Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju nad preduzećem sa društvenim kapitalom. Podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini njihovih nenaplaćenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-887/2017
08.06.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama A. J , R . D, S . M, Ž . Ž . i J . M , svih iz Leskovca, i S . Ž . iz sela B . kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe A. J, R . D, S . M, Ž. Ž . i J . M . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavnih žalbi A. J , R. D, S . M, Ž. Ž . i J . M . na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuju se ustavn e žalbe S. Ž .

4. Odbacuje se ustavna žalba A. J, R . D, S . M, Ž . Ž . i J . M . izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 1130/16 od 29. novembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. J . i druga lica navedena u uvodu i izreci podneli su Ustavnom sudu, 4. marta 2014. godine, preko punomoćnika T . S, advokata iz Leskovca, ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Podnosioci su istakli zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete. Po ustavnim žalbama bio je formiran predmet Už-1499/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavne žalbe ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Privredni apelacioni sud je po pravnosnažnom okončanju postupka po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, dopisom od 31. januara 2017. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na imovinu podnosilaca ustavnih žalbi, kao i o zahtevima za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, isti je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-887/2017.

Podnosioci ustavnih žalbi su , 3. februara 2017 . godine, preko istog punomoćnika, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu i protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 1130/16 od 29. novembr a 2016. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci su u ovoj ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveli da im zbog predugog trajanja izvršnog postupka onemogućeno da naplate svoja potraživanja utvrđena pravnosnažnim i izvršnim presudama . Istakli su zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova podnošenja ustavne žalbe. Postupak po toj ustavnoj žalbi spojen je sa postupkom u predmetu Už-887/2017.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavn ih žalbi, te uvidom u spise predmeta Privrednog apelacionog suda R4. St. 177/15, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavnih žalbi, izuzev S. Ž , prijavili su svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem tada Trgovinskog suda u Leskovcu, 14. oktobra 2009. godine , nad stečajnim dužnikom DP „I.“ iz Leskovca. Podnosioci su svrstani u četvrti isplatni red i samo delimično su namirili svoja potraživanja.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 177/15 od 15. juna 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagačima A. J, R . D, S . M, Ž. Ž . i J . M , ovde podnosiocima ustavnih žalbi, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduz me sve neophodne mere da osporeu stečajni postupak okonča u najkraćem roku ; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača A. J , R. D, S . M, Ž. Ž . i J . M . na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 20.000,00 dinara; u stavu četvrtom izreke zahtev predlagača da im se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti , je odbijen kao neosnovan; u stavu petom izreke zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača S. Ž . je odbačen. U obrazloženju rešenja je navedeno da predlagač S . Ž . nije ubeležena kao podnosilac prijave potraživanja u predmetnom stečajnom postupku. Protiv navedenog rešenja predlagači su izjavili žalbu

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.gp. 1130/16 od 29. novembra 2016. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanja podnosilaca ustavnih žalbi utvrđena u stečajnom postupku A. J, R . D, S . M, Ž. Ž . i J . M , a protiv dužnika DP „I.“ iz Leskovca, koji ima pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena pravnosnažnim presudama (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo navedenih podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 , a koji im nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnim žalb ama S. Ž , Ustavni sud je konstatovao da je nadležni sud odbacio njen zahtev za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23 /10, jer ona nema svojstvo stranke u tom postupku. Stoga, Ustavni sud smatra da očigledno nema osnova da se ovoj podnositeljki utvrdi povreda prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete u odnosu na osporeni postupak stečaja. Ovakav stav Ustavni Sud je zauzeo i u R ešenju Už-9164/2012 od 13. oktobra 2014. godine (dostupno na internet stranici Suda).

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je odbacio ustavne žalbe S. Ž , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, te rešio kao u tački 3. izreke.

6. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi ostalih podnosilaca od 3. februara 2017. godine, u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), a koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, prestao da važi član 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US i 40/15-dr. zakon), kojim je bilo propisano da se ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovog suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu pravnosnažno okončani. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da su u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnosilaca odlučivali redovni sudovi.

Razmatrajući ovu ustavnu žalbu u delu kojim je osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 1130/16 od 29. novembra 2016. godine, u pogledu odluke o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni kar akter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioce. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ust avni sud je zauzeo u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocima A. J, R . D, S . M, Ž. Ž . i J . M . utvrdio pravo na naknadu materijlane štete, čime su oni suštinski dobili potpuno obeštećenje.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentova la eventualna povreda ustavnog prava, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovu ustavnu žalbu navedenih po dnosilaca, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je rešio kao u tački 4. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti