Odbijanje ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti izvršenja protiv dužnika u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu podnetu zbog odbacivanja predloga za izvršenje protiv dužnika u stečaju. Rešenje kojim se utvrđuje potraživanje u stečaju nije izvršna isprava, a zakon izričito zabranjuje prinudno izvršenje protiv stečajnog dužnika.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-885/2008
28.10.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Velike Cakić iz sela Babin Potok, opština Prokuplje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. oktobra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Velike Cakić izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Zaječaru Gž. 800/08 od 30. aprila 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Velika Cakić iz sela Babin Potok, opština Prokuplje je 25. jula 2008. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u izreci, zbog povrede prava na imovinu i prava na rad zajemčenih odredbama člana 58. stav 2. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi podnositeljka navodi da je bila zaposlena u „Borskoj banci“ AD iz Bora i da joj je zbog otvaranja stečajnog postupka prestao radni odnos u toj banci, a da je poslodavac bez obrazloženja odbio da joj isplati dospele zarade. Podnositeljka isiče da je, u svojstvu izvršnog poverioca, predlogom za izvršenje protiv „Borske banke“ AD u stečaju tražila isplatu iznosa na ime neisplaćenih zarada, ali je odbijena, uz izdavanje naloga za naplatu takse bez rešenja i mimo zakonske procedure. Podnositeljka smatra da je Okružni sud u Zaječaru u osporenom rešenju retroaktivno primenio odredbe člana 73. Zakona o stečajnom postupku, kao i da su Opštinski sud u Boru i Okružni sud u Zaječaru pogrešno primenili odredbu člana 34. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, pa su doneli odluke da izvršni dužnik nije u obavezi da njoj, kao izvršnom poveriocu, isplati utvrđenu i dospelu obavezu, te da su navedena postupanja u suprotnosti sa članom 58. stav 2, u vezi člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije. Stoga podnositeljka ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i naloži izvršnom dužniku „Borska banka“ AD u stečaju da joj isplati iznos naveden u predlogu za izvršenje, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove postupka pred Opštinskim sudom u Boru, Okružnim sudom u Zaječaru i Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u svu dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje ove ustavnosudske stvari:

Trgovinski sud u Zaječaru, kao stečajni sud, doneo je rešenje St. 124/04 od 8. februara 2005. godine. Prema stavu I, u vezi stava VII izreke navedenog rešenja, smatra se utvrđenim potraživanje podnositeljke ustavne žalbe prema stečajnom dužniku „Borska banka“ AD u stečaju iz Bora, u iznosu od 22,911.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13. februara 2004. godine do isplate. U obrazloženju rešenja se navodi da je rešenjem tog suda St. 124/04 od 13. aprila 2004. godine otvoren postupak stečaja nad „Borskom bankom“ AD u sanaciji iz Bora i da je na ročištu za ispitivanje potraživanja stečajni dužnik priznao navedeno potraživanje podnositeljke ustavne žalbe, a prisutni poverioci ga nisu osporili, pa se ono smatra utvrđenim, saglasno odredbi člana 125. stav 3. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji.

Podnositeljka ustavne žalbe je Trgovinskom sudu u Zaječaru podnela predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Borska banka“ AD u stečaju iz Bora. Trgovinski sud u Zaječaru se rešenjem I. 21/07 od 3. januara 2007. godine oglasio stvarno nenadležnim i dostavio spise predmeta Opštinskom sudu u Boru, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Rešenjem Opštinskog suda u Boru I. 193/07 od 7. maja 2007. godine odbačen je kao nedozvoljen predlog za izvršenje prema izvršnom dužniku „Borska banka“ AD u stečaju iz Bora. Donosilac rešenja u obrazloženju navodi da se prema rešenju Trgovinskog suda u Zaječaru St. 124/04 od 8. februara 2005. godine i tabeli broj 1, koja je sastavni deo rešenja, smatra utvrđenim potraživanje izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku u iznosu od 22,911.00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 13. februara 2004. godine. Međutim, po shvatanju Opštinskog suda u Boru, navedeno rešenje Trgovinskog suda u Zaječaru ne može se smatrati izvršnom ispravom podobnom za izvršenje. Ovo stoga što ni u rešenju, niti u priloženoj tabeli nije utvrđena obaveza „Borske banke“ AD u stečaju iz Bora da isplati navedeni iznos izvršnom poveriocu, te se iz navedenog razloga ne može ostvariti prinudna naplata takvog potraživanja. S obzirom na to da je odbačen predlog za izvršenje, sud nalazi da izvršnom poveriocu ne pripada pravo na naknadu troškova izvršnog postupka.

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 800/08 od 30. aprila 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavila protiv rešenja Opštinskog suda u Boru 193/07 od 7. maja 2007. godine. Navodeći razloge za svoju odluku, Okružni sud u Zaječaru je istakao da da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da priložena izvršna isprava nije podobna za izvršenje, budući da se radi o utvrđujućoj sudskoj odluci koja ne sadrži nalog za činidbu. Okružni sud u Zaječaru ocenjuje, međutim, da je predlog za izvršenje koji je podnet na osnovu takve izvršne isprave trebalo odbiti, a ne odbaciti. Međutim, nalazeći da su iste pravne posledice za izvršnog dužnika u slučaju odbijanja i odbacivanja predloga, drugostepeni sud je osporeno rešenje potvrdio.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je: da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. stav 2.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je: da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27.); da su izvršne isprave, pored ostalog, izvršna odluka suda i izvršno sudsko poravnanje (član 30. tačka 1)); da je sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja, izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje i da rok za dobrovoljno ispunjenje teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drugačije određeno (član 32. stav 1.); da troškove postupka u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršenja prethodno snosi izvršni poverilac (član 43. stav 1.)

Zakonom o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08 i 31/09) određeno je: da takse propisane ovim zakonom plaćaju lica po čijem predlogu ili u čijem interesu se preduzimaju radnje u sudskom postupku, za koji je ovim zakonom utvrđeno plaćanje takse (član 2. stav1.); da ako stranka ne prisustvuje sudskoj radnji za koju je dužna da plati taksu, sud će joj poslati nalog da plati taksu koju duguje u roku od osam dana od dana dostave naloga i upozoriće je na posledice neplaćanja takse u roku (član 37. stav 3.)

U članu 28. Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava zaosiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 61/05 i 116/08), situiranom u odeljku: „Prelazne i završne odredbe“, propisano je da će se stečajni postupci i postupci likvidacije banaka započeti po Zakonu o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka („Službeni list SFRJ“, br. 84/89 i 63/90 i „Službeni list SRJ“, br. 37/93, 26/95, 28/96, 16/99, 44/99 i 53/01) i Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ“, broj 84/89 i „Službeni list SRJ“, br. 37/93 i 28/96) nastaviti po odredbama tih zakona. Odredbama ranije važećeg Zakona o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka iz 1989. godine, koje se primenjuju u predmetnom stečajnom postupku, bilo je propisano: da pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastaju danom donošenja rešenja o otvaranju stečajnog postupka i sastoje se, između ostalog, u tome da se potraživanja poverilaca prema banci smatraju dospelim (član 18. tačka 4)); da se potraživanja poverilaca isplaćuju iz stečajne mase tako što prioritet imaju potraživanja po osnovu štednih uloga, tekućih računa i depozita na deviznim računima koja se isplaćuju banci koja je preuzela ove poslove od banke u stečaju, a potom dolaze na red potraživanja poverilaca koji nisu osnivači banke (član 19. tačke 1) i 2)), kao i da se na stečajni postupak banke u stečaju, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, primenjuju odredbe saveznog zakona kojim se uređuje stečaj, izuzev odredaba o stečajnom sudiji, nagradi za rad i naknadi potrebnih troškova stečajnog upravnika i odredaba kojima je uređeno prinudno poravnanje (član 20.).

Odredbama ranije važećeg Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, koji se takođe primenjuje u ovom stečajnom postupku, između ostalog, bilo je propisano: da se danom otvaranja postupka stečaja obrazuje stečajna masa u koju ulazi sva imovina dužnika, ako zakonom nije drukčije određeno (član 95.); da se od dana otvaranja postupka stečaja ne može protiv dužnika dozvoliti mera obezbeđenja niti prinudnog izvršavanja radi namirenja potraživanja u pogledu kojih postoji izvršna isprava, a da se postupci radi obezbeđenja i izvršenja koji su u toku - prekidaju (član 99. st. 1. i 2.); da stečajnu masu za podelu poveriocima (deobnu masu) čine novčana sredstva dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva ostvarena prodajom imovine i potraživanja naplaćena u tom postupku (član 137.), kao i da će stečajni upravnik, na osnovu pravnosnažnog rešenja o glavnoj deobi, isplatiti potraživanja poveriocima u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti tog rešenja (član 146.).

Odredbom člana 73. stav 1. Zakona o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 84/04 i 84/05), koji se primenjuje na postupanje suda po predlogu za izvršenje protiv stečajnog dužnika, propisano je da se od dana pokretanja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog postupka (član 73. stav 1.).

5. Analizirajući osporeno rešenje Okružnog suda u Zaječaru, kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje Opštinskog suda u Boru, sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da su oba rešenja doneta primenom merodavnih propisa i da sadrže ustavnopravno prihvatljive razloge, te da nisu posledica proizvoljnog tumačenja prava. Rešenjem Trgovinskog suda u Zaječaru St. 124/04 od 8. februara 2005. godine utvrđena su potraživanja poverilaca u stečajnom postupku koji je otvoren nad „Borskom bankom“ AD u stečaju iz Bora, pa je tom prilikom utvrđeno i potraživanje podnositeljke ustavne žalbe. Po oceni Ustavnog suda, navedeno rešenje nema karakter izvršne isprave, u smislu odredbe člana 32. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, budući da ne sadrži obavezu na isplatu koja je izrečena od strane suda, tj. kondemnatorni deo izreke rešenja. Pored toga, ne može se prihvatiti tvrdnja podnositeljke da je Okružni sud u Zaječaru retroaktivno primenio odredbe Zakona o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 84/04 i 84/05), jer su za ocenu dozvoljenosti predloga za izvršenje protiv izvršnog dužnika nad kojim je otvoren stečajni postupak, merodavne odredbe zakona koji je na snazi u vreme podnošenja predloga za izvršenje. Saglasno odredbi člana 73. stav 1. navedenog Zakona, zabranjeno je odrediti i sprovesti izvršenje protiv stečajnog dužnika od dana pokretanja stečajnog postupka, osim ako se izvršenje odnosi na troškove stečajnog postupka. S obzirom na to da u konkretnom slučaju predlog za izvršenje nije podnet radi naplate troškova stečajnog postupka, isti je nedozvoljen, a pravna posledica podnošenja takvog predloga je njegovo odbacivanje.

Ustavni sud je utvrdio da rešenje Opštinskog suda u I. Boru 193/07 od 7. maja 2007. godine sadrži obrazloženje, da je u njemu izložen zahtev o kome sud treba da odluči i da su navedeni razlozi o bitnim činjenicama koji su opredelili sud da odbaci predlog za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe. Imajući u vidu zakonsku obavezu izvršnog poverioca da po nalogu suda plati sudsku taksu za radnje koje su preduzete po njegovom predlogu, ne mogu se prihvatiti navodi podnositeljke ustavne žalbe da je na plaćanje takse obavezana mimo zakonske procedure.

Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredaba člana 58. stav 2. i člana 60. stav 4. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim aktima nisu ni mogla biti povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na imovinu i pravičnu naknadu za rad, odnosno pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Ovo stoga što osporenim rešenjem Opštinskog suda u Boru nije meritorno odlučeno o predlogu podnositeljke ustavne žalbe, već je on odbačen iz razloga što nisu bile ispunjene zakonom propisane pretpostavke za njegovu dozvoljenost, dok je rešenjem Okružnog suda u Zaječaru potvrđeno rešenje prvostepenog suda. S druge strane, podnositeljki je u stečajnom postupku priznato u celini prijavljeno novčano potraživanje, nastalo po osnovu neisplaćenih zarada od strane ranijeg poslodavca, što predstavlja njeno utvrđeno imovinsko pravo koje će se realizovati nakon donošenja rešenja o glavnoj deobi stečajne mase, u skladu sa zakonskim propisima iz ove oblasti.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti izvršenja protiv dužnika u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti