Utvrđena povreda prava na pravično suđenje zbog nepravične naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje, jer dosuđeni iznos naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku nije bio adekvatan i u skladu sa praksom Evropskog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. J . i Lj . G, obojic e iz Požarevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktobra 201 9. odine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. J . i Lj . G . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu P1. 379/11 povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. J . i Lj . G, obojica iz Požarevca, podneli su Ustavnom sudu, 23. novembra 2016. godine, preko punomoćnika V . T, diplomiranog pravnika iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž1. 61/16 od 11. oktobra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na pravno sredstvo, slobode sindikalnog udruživanja i prava na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 2, člana 55. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu P1. 379/11 .

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je postupak u sporu iz radnog odnosa pred prvostepenim sudom trajao više od pet godina; da je održano preko 20 ročišta za glavnu raspravu na kojima je punomoćnica tužilaca uredno prisustvovala; da spor nije bio nimalo složen, jer je trebalo samo utvrditi da li je tužiocima predmetno potraživanje iz radnog odnosa isplaćeno ili ne; da je zbog napred iznetog podnosiocima ustavne žalbe nesumnjivo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da Viši sud u Požarevcu nije cenio navode iz žalbe protiv rešenja kojim se tužba smatra povučenom; da je zaključak tog suda da žalba sadrži samo razloge kojim se argumentuje predlog za vraćanje u pređašnje stanje, a o čemu je doneta posebna odluka; da su na taj način podnosiocima ustavne žalbe povređena prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo, a kako su razlozi punomoćnice tužilaca za propuštanje ročišta bili u vezi sa njenim angažovanjem u sindikatu, podnosioci ustavne žalbe smatraju da im je osporenim rešenjem povređena i sloboda sindikalnog udruživanja.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje Višeg suda u Požarevcu i podnosiocima ustavne žalbe dosudi iznos od 3.000 evra, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , kao i iznos od 1.000 evra zbog povrede ostalih prava na čiju povredu je ustavnom žalbom ukazano.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise parničnog predmeta Osnovnog sud a u Požarevcu P1. 379/11 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe i još 28 lica su 17. marta 2011. godine, u svojstvu tužilaca, podneli Osnovnom sudu u Požarevcu tužbu protiv tuženog privrednog društva „T.“ d.o.o. K, radi isplate smenskog rada za tri godine unazad od podnošenja tužbe . Predmet je zaveden pod brojem P1. 379/11.

Tuženi je odgovor na tužbu dostavio 11. maja 2011. godine. Prvo ročište za glavnu raspravu je održano 6. juna 2011. godine. Punomoćnici tužilaca je ostavljen rok za izjašnjenje na navode iz odgovora na tužbu, koji mu je uručen na ročištu. Na sledećem ročištu, održanom 7. septembra 2011. godine, određeno je saslušanje troje tužilaca, u svojstvu parničnih stranaka.

Tuženi je 28. septembra 2011. godine podneo protivtužbu, kojom je tražio da se utvrdi da je rad tužilaca sa skraćenim radnim vremenom nezakonit, da rad tužilaca ne predstavlja smenski rad, već rad u ciklusu, kao i da tužioci izvrše povraćaj više isplaćenih zarada unazad za tri godine. Protivtužba je zavedena pod brojem P1. 752/11.

Na ročištu održanom 16. novembra 2011. godine izvršeno je spajanje postupaka po tužbi i protivtužbi i izveden je dokaz saslušanjem dvoje tužilaca-protivtuženih. U narednom periodu (tri ročišta), punomoćnici tužilaca -protivtuženih je naloženo da dostavi punomoćja za tužioce-protivtužene kojima je usled prestanka radnog odnosa prestalo i članstvo u sindikatu, preciziran je period za koji tužioci-protivtuženi potražuju isplatu smenskog rada i određeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje. Nalog tužiocima-protivtuženima za uplatu predujma troškova veštačenja upućen je u dva navrata, 7. juna i 2. jula 2012. godine. Punomoćnica tužilaca-protivtuženih je tražila odlaganje dva ročišta za glavnu raspravu, 18. septembra i 19. novembra 2012. godine, radi ostavljanja naknadnog roka za uplatu predujma. Podneskom od 22. novembra 2012. godine, punomoćnica tužilaca-protivtuženih je obavestila sud da je predujam uplaćen još 11. juna 2012. godine, o čemu je priložen dokaz. Sud je doneo rešenje o veštačenju 24. decembra 2012. godine i istog dana je predmet dostavljen određenom sudskom veštaku. Veštak je predmet vratio sudu pre održavanja ročišta koje je bilo zakazano za 13. mart 2013. godine, jer zbog obimne dokumentacije i velikog broja tužilaca-protivtuženih nije uspeo da kompletira veštačenje. Navedeno ročište je odloženo na molbu punomoćnice tužilaca-protivtuženih. Na istom je konstatovano povlačenje tužbe dvoje tužilaca -protivtuženih.

Veštak je nalaz i mišljenje dostavio 8. maja 2013. godine. U periodu do okončanja postupka zakazano je još 18 ročišta za glavnu raspravu. Vremenski interval između ročišta iznosio je od jedan i po do tri meseca. Dva ročišta nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a dva su odložena na molbu punomoćnice tužilaca-protivtuženih. Čak pet ročišta je odloženo na saglasan predlog punomoćnika parničnih stranaka, kako bi se sačekao ishod žalbenih postupaka pred Apelacionim sudom u Kragujevcu u identičnim predmetima ili stav Vrhovnog kasacionog suda u vezi smenskog rada. U dokaznom postupku je izvršen uvid u spise parničnog predmeta P1. 128/11, konkretnije u nalaz i mišljenje G . zavoda za veštačenje, koji je u tom predmetu obavio veštačenje na iste okolnosti. Nakon što se veštak ekonomsko-finansijske struke izjasnio da ostaje pri datom nalaz u i mišljenju, tuženi-protivtužilac je predložio da se veštačenje poveri G. zavodu za veštačenje. O tom predlogu sud nije doneo odluku. Sud je odbio predlog punomoćnice tužilaca-protivtuženih da se zastane sa postupkom do donošenja odluke Ustavnog suda povodom inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti akta o sistematizaciji tuženog. Zbog izvršene statusne promene, kao tuženi -protivtužilac je označeno J. p . „E .“ Beograd – „T. K“.

Na ročište zakazano za 4. februar 2016. godine nisu pristupili uredno pozvani punomoćnici parničnih stranaka, zbog čega je sud doneo rešenje kojim se tužba i protivtužba smatraju povučenim. Punomoćnica tužilaca - protivtuženih je 11. februara 2016. godine podnela predlog za vraćanje u pređašnje stanje, koji je takođe označila i kao žalbu protiv rešenja o povlačenju tužbe. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje je odbijen kao neosnovan rešenjem od 4. avgusta 2016. godine, protiv kojeg je punomoćnica tužilaca-protivtuženih izjavila žalbu. Spisi predmeta su 4. oktobra 2016. godine prosleđeni Višem sudu u Požarevcu, kao nadležnom drugostepenom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž1. 59/16 od 11. oktobra 2016. godine potvrđeno je prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Požarevcu P1. 379/11 od 4. avgusta 2016. godine o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Osporenim rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž1. 61/16 od 11. oktobra 2016. godine je potvrđeno prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Požarevcu P1. 379/11 od 4. februara 2016. godine, kojim je konstatovano da se tužba tužilaca -protivtuženih smatra povučenom.

Oba drugostepena rešenja su punomoćnici tužilaca-protivtuženih dostavljena 28. oktobra 2016. godine.

4. Odredbama Ustava , na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) ; da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se svakom jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja (član 55. stav 1.); da s vako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, te da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.).

Zakonom o parničnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, br. 125/04 , 111/09, 36/11 – dr.zakon i 53/13 – Odluka US), koji se u konkretnom slučaju primenj ivao, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac, tužba se smatra povučenom (član 296. stav 2.) ; da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.) .

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 17. marta 2011. godine , podnošenjem tužbe Osnovnom sudu u Požarevcu i da je okončan donošenjem osporenog rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž1. 61/16 od 11. oktobra 2016. godine, koje je punomoćnici podnosilaca ustavne žalbe dostavljeno 28. oktobra 2016. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak trajao pet godina i sedam meseci, što može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj predmet bio pravno složen, s obzirom na to da je vođen jedinstven postupak po tužbi i protivtužbi. Može se govoriti i o njegovoj činjeničnoj složenosti, ukoliko se uzme u obzir veliki broj tužilaca - protivtuženih. Međutim, sama suština i priroda spora stavljena u proporcionalnu vezu sa dužinom trajanja postupka pokazuje da predmet spora i njegova složenost n e predstavlja ju opravdanje za petogodišnje trajanje postupka, u kom periodu prvostepeni sud nije doneo presudu.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da su podnosioci ustavne žalbe imali posebno značajan interes da sud o njihovim zahtevima odluči u okviru standarda razumnog roka, jer je predmet spora bila isplata potraživanja iz radnog odnosa.

Ocenjujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da se njihov doprinos dužem trajanju postupka najpre ogleda u neblagovremenom obaveštavanju suda da je predujam troškova veštačenja uplaćen, iz kog razloga su dva ročišta za glavnu raspravu odložena, a predmet u rad veštaku dat nakon šest meseci. Pored navedenog, Ustavni sud je konstatovao da su tri ročišta za glavnu raspravu odložena na molbu punomoćnice podnosilaca ustavne žalbe, dok je pet ročišta odloženo na saglasan predlog punomoćnika parničnih stranaka, kako bi se sačekao stav nadležnog drugostepenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva, kao i pravno shvatanje najvišeg suda.

I pored toga, odgovornost za višegodišnje trajanj e osporenog parničnog postu pka u najvećoj meri snosi Osnovni sud u Požarevcu. Ovo iz razloga što se prilikom zakazivanja ročišta za glavnu raspravu nije rukovodio načelom hitno sti u rešavanju radnih sporova , da je u dokaznom postupku obavljeno samo saslušanje dvoje tužilaca-protivtuženih i jedno veštačenje i da nakon veštačenja, ukoliko se izuzme uvid u spise parničnog predmeta P1. 128/11, dokaznog postupka više nije bilo.

Uzimajući u obzir napred izneto, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, primenom odredb e člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog povrede ustavnog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 5 00 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpe li zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, ne samo dužinu trajanja parničnog postupka i utvrđeni doprinos podnosilaca ustavne žalbe , već i ekonomsko-socijalne prilike, kao i č injenicu da će dosuđena naknada mnogo brže biti isplaćena na nacionalnom nivou nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava ( ovakav stav je Ustavni sud prvi put izrazio u Odluci Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine).

Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine , kao i presude donete nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpe li zbog neažurnog postupanja sudova .

7. Ispitujući istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava , U stavni sud je, uvidom u osporeno rešenj e, utvrdio da ono sadrž i jasn o i argumentovan o obrazloženj e, zasnovano na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog procesnog prava , te je, polazeći od prethodno navedenog i sadržine ustavne žalbe, ocenio da se navodi podnosi laca ne mogu prihvatiti kao relevantni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi ovih prava , već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenog akta. Ustavni sud naročito ima u vidu da podnosioci ustavne žalbe nisu izjavili posebnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Požarevcu kojim se njihova tužba smatra povučenom. Naprotiv, tražili su da se predlog za vraćanje u pređašnje stanje tretira i kao žalba protiv rešenja o povlačenju tužbe. S tim u vezi, Ustavni sud nalazi da nema proizvoljnosti u oceni Višeg suda u Požarevcu da žalba tužilaca sadrži samo razloge kojima se argumentuje osnovanost predloga za vraćanje u pređašnje stanje.

S obzirom na to da je osporenim drugostepenim rešenjem odlučivano isključivo o ispunjenosti procesnih uslova za donošenje rešenja kojim se tužba smatra povučenom, Ustavni sud nalazi da se njegova sadržina, ratione materiae, ne može dovesti u vezu sa navodima o povredi slobode sindikalnog udruživanja iz člana 55. stav 1. i prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na osporeni akt jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na pravično suđenje zbog nepravične naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti