Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Prekršajni postupak, koji je trajao nešto više od 20 meseci uključujući i jedno ukidanje presude, okončan je u primerenom i razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić , Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić , Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slađane Najdanov iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. juna 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Slađane Najdanov izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na suđenje bez odugovlačenja, iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava Republike Srbije, u prekršajnom postupku koji je vođen pred Prekršajnim sudom u Vranju – Odeljenje u Bujanovcu u predmetu 5765/11 .

O b r a z l o ž e nj e

1. Slađana Najdanov iz Vranja je, 20. novembra 2012. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i povrede posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama čl. 32. i 33 . Ustava, u prekršajnom postupku koji je vođen pred Prekršajnim sudom u Vranju – Odeljenje u Bujanovcu u predmetu 5765/11.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da se od 1. septembra 2011. godine pred Prekršajnim sudom u Vranju protiv nje vodi prekršajni postupak zbog "navodno učinjenog" carinskog prekršaja, koji do dana podnošenja ustavne žalbe nije okončan, pa su joj usled neosposobljenosti sudije, nesavesnog rada ili zloupotrebe položaja povređena označena ustavna prava i naneta velika materijalna i nematerijalna šteta . Zahtevala je utvrđivanje povrede navedenih ustavnih prava i upućivanje na podnošenje zahteva za naknadu štete Komisiji za naknadu štete Ministarstva pravde.

Kako iz navoda ustavne žalbe proizlazi da se podnositeljka poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i na povredu prava na suđenje bez odugovlačenja iz člana 33. stav 6. Ustava, Ustavni sud je ustavnu žalbu razmatrao u odnosu na ova prava.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku , utvrdio :

- da je Ministarstvo finansija, Uprava carina, Carinarnica Niš, protiv podnositeljke kao okrivljene, 1. septembra 2011. godine, podnelo Prekršajnom sudu u Vranju zahtev za pokretanje prekršajnog postupka PZ. 156/11, zbog prekršaja iz člana 296. u vezi člana 292. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona (koriš ćenje putničkog vozila poreklom iz inostranstva, koje nije prijavljeno carinskom organu prilikom unošenja u carinsko područje Republike Srbije);

- da je Prekršajni sud u Vranju 27. septembra 2011. godine doneo rešenje o pokretanju prekršajnog postupka;

- da je okrivljena, radi saslušanja, pozvana pred sud 24. novembra 2011. godine, ali je saslušanje odloženo jer je zahtevala rok radi angažovanja branioca;

- da je 12. decembra 2011. godine, u prisustvu angažovanog branioca, okrivljena saslušana pred sudom u vezi prekršaja koji joj je stavljen na teret;

- da je 1. oktobra 2012. godine saslušan svedok, policajac PU Vranje S.M. koji je otkrio prekršaj;

- da je sud 4. oktobra 2012. godine od PU Vranje tražio dopunska obaveštenja;

- da je 20. novembra 2012. godine Prekršajni sud u Vranju – Odeljenje u Bujanovcu doneo presud u Pr. 5765/11, kojom je okrivljenu oglasio krivom za prekršaj koji joj je stavljen na teret i osudio je na novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara, uz izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta prekršaja – putničkog vozila;

- da je, odlučujući o žalbi okrivljene izjavljenoj protiv prvostepene presude Viši prekršajni sud – Odeljenje u Nišu, doneo 16. januara 2013. godine presudu Prž. 41/13, kojom je ukinuo prethodno donetu prvostepenu presudu i predmet vratio Prekršajnom sudu u Vranju – Odeljenje u Bujanovcu, na ponovno odlučivanje;

- da je prvostepeni Prekršajni sud 18. marta 2013. godine doneo novu presudu Pr. 608/13, kojom je okrivljenu ponovo oglasio krivom za prekršaj koji joj je stavljen na teret i osudio je na novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara, uz izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta prekršaja – putničkog vozila;

- da je Viši prekršajni sud – Odeljenje u Nišu, odlučujući o žalbama okrivljene i oštećene , bugarske rent-a-kar agencije, koja je vlasnik oduzetog putničkog vozila, doneo 6. juna 2013. godine presudu Prž. 9270/13, kojom je izjavljene žalbe odbio kao neosnovane i prvostepenu presudu potvrdio;

- da je prvostepena presuda postala prav nosnažna 6. juna i izvršna 5. jula 2013. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok je odredbom člana 33. stav 6. Ustava utvrđeno da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja.

5. Podnositeljka ističe da su joj pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na suđenje bez odugovlačenja povređeni time što, do dana podnošenja ustavne žalbe, osporeni prekršajni postupak nije okončan, usled neosposobljenosti sudije, nesavesnog rada ili zloupotrebe položaja postupajućeg sudije.

S obzirom na to da je osporeni prekršajni postupak sproveden i okončan pre nego što je Ustavni sud pristupio odlučivanju, Ustavni sud je ocenu povrede označenih ustavnih prava vršio u odnosu na celokupan prekršajni postupak.

Imajući u vidu da se, prema već utvrđenoj sudskoj praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, razumna dužina trajanja krivičnog postupka ne ocenjuje isključivo prema dužini trajanja samog postupka, već da ona zavisi i od drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnog suda i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca, ovi se činioci moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, o čemu je Ustavni sud u nizu donetih odluka dao tumačenje.

Ispitujući navedene kriterijume radi utvrđivanja eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na suđenje bez odugovlačenja u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala obiman i dugotrajan dokazni postupak. Zadatak prekršajnog suda je u konkretnom postupku bio da potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje kod optuženja da je okrivljena koristila putničko vozilo bugarske rent-a-kar agencije, znači vozilo poreklom iz inostranstva, koje nije prijavljeno carinskom organu prilikom unošenja u carinsko područje Repu blike Srbije, pri čemu okrivljena nije posedovala putnu ispravu, odnosno zadatak prekršajnog suda je bio da utvrdi da li je okrivljena ispunjavala bilo koji od uslova koji bi joj omogućavali da na teritoriji Republike Srbije ko risti strano (bugarsko) putničko vozilo bez prijavljivanja nadležnom carinskom organu (privremeno prebivalište u inostranstvu, povratak iz inostranstva u Republiku Srbiju i sl .).

Prema razlozima zbog kojih prvo saslušanje okrivljene nije održan o, podnositeljka ustavne žalbe nije doprine la dužem trajanju osporenog prekršajnog postupka.

Dinamika kojom je sud sproveo prekršajni postupak je u potpunosti prihvatljiva i ne ukazuje na to da je sud nepotrebno odugovlačio postupak, posebno imajući u vidu da je prva presuda doneta nakon nešto više od godinu dana od pokretanja, da je postupak ponovljen, te da je prav nosnažno okončan za nešto više od 20 meseci, što, po mišljenju Ustavnog suda, predstavlja okončanje postupka u primerenom i razumnom roku.

S obzirom na složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je u ovom postupku bilo potrebno utvrditi i razjasniti, dinamiku kojom je sud sproveo postupak, kao i ostale radnje koje su sudovi u ovom postupku preduzimali, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o neažurnosti postupajućih sudova, odnosno o tome da su sudovi nepotrebno odugovlačili postupak i da je postupak trajao nerazumno dugo.

Sledstveno navedenom, Ustavni sud je utvrdio da, u konkretnom slučaju, podnositeljki ustavne žalbe ni je povređen o prav o na suđenje u razumnom roku i pravo na suđenje bez odugovlačenja iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić