Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe, utvrdivši povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u stečaju i prava na suđenje u razumnom roku zbog dužine postupka. Dosuđena je naknada materijalne i neadekvatne nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi S. R . iz sela R . kod Leskovca, Č . I . iz sela S . kod Leskovca i S. P . iz sela M . kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. oktobra 20 20. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e S. R, Č . I . i S . P . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 podnosiocima ustavn ih žalbi povređeno pravo na imovinu , zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja koja su mu utvrđena u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenih za iznose koji su eventualno već naplaćeni po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvajaju se ustavne žalbe S . R, Č . I . i S . P . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1114/16 od 29. novembra 2016. godine podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavn ih žalbi na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10 eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. R . iz sela R . kod Leskovca , Č. I . iz sela S . kod Leskovca i S . P . iz sela M. kod Leskovca su , 22. odnosno 23. aprila 2014. godine, preko punomoćnika T . S, advokata i Leskovca, Ustavnom sudu podneli ustavne žalb e zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu , zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Leskovcu u predmetu St. 7/09, kao i u izvršnim postupcima koji su mu prethodili, a u kojima su oni bil i izvršni poverioci. Povodom ovih ustavn ih žalbi bio je formiran predmet Už-2506/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavne žalb e ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Privredni apelacioni sud je, po pravnosnažnosti rešenja tog suda R4 St. 114/15 od 15. juna 201 6. godine, kojim je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosilaca ustavn ih žalb i, dopisom od 30. januara 201 7. godine, Ustavnom sudu vratio predmet radi odlučivanja o povredi prava na imovinu ovim podnosiocima, kao i o njihovim zahtev ima za naknadu materijalne štete.

S. R, Č . I . i S . P . su 3. februara 2017. godine , preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp 1114/16 od 29. novembra 2016. godine, u delu kojim je odlučeno o visini dosuđene naknade nematerijalne štete, kao vida pravičnog zadovoljenja podnosilaca zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ističući da su im , zbog neaktivnosti nadležnih redovnih sudova, povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava. Od Ustavnog suda je traženo da ukine osporeno rešenje, utvrdi pravo podnosiocima na naknadu nematrijalne štete zbog utvrđene povrede ustavnog prava u iznosu od po 3.000, evra, prvo na naknadu materijalne štete kao i pravo na naknadu troškova postupka u kojem je osporeno rešenje doneto. Podnosioci su istakli i zahtev za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe.

Povodom ove ustavne žalbe i vraćenog predmeta u Ustavnom sudu formiran je novi predmet Už-885/2017.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 114/15 od 1 5. juna 201 6. godine, u st. 1. i 2. izreke, usvojen je zahtev predlagača S. R, Č . I . i S . P . (pogrešno navedeno S a. P .), ovde podnosilaca ustavn ih žalbi, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te je utvrđeno da je predlagačima u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao. Istim rešenjem, u st. 3. i 4. izreke, utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od po 20.000 dinara, dosuđeni su im troškovi postupka odlučivanja o zahtevu u iznosu od po 6.780,00 dinara, dok je zahtev predlagača za primerenu naknadu preko dosuđenog, a do traženog iznosa od po 500.000,00 dinara, odbijen. Stavom 5. izreke odlučeno je da se, po pravnosnažnosti tog rešenja, spisi dostave Ustavnom sudu na dalji postupak, a radi odlučivanja o zahtevu predlagača kojim su tražili da se utvrdi da im je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava, kao i o zahtevu za isplatu na knade materijalne štete.

Iz obrazloženja označenog rešenja proizlazi da su predlagač i na osnovu pravnosnažn ih presud a, kao izvršni poverioci, pokrenuli u 2008. godini izvršne postup ke pred Opštinskim sudom u Leskovcu protiv izvršnog dužnika DP „V .“ sa p.o. Vučje, kao i da je, rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09 od 23. aprila 2009. godine, nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak , u kojem su utvrđena njihova potraživanja prema stečajnom dužniku, ali ona nisu namirena. U obraz loženju označenog rešenja navedeno je da je , imajući u vidu da predlagači nisu mogli svoja potraživanja iz radnog odnosa da ostvare ni posle šest godina od pokretanja izvršnih postupaka, to je, bez obzira na objektivne okolnosti koje su uticale da stečajni postupak duže traje, utvrđeno da je predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Takođe, navedeno je da je Privredni apelacioni sud, prilikom utvrđivanja pravične naknade zbog utvrđene povrede ustavnog prava, cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a pre svega ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji i stepen njenog privrednog i društvenog razvoja, kao i činjenicu da je osnovna svrha ovog pravnog sredstva ubrzanje i okončanje postupka koji duže traje, pa je utvrdio da je pravična naknada koja, u konkretnom slučaju, pripada predlagačima, iznos od po 20.000,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud je, osporenim rešenjem Rž gp. 1114/16 od 29. novembra 201 6. godine, odbio žalbu predlagača i potvrdio rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 114/15 od 1 5. juna 201 6. godine. U obrazloženju osporenog rešenja, između ostalog, navedeno je da, imajući u vidu odredbe čl. 8a i 8b Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova i kriterijume za ocenu postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i ekonomske prilike, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravična novčana naknada zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara. Ovo zbog toga, kako je navedeno u obrazloženju rešenja, jer je naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku vrsta satisfakcije za predlagača zbog dugog trajanja sudskog postupka, a ne svrha postupka koji se vodi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te da je svrha ovog vanparničnog postupka da se postupak koji dugo traje okonča u što kraćem roku, a u konkretnom slučaju prvostepeni sud je naložio Privre dnom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak okončao u najkraćem roku.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnim žalb ama, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (člana 58. stav 1.).

5. U vezi sa pritužbama podnosilaca o nepostupanju suda u izvršnom i stečajnom postupku i nemogućnosti da u celini namire potraživanja koja imaju protiv dužnika koje je preduzeće sa pretežnim državnim kapitalom, Ustavni sud podseća na stav da propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku podnosiocima ustavnih žalbi, a protiv stečajnog dužnika DP „V.“ Vučje – u stečaju, koji je u vreme nastanka potraživanja poslovao isključivo društvenim kapitalom, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine, zajemčenog članom 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/10 od 21. marta 2013. godine, dostupnoj na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud usvojio ustavne žalbe u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 -dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete, svakom u visini potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenog za iznose koji su eventualno već naplaćeni po tom osnovu. Naknade se, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15), isplaćuju na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o ustavnim žalb ama u delovima izjavljenim protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnosioci smatraju da je visina primerene naknade koja im je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („ Službeni glasnik RS“, broj 101/13), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U pogledu osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnosilaca koja se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda za ljudska prava u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući navedeno, Ustavni sud ukazuje da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora da bude odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna, shodno okolnostima konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je, u predmetnom slučaju, stečajni dužnik prethodno pravosnažnim presudama obavezan da podnosiocima, na ime neisplaćenih zarada, isplati određene novčane iznose, koje oni nisu uspeli da namire u izvršnom postupku, kao i da su, nakon otvaranja stečajnog postupka rešenjem Privrednog suda u Leskovcu od 23. septembra 2009. godine, podnosioci ova potraživanja prijavili u predmetnom stečajnom postupku. Nadalje, Ustavni sud je konstatovao da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda cenjena dužina trajanja izvršnog i stečajnog postupka, u kojima su podnosioci pokušali da ostvare svoja prava, s tim što je u trenutku odlučivanja predmetni stečajni postupak trajao sedam godina.

Ustavni sud dalje konstatuje da je podnosiocima osporenim rešenjem dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 20.000,00 dinara. Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnosiocima, kao i da su vodili računa, ne samo o dužini trajanja postupka, nego i o ekonomskim i socijalnim prilikama Republike Srbije i stepenu njenog privrednog i društvenog razvoja.

Ustavni sud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od uticaja bila činjenica da je u pitanju predmet koji se tiče neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudske odluke u kom je dužnik preduzeće koje je poslovalo isključivo sa društvenim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da je u pitanju predmet tzv. dugovanja društvenog preduzeća, da su do momenta njihovog odlučivanja izvršni i stečajni postupci ukupno trajali osam godina, te da se iznos dosuđene naknade od 20.000,00 dinara ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina ovih iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporna potraživanja podnosilaca i njihova imovina biti suštinski namirena izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a čime će podnosioci u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerene naknade koje su osporenim rešenjima dosuđene podnosiocima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavljaju dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljene povrede prava na suđenje u razumnom roku i da podnosioci nisu izgubili status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju postupaka za potpuno namirenje podnosilaca, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnosilaca ustavnih žalbi o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i u ovom delu i utvrdio da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1114/16 od 29. novembra 201 6. godine podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji je po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10 eventualno već isplaćen. Naknade nematerijalne štete isplaćuju se na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknada nematerijalne štete koju su podnosioci ustavnih žalbi pretrpeli zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njihovo utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornih postupaka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je Sud zaključio da dosuđeni iznosi iz tačke 4. izreke ove odluke predstavljaju adekvatne iznose naknade nematerijalne štete.

Ustavni sud posebno ukazuje na to da su pored osporenih rešenja, podnositeljki ustavne žalbe S . P . presudama Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 20/18 od 9. januara 2018. godine i Gžrr. 664/18 od 25. decembra pravnosnažno dosuđeni iznosi od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, sa zakonskom zateznom kamatom , po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku, te da se to mora imati u vidu prilikom konačnog obračuna naknade koja se isplaćuje.

7. U pogledu zahteva za naknadu troškova koje su podnosi oci ima li u postupku po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da je u postupku koji je prethodio ustavnosudskom redovni sud odluči o i o tim troškovima, a da ustavna žalba ne sadrži nijedan navod kojim se obrazlaže ovakav zahtev. Stoga, Ustavni sud takav zahtev nije ni razmatrao.

U vezi sa zahtevom podnosilaca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu odredbe člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je, između ostalog, izraženo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.