Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu. Postupak pokrenut 2004. godine nije pravnosnažno okončan ni nakon pet godina, što je posledica neefikasnosti suda i suprotno zakonskoj potrebi hitnog rešavanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-888/2009
02.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavice Radovanović, Grozdane Vuletić i Slobodanke Pavlović, svih iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slavice Radovanović, Grozdane Vuletić i Slobodanke Pavlović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 751/08 povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1, kada se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavica Radovanović, Grozdana Vuletić i Slobodanka Pavlović, sve iz Valjeva, su 9. juna, odnosno 15. juna 2009. godine, preko punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, podnele Ustavnom sudu ustavne žalbe, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 751/08. Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti: Už-888/2009, Už-1040/2009 i Už-1048/2009. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), spojio postupke po ustavnim žalbama u predmetima Už-888/2009, Už-1040/2009 i Už-1048/2009, radi zajedničkog odlučivanja, i to tako što su predmeti Už-1040/2009 i Už-1048/2009 pripojeni predmetu Už-888/2009.

U ustavnim žalbama je navedeno: da su podnositeljke ustavnih žalbi 2004. godine podnele Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv AD „MINSA“ iz Valjeva, zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, kao i zbog naknade štete usled nezakonitog otkaza; da je delimičnom presudom pravnosnažno utvrđeno da otkaz ugovora o radu nije bio zakonit, ali da nije okončan postupak po tužbenom zahtevu za naknadu štete uzrokovane nezakonitim otkazom; da je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora okončati pravnosnažno u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, ali da taj rok nije ispoštovan jer je sud odlučio da se sa postupkom za utvrđivanje činjenica koje su bitne za naknadu štete zastane do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravnosnažne delimične presude, čime je došlo do neopravdanog odugovlačenja postupka; da je na opisani način podnositeljkama ustavnih žalbi prouzrokovana materijalna i nematerijalna šteta. Zahtev za naknadu štete nije postavljen.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljki ustavnih žalbi povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Valjevu P1. 32/11 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Više tužilaca, među kojima i podnositeljke ustavne žalbe, su 31. maja 2004. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Valjevu protiv tuženog AD „Uzor“ iz Valjeva (pravni prethodnik AD „MINSA“ iz Valjeva), koju su precizirali podneskom od 6. septembra 2004. godine, radi poništaja odluka tuženog kojima su tužiocima otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Tužbom je traženo da se tužioci vrate na rad, kao i da im se isplate zaostale neisplaćene zarade.

Prvo ročište za glavnu raspravu bilo je zakazano za 22. decembar 2004. godine, ali ročište nije održano jer je punomoćnik tužilja, ovde podnositeljki ustavnih žalbi, tražio odlaganje ročišta. Opštinski sud u Valjevu je pripremno ročište održao 17. marta 2005. godine, na kome je određeno da se razdvoje postupci po tužbenim zahtevima, pa je tužba podnositeljki ustavnih žalbi zavedena pod brojem P1. 556/04. Tužba je dostavljena na odgovor tuženom 2. decembra 2005. godine. Ročište za glavnu raspravu zakazano za 13. decembar 2005. godine nije održano jer punomoćnik tuženog nije pristupio (nije bilo dokaza o urednoj dostavi poziva). Odgovor na tužbu je primljen u Opštinskom sudu u Valjevu 23. decembra 2005. godine.

Opštinski sud u Valjevu je na ročištu održanom 17. januara 2006. godine doneo rešenje o prekidu postupka do pravnosnažnog okončanja postupka koji se po tužbi tuženog vodio kod istog suda u predmetu P1. 1393/05. Nakon godinu i šest meseci od donošenja rešenja kojim je prekinut postupak, a po predlogu punomoćnika tužilja od 4. aprila 2007. godine, Opštinski sud u Valjevu je 17. jula 2007. godine održao ročište za glavnu raspravu. Nakon zakazanih još dva ročišta za glavnu raspravu, od kojih je jedno ročište održano, Opštinski sud u Valjevu je 27. decembra 2007. godine doneo delimičnu presudu P1. 408/07, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilja, ovde podnositeljki ustavnih žalbi, i poništene odluke tuženog kojima im je otkazan ugovor o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti, te je tuženi obavezan da ih u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude, vrati na rad.

Postupajući po žalbi tuženog od 26. februara 2008. godine, Okružni sud u Valjevu je, nakon donošenja rešenja Gž1. 179/08 od 20. marta 2008. godine kojim su spisi predmeta vraćeni prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnih nedostataka, presudom Gž1. 324/08 od 20. oktobra 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog, a prvostepenu delimičnu presudu P1. 408/07 od 27. decembra 2007. godine potvrdio.

Opštinski sud u Valjevu je rešenjem P1. 751/08 od 24. decembra 2008. godine odredio da se zastane sa postupkom do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije o reviziji tuženog izjavljenoj 24. decembra 2008. godine.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 324/09 od 4. juna 2009. godine odbijena je kao neosnovana revizija tuženog.

Opštinski sud u Valjevu je ročište zakazano za 14. septembar 2009. godine odložio zbog predloga tuženog za delegaciju nadležnosti, sa obrazloženjem da se na Opštinski sud u Valjevu vrši pritisak od strane tužilja.

Rešenjem Vrhovnog suda Srbije R. 729/09 od 23. septembra 2009. godine odbijen je predlog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda u ovom predmetu.

Opštinski sud u Valjevu je zakazao još jedno ročište za glavnu raspravu – 16. decembra 2009. godine, ali ročište nije održano.

Nakon toga je Osnovni sud u Valjevu zakazao još jedno ročište za glavnu raspravu 5. februara 2010. godine, koje nije održano, ali je, po predlogu punomoćnika tužilja od 2. februara 2010. godine, doneo rešenje 8P1. 154/10 od 5. februara 2010. godine, kojim je usvojio privremenu meru, bliže opisanu u ovom rešenju, a koja se odnosi na zabranu otuđenja ili opterećenja predmetne nepokretnosti tuženog, i odredio da ova privremena mera ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja spora. Tuženi je protiv ovog rešenja 16. februara 2010. godine izjavio prigovor. Viši sud u Valjevu je rešenjem Gž. 306/10 od 25. februara 2010. godine odbacio prigovor tuženog kao nedozvoljen.

Osnovni sud u Valjevu je rešenjem 8P1. 154/10 od 9. aprila 2010. godine odredio da se prekida postupak u ovoj pravnoj stvari zbog otvaranja postupka likvidacije nad tuženim.

Podneskom od 8. decembra 2010. godine punomoćnik tužilja, ovde podnositeljki ustavnih žalbi, je tražio da se Osnovni sud u Valjevu oglasi stvarno nenadležnim. Osnovni sud u Valjevu je doneo rešenje 8P1. 154/10 od 6. januara 2011. godine kojim je određeno da se nastavlja postupak u ovoj pravnoj stvari, a potom i rešenje 8P1. 32/11 od 27. januara 2011. godine kojim se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i odredio da se spisi predmeta po pravnosnažnosti dostave Privrednom sudu u Valjevu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuju podnositeljke u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) i Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09).

Zakonom o parničnom postupku je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da će sud tužbu sa prilozima dostaviti tuženom na odgovor u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sudu (član 281.); da ako su od više tužbenih zahteva, usled priznanja, odricanja ili na osnovu raspravljanja, samo neki sazreli za konačnu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za konačnu odluku, sud može u pogledu sazrelih zahteva, odnosno dela zahteva, zaključiti raspravu i doneti presudu (delimična presuda); da će sud prilikom odlučivanja da li će doneti delimičnu presudu, naročito uzeti u obzir veličinu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku; da je delimična presuda samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvršenja (član 334. st. 1, 2. i 4.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Zakonom o radu iz 2001. godine bilo je propisano da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, koji se pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora (član 122.). Odredbe člana 195. Zakona o radu iz 2005. godine imaju gotovo identičnu sadržinu.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da su podnositeljke ustavne žalbe pokrenule parnični postupak podnošenjem tužbe 31. maja 2004. godine, da je do podnošenja ustavnih žalbi doneta pravnosnažna delimična presuda, kojom je usvojen tužbeni zahtev podnositeljki, poništene odluke tuženog kojima im je otkazan ugovor o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti i obavezan tuženi da ih u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude vrati na rad. Ustavne žalbe su podnete 9. juna, odnosno 15. juna 2009. godine. Parnični postupak o preostalim tužbenim zahtevima je nastavljen i ovaj postupak još nije pravnosnažno okončan.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao nešto više od pet godina, i da još uvek nije okončan, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnositeljkama ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnositeljki ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja povređenog prava za podnositeljke.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da je u ovom parničnom postupku bilo nešto složenijih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala obimniji i dugotrajniji dokazni postupak, jer je u tužbi istaknuto više zahteva (utvrđivanje zakonitosti otkaza ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti, vraćanje na rad, utvrđivanje naknade štete u vidu izgubljene zarade).

U pogledu ponašanja podnositeljki ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljke nisu bitno doprinele dužini trajanja osporenog sudskog postupka, već su se uglavnom uredno odazivale na ročišta za glavnu raspravu, s tim što je jedno ročište za glavnu raspravu odloženo jer nije pristupio punomoćnik tužilja, ovde podnositeljki ustavnih žalbi. U pogledu interesa samih podnositeljki ustavne žalbe, predmet spora je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnositeljke ustavne žalbe, jer se njime, u suštini, rešavalo o zakonitosti prestanka njihovog radnog odnosa, kao i o naknadi štete u vidu izgubljene zarade.

Ocenjujući ponašanje sudova u ovom postupku, Ustavni sud je našao da, iako je u određenim periodima Opštinski sud u Valjevu zakazivao ročišta u prihvatljivim rokovima, da je u toku predmetnog parničnog postupka sud ispoljio neefikasnost u postupanju. Naime, od podnošenja tužbe 31. maja 2004. godine do dostavljanja tužbe na odgovor tuženom 2. decembra 2005. godine prošlo je godinu dana i šest meseci, što predstavlja neažurnost suda koja se ne može prihvatiti, imajući u vidu da je sud dužan da, saglasno odredbi člana 281. Zakona o parničnom postupku, tužbu sa prilozima dostavi tuženom na odgovor u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sudu. Takođe, Opštinski sud u Valjevu je prvo ročište za glavnu raspravu zakazao tek za 22. decembar 2004. godine, odnosno nakon sedam meseci od dana podnošenja tužbe. Pored toga, u dosadašnjem toku postupka je zakazano deset ročišta za glavnu raspravu, od kojih je samo četiri održano. Takođe, poslednje ročište za glavnu raspravu je održano 27. decembra 2007. godine, nakon čega nije održano ni jedno ročište za glavnu raspravu. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Iako citirana odredba Zakona o radu ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, postupanje Opštinskog suda u Valjevu, koji prvo ročište za glavnu raspravu zakazuje tek nakon sedam meseci od podnošenja tužbe, te u dosadašnjem toku postupka od zakazanih deset ročišta za glavnu raspravu održava samo četiri, ne može se smatrati efikasnim.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje Opštinskog suda u Valjevu u najvećoj meri dovelo do toga da parnični postupak, proistekao iz radnog odnosa, traje preko šest godina i da još uvek nije pravnosnažno okončan. Naime, pravnosnažnom delimičnom presudom usvojen je tužbeni zahtev podnositeljki, poništene odluke tuženog kojima im je otkazan ugovor o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti i obavezan tuženi da ih vrati na rad, ali postupak u pogledu preostalih zahteva podnositeljki ustavne žalbe još uvek nije pravnosnažno okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P1. 32/11, kada se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku. S obzirom na to da podnositeljke ustavne žalbe nisu tražile da im se zbog neprimereno dugog trajanja parničnog postupka utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je odlučio da se štetne posledice povrede prava podnositeljki otklone objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti