Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji traje preko 11 godina. Zbog neefikasnog postupanja upravnih organa i Upravnog suda, podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 720 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. L . iz Kosjerića, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. maja 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. L . i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Vojnom poštom 3705 Raška u predmetu Up-1 broj 25-6/2011, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 720 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. L . iz Kosjerića je , 23. novembra 2016. godine, preko punomoćnika M . K , advokata iz Užica, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, u upravnom postupku koji se vodi pred Vojnom poštom 3705 Raška u predmetu Up-1 broj 25-6/2011. Podnosilac je u ustavnoj žalbi postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 720 evra i materijalne štete u iznosu od 487 evra .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Up-1 broj 25/2011, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 13. juna 2007. godine podneo Vojnoj pošti 1365 Raška zahtev za isplatu naknade za korišćenje vozila za vreme ratnog stanja, i to za period od 26. aprila 1999. godine do 21. juna 1999. godine.

Zaključkom Vojne pošte 3705 Raška Up-1 broj 25-2 od 19. januara 2011. godine zahtev je odbačen zbog nenadležnosti.

Protiv navedenog zaključka podnosilac je 25. januara 2011. godine izjavio žalbu, koja je usvojena rešenjem Vojne pošte 3720 Kraljevo Up-2 broj 1-2 od 1. marta 2011. godine.

U ponovnom postupku, rešenjem prvostepenog organa Up-1 broj 25-3 od 12. maja 2011. godine usvojen je zahtev podnosioca, u iznosu bliže navedenom u tom rešenju.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 26. maja 2011. godine izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem drugostepenog organa Up-2 broj 1-2 od 29. juna 2011. godine.

Protiv navedenog akta podnosilac je 23. jula 2011. godine podneo tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 8383/11 od 17. januara 2014. godine, te je poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Rešenjem drugostepenog organa Up-2 broj 1-6/11 od 11. marta 2014. godine usvojena je žalba podnosioca i poništeno prvostepeno rešenje od 12. maja 2011. godine.

Rešenjem prvostepenog organa Up-1 broj 25-4/2011 od 7. aprila 2014. godine usvojen je zahtev podnosioca u iznosu bliže navedenom u tom rešenju i odbijen zahtev za priznavanje prava na zakonsku zateznu kamatu počev od 13. juna 2007. godine do konačne isplate .

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 23. maja 2014. godine izjavio žalbu, koja je usvojena rešenjem Vojne pošte 3720 Kraljevo Up-2 broj 1-8/11 od 1. marta 201116. jula 2014. godine.

Rešenjem prvostepenog organa Up-1 broj 25-5/2011 od 15. avgusta 2014. godine usvojen je zahtev podnosioca u iznosu bliže navedenom u tom rešenju , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13. juna 2007. godine do konačne isplate, priznato pravo na troškove upravnog spora i utvrđeno da će se o troškovima upravnog postupka odlučiti posebnim rešenjem.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, koja je usvojena rešenjem drugostepenog organa Up-2 broj 1-10/11 od 14. aprila 2015. godine, te je poništeno prvostepeno rešenje u tač. 3. i 4. dispozitiva i u tom delu predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem prvostepenog organa Up-1 broj 25-6/2011 od 9. septembra 2016. godine usvojen je zahtev podnosioca u iznosu bliže navedenom u tom rešenju, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13. juna 2007. godine do konačne isplate i utvrđeno da će se o troškovima upravnog postupka odlučiti posebnim rešenjem.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 16. septembra 2016. godine izjavio žalbu, koja je usvojena rešenjem drugostepenog organa Up-2 broj 1-13/11 od 20. oktobra 2016. godine i prvostepeno rešenje u celosti poništeno.

Protiv navedenog akta podnosilac je 15. novembra 2016. godine podneo tužbu Upravnom sudu. Presudom U. 15951/16 od 2. marta 2018. godine tužba podnosioca je uvažena, poništen je navedeni konačni upravni akt i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, da ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar; da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, te da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 232.).

Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pogrešnim i nedelotvornim postupanjem upravnih organa i Upravnog suda u postupku odlučivanja o njegovom zahtevu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni upravni postupak pokrenut 13. juna 2007. godine, zahtevom podnosioca, a da nije pravnosnažno okončan. Iz navedenog proizlazi da postupak traje više od 11 godina.

Navedeno trajanje postupka očigledno ukazuje da postupak nije okončan u roku koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, odnosno sudova u upravno-sudskom sporu , kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Ustavni sud konstatuje da predmet spora objektivno nije bio od većeg značaja za podnosioca ustavne žalbe.

Prilikom ispitivanja da li je podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama doprineo dugom trajanju osporenog postupka, Ustavni sud je imao u vidu specifičnost upravnog postupka , čiji tok u mnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud konstatuje da je osporeni postupak mogao trajati kraće da je podnosilac ustavne žalbe uvek, kada je za to imao mogućnosti, koristio procesna sredstva koja su mu stajala na raspolaganju da se predmetni postupak okonča.

Ispitujući postupanje organa uprave u ovoj pravnoj stvari, odnosno Upravnog suda, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud konstatuje da je u osporenom postupku doneto pet odluka p rvostepenog organa uprave, šest drugostep enih rešenja, te da su vođena dva upravna spora. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. predmet Pavlyulynets protiv Ukrajine, predstavka broj 70767/01 , od 6. septembra 2005. godine i Cvetković protiv Srbije, predstavka broj 17271/04 , od 10. juna 2008. godine). Ustavni sud, takođe, konstatuje da je Upravni sud odlučio o tužbi podnosioca koja je podneta 23. jula 2011. godine tek presudom od 17. januara 2014. godine, dakle nakon dve i po godine. Takođe, Ustavni sud konstatuje da postupak nije pravnosnažno okončan.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, dok je u tački 2. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 720 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, ponašanje samog podnosioca, kao i značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud ponavlja da je podnosilac ustavne žalbe postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 720 evra. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog navedenog postupanja nadležnih upravnih organa i sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Imajući u vidu da postupak nije pravnosnažno okončan, to je Ustavni sud zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, kao i zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odbacio kao preuranjen, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke i u tački 3. izreke ove odluke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.