Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje, razumni rok i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe, poništio rešenja privrednih sudova i utvrdio povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu. Dosuđena je naknada materijalne i nematerijalne štete zbog predugog trajanja stečajnog postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8889/2019
11.07.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Dragana Kolarić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama V. M .(1) i V . M .(2), oboje iz Knjaževca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2024 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. M .(1) i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Nišu R4.St. 665/19 od 24. maja 2019. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž.St. 3048/19 od 12. jula 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništavaju se rešenja Privrednog suda u Nišu R4.St. 665/19 od 24. maja 2019. godine i Privrednog apelacionog suda Rž.St. 3048/19 od 12. jula 2019. godine .

3. Usvaja se ustavna žalba V. M .(2) i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Nišu R4.St. 656/19 o d 24. maja 2019. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž.St. 3046/19 od 10. jula 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Poništavaju se rešenja Privrednog suda u Nišu R4.St. 656/19 od 24. maja 2019. godine i Privrednog apelacionog suda Rž.St. 3046/19 od 10. jula 2019. godine.

5. Usvajaju se ustavne žalbe V. M .(1) i V . M .(2) i utvrđuje se da su im povređena prav a na suđenje u razumnom roku i na imovinu , iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 29/10.

6. Utvrđuje se pravo V. M .(1) i V . M .(2) na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 29/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Utvrđuje se pravo V. M .(1) i V . M .(2) na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 29/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. M .(1) i V . M .(2), oboje iz Knjaževca, izjavili su Ustavnom sudu, 31. avgusta 2019. godine, preko punomoćnika M. M, advokata iz Kragujevca, ustavne žalbe protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnim žalbama se osporavaju rešenja kojima su pravnosnažno odbijeni prigovori radi ubrzavanja postupka predlagača, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, koji su podneti radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim su dom u Zaječaru u predmetu St. 29/10.

Podnosioci su u ustavnim žalbama, između ostalog, istakli da je predmetni stečajni postupak otvoren rešenjem Privrednog suda u Zaječaru od 9. decembra 2009. godine i da podnosioci nisu ostvarili svoja utvrđena potraživanja iz radnog odnosa ni nakon više od devet i po godi na od otvaranja stečajnog postupka. Takođe, istakli su da je Privredni sud u Nišu usvajao prigovore drugih predlagača koji su bili u identičnoj situaciji kao i oni, a kao dokaz nejednakog postupanja sudova podnosioci su dostavili više rešenja Privrednog suda u Nišu. Podnosioci su predložili da Ustavni sud usvoji njihove ustavne žalbe, poništi osporena rešenja i odredi da Privredni apelacioni sud ponovo odluči o njihovim žalbama izjavljenim protiv prvostepenih rešenja Privrednog suda u Nišu. Istakli su i zahtev za naknadu nematerijalne štete i zahtev za proširenje dejstva odluke Ustavnog suda na druga lica koja se nalaze u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji .

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio ustavne žalbe radi donošenja jedinstvene odluke.

2. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „R.“ doo Knjaževac otvoren je rešenjem Trgovinskog suda u Zaječaru St. 25 /09 od 9. decembra 2009. godine, a nastavljen je pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 29/10.

Podnosioci ustavne žalbe su u predmetnom stečajnom postupku blagovremeno prijavili svoja potraživanja iz radnog odnosa, koja su im u istom postupku i priznata.

Stečajni dužnik „R.“ doo Knjaževac je preduzeće sa državnim, odnosno društvenim kapitalom.

Rešenjima Privrednog suda u Nišu R4.St. 665/19 od 24. maja 2019. godine i R4.St. 656/19 od 24. maja 2019. godine odbijeni su prigovori predlagača, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, radi ubrzavanja stečajnog postupka koji je vođen pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 25/09.

Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda Rž.St. 3048/19 od 12. jula 2019. godine i Rž.St. 3046/19 od 10. jula 2019. godine odbijene su žalbe predlagača i potvrđena su rešenja Privrednog suda u Nišu R4.St. 665/19 od 24. maja 2019. godine i R4.St. 656/19 od 24. maja 2019. godine. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud pravilnom primenom merila propisanih članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) zaključio da predlagačima nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku; da su organi stečajnog postupka blagovremeno preduzimali radnje u postupku; da je razlog dugog trajanja stečajnog postupka činjenica da stečajni dužnik poseduje imovinu koja je obezvređena, te da odbor poverilaca nije dao svoju saglasnost za prodaju pokretnih stvari stečajnog dužnika.

Pravnosnažnim rešenjem St.29/2010 od 09. marta 2021. godine zaključen je stečajni postupak nad „R.“ doo Knjaževac.

3. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

4. Ispitujući ustavne žalbe podnosilaca, Ustavni sud nalazi da podnosioci u suštini ističu i povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, smatrajući da su sudovi neosnovano odbili njihove prigovore radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca koji se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su izneti u Odluci Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine i Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine.

Polazeći od stavova i ocena koji su detaljno izloženi u navedenim odlukama, Ustavni sud ukazuje da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim, već da su osporena rešenja isključivo zasnovana na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) , dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak u trenutku donošenja osporenih rešenja trajao preko devet godina, te da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda, koju prihvata i ovaj ѕud, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima Privrednog suda u Nišu i Privrednog apelacionog suda merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način na štetu podnosilaca.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač. 1. i 3. izreke. 5. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje , Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odluč ujući kao u tač. 2. i 4. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmet redovnom sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku, već je samostalno odlučio o zahtevu podnosilaca za zaštitu navedenog ustavnog prava.

U odnosu na zahtev podnosilaca za proširenje dejstva odluke Ustavnog suda na druga lica koja se nalaze u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Ustavni sud ukazuje da je članom 87. Zakona o Ustavnom sudu propisano da će se odluka Ustavnog suda odnositi i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji kao i lice o čijoj ustavnoj žalbi Ustavni sud odlučuje, pod uslovom da je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda više lica, pri čemu su samo neki od njih su podneli ustavnu žalbu. Imajući navedeno u vidu, te da je osporenim rešenjima odlučivano samo o pravima i obavezama ovde podnosilaca ustavnih žalbi, a ne i drugih lica, Ustavni sud ukazuje da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za proširenje dejstva odluke Ustavnog suda.

6. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 29/10, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak trajao duže od 11 godina i da u navedenom periodu utvrđena potraživanja podnosioca iz radnog odnosa nisu naplaćena, niti na drugi način namirena, pri čemu je stečajni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim, odnosno državnim vlasništvom , Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava .

Ustavni sud je , stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 29/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u tački 5. izreke.

7 . S obzirom na to da iz navoda ustavnih žalbi proizlazi da podnosioci suštinski ukazuju i na povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je razmatrao da li je podnosiocima povređeno označeno pravo u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 29/10.

Ustavni sud ukazuje na svoj stav prema kome u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Nišu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa , prema stečajnom dužniku sa državnim, odnosno društvenim kapitalom, pred stavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava .

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 29/10 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 5. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 6. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno već utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 29/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

9. Imajući u vidu svrhu ustavnosudske zaštite u ovoj vrsti predmeta, kao i činjenicu da je nakon podnošenja ustavnih žalbi stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), usled čega su ovde podnosioci ustavnih žalbi izgubili mogućnost da pred redovnim sudom zahtevaju naknadu imovinske štete usled povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je u konkretnom slučaju odlučivao o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, bez obzira na to što podnosioci nisu postavili konkretan zahtev u ovom smislu.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 7. izreke, utvrdio pravo podnosilaca us tavnih žalbi na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 29/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi , Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17 .) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka .

10. Imajući u vidu da je usvojio ustavne žalbe podnosilaca, poništio osporena rešenja i utvrdi da su podnosiocima povređena ustavna prava iz čl. 32. i 58. Ustava, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosilaca o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavne žalbe podnosilaca u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tač. 1. i 3. izreke.

11. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 18630/2023: Utvrđivanje povrede prava na imovinu zbog dugotrajnog stečajnog postupka
• Už 11030/2022: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku
• Už 2688/2024: Povreda prava na pravično suđenje i imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku
• Už 9498/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnom postupku protiv društvenog preduzeća
• Už 4905/2020: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku
• Už 2689/2024: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku
• Už 2750/2020: Povreda prava na pravično suđenje, razuman rok i imovinu u stečaju