Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko deset godina. Iako je poverilac doprineo odugovlačenju, presudna je bila nedelotvornost suda. Dosuđena je naknada nematerijalne štete od 500 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P.-p. "Ć . " d. o. o. iz Mionice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P.-p. "Ć ." d.o.o. i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Mionici u predmetu Iv. 13358/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Mionici Iv. 25/04), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. P.-p. "Ć ." d. o. o. iz Mionice je 10. decembra 2014. godine, preko zakonskog zastupnika D. Ć, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Mionici Iv. 13358/10 od 24. oktobra 2014. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je izvršni postupak započeo 23. februara 2004. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Mionici i da je okončan nakon deset godina, donošenjem rešenja Osnovnog suda u Mionici Iv. 13358/10 od 24. oktobra 2014. godine, kojim je postupak izvršenja obustavljen bez prava na prigovor, iako podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, nije u celosti naplatio svoje potraživanje.

Podnosilac je predl ožio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i, da utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede označenih Ustavom zajemčenih prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Mionici I. 13358/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Mionici Iv. 25/04 ) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 23. februara 2004. godine podneo Opštinskom sudu u Mionici predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika S. M. iz Komanica, na osnovu verodostojne isprave, radi naplate iznosa od 131.775,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i troškova postupka, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, kao i izvršenjem na nepokretnostima izvršnog dužnika.

Rešenjem Opštinskog suda u Mionici Iv. 25/04 od 25. februara 2004. godine određeno je predloženo izvršenje. Popis pokretnih stvari izvršnog dužnika je izvršen 31. marta 2004. godine. Nakon toga, sud je tokom sprovedenog postupka doneo čak 38 zaključaka, kojima su zakazivani popis i procena pokretnih stvari izvršnog dužnika, a zatim i njihova prodaja, kao i dva rešenja o predaji pokretnih stvari izvršnom poveriocu.

Međutim, više javnih nadmetanja za prodaju popisanih pokretnih stvari izvršnog dužnika je odloženo na predlog punomoćnika izvršnog poverioca, i to: šest (2. juna, 19. jula, 24. avgusta i 3. novembra 2004, 17. maja i 23. juna 2006. godine), radi određivanja veštaka i dostavljanja njegovog nalaza i mišljenja o procenjenoj vrednosti popisanih stvari izvršnog dužnika; tri (22. decembra 2005, 18. novembra 2008. i 22. septembra 2010. godine) zbog sprečenosti punomoćnika izvršnog poverioca i dva (26. oktobra 2006. i 10. januara 2007. godine), radi ostavljanja dodatnog roka izvršnom dužniku za namirenje preostalog duga. Javne prodaje zakazane za 30. januar i 1. mart 2006. i 30. novembar 2007. godine nisu održane zbog radova na putu i loših vremenskih prilika, zbog kojih se nije moglo stići do kuće izvršnog dužnika, gde je bila zakazana javna prodaja. Tri javna nadmetanja radi prodaje (22. jula 2005, 25. decembra 2007. i 14. avgusta 2008. godine) nisu održana zbog nedostatka procesnih pretpostavki, odnosno zbog nedostavljanja izvršnom dužniku zaključka o zakazanoj javnoj prodaji pokretnih stvari. Deo potraživanja je naplaćen prodajom oduzetih pokretnih stvari, a deo popisanih i procenjenih pokretnih stvari, izvršni dužnik je otuđio, pa je sproveden nov popis pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Izvršni dužnik je u nekoliko navrata izmirio po deo duga, tako da je rešenjem Osnovnog suda u Mionici Iv. 13358/10 od 1. septembra 2014. godine, na koji je nakon 1. januara 2014. godine i reorganizacije sudova, prešla nadležnost za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, utvrđeno potraživanje izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku po osnovu glavnog duga sa kamatom na dan 1. septembra 2014. godine, u iznosu od 34.792,00 dinara, dosuđene su popisane stvari izvršnog dužnika, i to automobil zastava 101 i plastična cisterna od 2000 litara izvršnom poveriocu, delimično obustavljen postupak izvršenja određen rešenjem Opštinskog suda u Mionici Iv. 25/04 od 25. februara 2004. godine, i to za iznos od 17.700,00 dinara, u kom iznosu se smatra da je izvršni poverilac namiren dosuđenjem pokretnih stvari izvršnog dužnika, dok je u preostalom delu rešenje ostalo na snazi i naloženo je izvršnom dužniku da u roku od pet radnih dana od prijema ovog rešenja preda izvršnom poveriocu dosuđene pokretne stvari, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Nakon prijema rešenja, izvršni poverilac je obavestio sud da ima saznanje da izvršni dužnik namerno imovinu sklanja kod komšija i da smatra da je celishodno da se ponovo izvrši popis pokretnih stvari kod izvršnog dužnika. Sudski izvršitelj je 22. oktobra 2014. godine izašao na lice mesta, radi popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika i na zapisniku konstatovao da dužnik nema pokretnih stvari koje se mogu uzeti u popis, da dužnik ne ostvaruje nikakva stalna primanja (platu ili penziju), kao i da su sve pokretne stvari i nepokretnosti već prodate u postupcima izvršenja brojnih poverilaca, što je razlog dužnikovog lošeg materijalnog položaja.

Osnovni sud u Mionici je osporenim rešenjem Iv. 13358/10 od 24. oktobra 2014. godine obustavio postupak izvršenja određen rešenjem Opštinskog suda u Mionici Iv. 25/04 od 25. februara 2004. godine i ukinuo sve sprovedene izvršnje radnje. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da je zaključkom tog suda Iv. 13358/10 od 3. septembra 2014. godine obavešten izvršni poverilac da je pokušaj popisa stvari u domaćinstvu izvršnog dužnika ostao bez uspeha, jer nisu nađene stvari koje mogu biti predmet popisa, kao i da izvršni poverilac u roku od 45 dana od dana prijema ovog zaključka, može predložiti da se popis ponovo sprovede; da je izvršni poverilac postupio po zaključku suda i blagovremeno predložio novi popis, te da je prilikom novog pokušaja popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika, izvršitelj na zapisniku od 22. oktobra 2014. godine konstatovao da je pokušaj popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika ostao bez uspeha, jer nisu nađene stvari koje mogu biti predmet popisa, zbog čega je odlučeno kao u izreci rešenja, a u smislu člana 91. stav 5. i člana 76. stav 1. tačka 7) ZIO, i sa napomenom da protiv rešenja nije dozvoljen prigovor.

Pismeni otpravak rešenja je 10. novembra 2014. godine dostavljen punomoćniku izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok je odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbama člana 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11), koji se primenjuje na konkretan slučaj, propisano je da je pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku prigovor (stav 1.), a protiv rešenja suda može se izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (stav 2.).

Odredbom člana 76. stav 1. navedenog zakona propisano je: da sud obustavlja izvršenje ako je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage (tačka 1.); usled smrti stranke koja nema naslednika (tačka 2.); usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika (tačka 3.); ako je potraživanje prestalo (tačka 4.); usled propasti predmeta izvršenja (tačka 5.); ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja (tačka 6.); iz drugih razloga predviđenih zakonom (tačka 7.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak započeo 23. februara 2004. godine podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Mionici, te da je okončan donošenjem rešenja o obustavljanju postupka Osnovnog suda u Mionici Iv. 13358/10 od 24. oktobra 2014. godine, iz čega proizlazi da je izvršni postupak trajao preko 10 i po godina.

Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir period trajanja postupka od podnošenja predloga za izvršenje - 23. februara 2004. godine.

Ustavni sud je i ovom prilikom pošao od toga da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ustavni sud je ocenio da je predmetni izvršni postupak bio u izvesnoj meri, pre svega činjenično složen, imajući u vidu da je izvršenje sprovođeno na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, što je podrazumevalo preduzimanje više određenih radnji - popisa, procene i prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika i namirenje izvršnog poverioca iz iznosa dobijenog prodajom.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, pa je sud dužan da hitno preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Postupajući sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namirio svoje potraživanje, odnosno kako bi izvršni postupak u što kraćem roku bio okončan u skladu sa zakonom. Naime, izvršni sud je preduzimao radnje izvršenja, ali se ne može zaključiti da je postupanje izvršnog suda bilo delotvorno, imajući u vidu da je izvršni postupak, nakon više od deset godina, obustavljen zbog nemaštine izvršnog dužnika, koji je otuđio neke pokretne stvari koje su bile predmet izvršenja.

Ustavni sud smatra da je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, imao legitiman interes da se izvršni postupak okonča u primerenom roku, kako bi mogao da naplati svoje potraživanje, ali da je i on svojim ponašanjem doprineo dužem trajanju postupka izvršenja. Pri tome, Ustavni sud ima u vidu da čak 11 javnih nadmetanja radi prodaje popisanih pokretnih stvari izvršnog dužnika nije održano po predlogu izvršnog poverioca ili zbog njegove sprečenosti, kao i tri iz objektivnih razloga, loših vremenskih prilika i radova na putu, te da se njihovo neodržavanje ne može pripisati u krivicu izvršnom sudu.

Dakle, Ustavni sud je ocenio da nadležni sud u predmetnom izvršnom postupku nije postupao u skladu sa načelom oficijelnosti i hitnosti, te da je njegovo nedelotvorno postupanje presudno uticalo na nerazumno dugo trajanje izvršnog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Mionici u predmetu Iv. 13358/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Mionici Iv. 25/04).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke, prvi deo.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja izvršnog postupka, njegovu određenu činjeničnu složenost, kao i ponašanje podnosioca ustavne žalbe, odnosno njegov doprinos dužini postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Imajući u vidu navode ustavne žalbe kojima je istaknuta povreda prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je zaključio da se podnosilac u suštini žali na povredu prava na suđenje u razumnom roku, pa je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena trvdnja podnosioca o uskraćivanju jednake sudske zaštite, kao i tvrdnja podnosioca o povredi prava na delotvorno pravno sredstvo.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.