavnog suda o pravu na prigovor u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Trećeg osnovnog suda i utvrđuje povredu prava na pravno sredstvo. Sud zauzima stav da je protiv rešenja o otklanjanju nepravilnosti u izvršnom postupku dozvoljen prigovor, kako bi se obezbedila kontrola zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. p . „B .“, Beograd , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. novembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. p . „B .“ i utvrđuje da je rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu ION. 28/15 od 20. oktobra 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu ION. 28/15 od 20. oktobra 2016. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnosilac ustavne žalbe podneo protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu ION. 28/15 od 25. januara 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. p . „B .“, Beograd , podnelo je Ustavnom sudu, 23. novembra 2016. godine, preko zastupnika R. N, ustavnu žalbu protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu ION. 28/15 od 20. oktobra 2016. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavnom žalbom osporava se rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu ION. 28/15 od 20. oktobra 2016. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca izjavljen protiv rešenja istog suda ION. 28/15 od 25. januara 2016. godine, a kojim je usvojen zahtev izvršnog dužnika za otklanjanje nepravilnosti, te su stavljeni van snage zaključci izvršitelja o izvršenju i o sprovođenju izvršenja Ii. 2682/14 od 18. decembra 2014. i 7. oktobra 2015. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Treći osnovni sud u Beogradu je rešenjem ION. 28/15 od 25. januara 2016. godine usvojio zahtev izvršnog dužnika za otklanjanje nepravilnosti, te su stavljeni van snage zaključci javnog izvršitelja N . Š . o izvršenju i o sprovođenju izvršenja Ii. 2682/14 od 18. decembra 2014. godine i od 7. oktobra 2015. godine, a koji zaključci su doneti u izvršnom postupku u kojem je podnosilac ustavne žalbe J. p. „B .“, Beograd , imalo svojstvo izvršnog poverioca.

Treći osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem ION. 28/15 od 20. oktobra 2016. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv navedenog rešenja istoga suda ION. 28/15 od 25. januara 2016. godine, sa obrazloženjem da se protiv rešenja izvršnog suda kojim se usvaja zahtev za otklanjanje nepravilnosti ne može izjaviti prigovor, u smislu člana 39. i člana 45. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl užbeni glasnik RS“, broj 31/11) (u daljem tekstu: ZIO) bilo je propisano: da se zaključkom suda određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom (član 36. stav 3. ); da stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja, da će se stranka ili učesnik u postupku obratiti nadležnom sudu ako izvršitelj ne postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od pet radnih dana, i da zahtev za otklanjanje nepravilnosti ne zadr žava sprovođenje izvršenja, da će, kada je podnet zahtev iz s tava 2. ovog člana, izvršitelj nadležnom sudu dostaviti original spisa predmeta i sprovođenje izvršenja nastaviti na osnovu kopije tih spisa , te da će sud, ako nađe da je zahtev iz stava 1. ovog člana osnovan, rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti nastalih odlukama i radnjama sudskog izvršitelja ili izvršitelja (član 74. st. 1, 2, 3. i 5.).

5. Ustavni sud, pre svega , naglašava da je pravilnu primenu merodavnog pr ava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenih prava .

6. Ustavni sud najpre konstatuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje izvršnog suda kojim je odbačen kao nedozvoljen podnosiočev prigovor izjavljen protiv rešenja kojim je usvojen zahtev izvršnog dužnika za otklanjanje nepravilnosti i kojim su stavljeni van snage zaključci javnog izvršitelja o izvršenju i o sprovođenju izvršenja, a koji zaključci su doneti u izvršnom postupku u kojem je podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo izvršnog poverioca.

Ustavni sud ukazuje da je zahtev za otklanjanje nepravilnosti, kao specifično pravno sredstvo u izvršnom postupku, postao univerzalni supstitut žalbe. Zamišljen kao mogućnost da se ospori (pobija) faktička radnja suda ili izvršitelja, postao je jedini zakonom dozvoljeni način na koji izvršni dužnik i izvršni poverilac , ali i drugi učesnici u postupku, mogu da izraze svoje protivljenje, odnosno nezadovoljstvo načinom na koji se odvija izvršni postupak . Njime se u sudskoj praksi pobijaju i rešenja i zaključci suda, kao i zaključci izvršitelja i faktičke izvršne radnje koje preduzimaju kako sud , tako i javni izvršitelj. Sud u formi re šenja od lučuje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, shodno članu 74. stav 5. ZIO. U navedenom članu ZIO ni je predviđena mogućnost izjavljivanja prigovora protiv donetog rešenja. Međutim, donetim rešenjem mo že biti nezadovoljan kako podnosilac zahteva, tako i suprotna strana, zbog čega je neophodno obezbediti kontrolu zakonitosti takvog rešenja, tako što će se dozvoliti prigovor. U suprot nom, postupak bi se sprovodio uz povredu prava na pravično suđenje i prava na pravni lek koja su garantovana članom 32. i članom 36. stav 2. Ustava (videti Odluku Ustavnog suda Už-1777/2013 od 17. decembra 2015. godine , kao i „Bilten“ Vrhovnog kasacionog suda 3/2015, Saopštenje Privrednog apelacionog suda, strana 171. ).

Takođe, Rešenjem Ustavnog suda Už-8869/2013 od 21. decembra 2015. godine odbačena je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja donetog po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, jer podnositeljka ustavne žabe nije iskoristila pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – prigovor u izvršnom postupku, ali je istovremeno konstatovao da podnositeljka nije poučen a o mogućnos ti izjavljivanja ovog pravnog sredstva, te da zbog toga ne sme da trpi štetne posledice i da, saglasno članu 39. ZIO, u rok u od pet radnih dana od dana prijema tog rešenja, može izjaviti prigovor protiv osporenog rešenja za otklanjanje nepravilnosti .

Stoga se rešenje izvršnog suda kojim se odlučuje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti ne može podvesti pod kategoriju ak ta kojim se upravlja postupkom. Naprotiv, to je akt suda kojim se odlučuje o pravima i obavezama učesnika u izvršnom postupku. Sve ove pravne karakteristike rešenja o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti predstavljaju tačke vezivanja za odredbu člana 36. sta v 2. Ustava, kojom je utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (vi deti Odluku Ustavnog suda Už-5973/2015 od 27. aprila 2017. godine).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe imao pravo prigovora protiv rešenja izvršnog suda kojim se usvaja zahtev za otklanjanje nepravilnosti iz člana 74. ZIO, ali je njegov prigovor odbačen kao nedozvoljen. Stoga je , Ustavni sud ocenio da je osporenim rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu ION. 28/15 od 20. oktobra 2016. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2 . Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede ustavnog prava mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu ION. 28/15 od 20. oktobra 2016. godine i određivanjem da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu ION. 28/15 od 25. januara 2016. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

8. S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, to se nije posebno upuštao u razmatranje navoda o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o pravu na prigovor u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti