Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku za izbor u zvanje profesora i dodeljuje naknadu nematerijalne štete. Deo žalbe protiv presude Upravnog suda odbacuje zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-889/2018
04.02.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić , dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić , dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z . P . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. februara 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. P . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Senatom Univerziteta umetnosti u Beogradu u predmetu broj 7/33 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odl uke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. P . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 25 . januara 2018. godine, ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 1. oktobra 2019. godine, protiv presude Upravnog suda U. 11654/15 od 15. decembra 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku , prava na pravno sredstvo i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i člana 60. Ustava Republike Srbije. Pozvao se i na povrede čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu lj udskih prava i osnovnih sloboda, čije se povrede cene u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

Podnosilac ustave žalbe je naveo da je postupak za izbor u zvanje redovnog profesora i zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u B eogradu trajao od 1. septembra 2011. godine, kada je podneo prijavu na konkurs, do 15. decembra 2017. godine, kada je doneta osporena presuda Upravnog suda, odnosno ukupno duže od šest godina, što ukazuje na to da taj postupak nije okončan u granicama razumnog roka. Imajući u vidu da taj postupak nije bio naročito složen, da je bio od izuzetnog značaja za podnosioca, koji svojim ponašanjem nije doprineo njegovom trajanju, podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac p ovredu prava na pravično suđenje vidi u tome što je osporena presuda doneta bez odgovarajućeg obrazloženja, uz proizvoljnu primenu materijalnog prava na njegovu štetu. Takođe, smatra da je povređeno i pravo na pravnu sigurnost, kao element prava na pravično suđenje, zbog toga što je isti sud u ranijoj presudi od 3. aprila 2015. godine i u osporenoj presudi dao različite ocene pri istom činjeničnom i pravnom stanju.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete, kao i da utvrdi da je osporenom presudom povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje, te da poništi osporenu presudu i odredi Upravnom sudu da donese novu odluku o tužbi podnetoj protiv odluke Senata Univerziteta umetnosti u Beogradu od 25. juna 2015. godine .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovede nom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Univerziteta umetnosti u Beogradu broj 7/33 i u celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

3.1. Izborno veće Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu (u daljem tekstu: Izborno veće Fakulteta) je odlukom broj 03-13/41-II/2 od 22. juna 2011. godina imenovalo Komisiju za pripremu izveštaja za izbor jednog nastavnika u zvanje redovnog profesora (u daljem tekstu: Komisija) , za užu umetničku oblast Dizajn enterijera i nameštaja, predmeti Stilska unutrašnj a arhitektura 1 i 2, na Odseku dizajn enterijera i nameštaja, sa punim radnim vremenom i na neodređeno vreme.

Fakultet primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu (u daljem tekstu: Fakultet) je 31. avgusta 2011. godine objavio konkurs za izbor jednog nastavnika u zvanje redovnog profesora za užu umetničku oblast Dizajn enterijera i nameštaja, predmeti Stilska unutrašnja arhitektura 1 i 2, na Odseku dizajn enterijera i nameštaja , sa punim radnim vremenom i na neodređeno vreme. Na konkurs su se pri javili podnosilac ustavne žalbe kao vanredni profesor Fakulteta (1. septembra 2011. godine) , i B.S, profesor strukovnih studija na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu.

Izveštaj Komisije, kojim je podnosilac ustavne žalbe bio predložen za izbor u zvanje redovnog profesora, stavljen je na javni uvid. Izborno veće Fakulteta je na sednici održanoj 9. marta 2012. godine odložilo razmatranje izveštaja Komisije iz razloga što njime nije obuhvaćen drugi učesnik konkursa B.S. i zaključilo da je Komisija u obavezi da napiše izveštaj i o drugom učesniku konkursa.

Izborno veće Fakulteta je odlukom broj 03-13/31-II/1-2 od 17. maja 2012. godina imenovalo drugu Komisiju za pripremu izveštaja o prijavljenim kandidatima . Navedena komisija je sačinila izveštaj o sprovođenju konkursa za izbor u zvanje nastavnika sa ocenom o radu kandidata, 03 broj 15/107 od 8. juna 2012. godine, kojim je podnosilac ustavne žalbe predložen za izbor u zvanje redovnog profesor a. Izveštaj Komisije stavljen je na uvid javnosti u periodu od 15 dana, kada su prigovore uložili učesnik na konkursu B.S. i A.A, redovni profesor Fakulteta u penziji.

Izborno veće Fakulteta je , na sednici održanoj 18. jula 2012. godine, na osnovu izveštaja Komisije, donelo odluku 03 broj 13/57- II/1 o utvrđivanju predloga za izbor podnosioca ustavne žalbe za nastavnika u zvanje redovnog profesora, za bliže označenu užu umetničku oblast i predmete, na Odseku dizajn enterijera i nameštaja , sa punim radnim vremenom i na neodređeno vreme.

Fakultet je 11. septembra 2012. godine dostavio Univerzitetu umetnosti u Beogradu (u daljem tekstu: Univerzitet) navedeni predlog odluke za izbor sa dokumentacijom nastalom u postupku.

Senat Univerziteta je doneo zaključak broj 7/398 od 27. septembra 2012. godine, kojim je odloženo donošenje odluke o izboru podnosioca ustavne žalbe u zvanje redovnog profesora i predmet vraćen Fakultetu na ponovno razmatranje. Senat Univerziteta je utvrdio da Fakultet, prilikom utvrđivanja predloga odluke, nije razmatrao primedbe podnosilaca pomenutih prigovora , koj e ukazuju na pogrešno ili nepotpuno vrednovanj e rezultata rada oba kandidata, a koje su mogle biti od značaja za donošenje odluke.

Izborno veće Fakulteta je 24. decembra 2012. godine donelo odluku 03 broj 13/139-II/1, kojom je usvojen pisani odgovor Komisije broj 03-15/125 od 15. novembra 2012. godine, koji je sastavni deo odluke. Istom odlukom je konstatovano da Izborno veće ostaje pri predlogu da se podnosilac izabere u zvanje redovnog profesora.

Senat Univerziteta je doneo odluku broj 7/33 od 31 . januara 2013. godine kojom podnosilac nije izabran u zvanje redovnog profesora iz razloga što Komisija nije odgovorila na zaključak Senata od 27. septembra 2012. godine i što ponovljena odluka Izbornog veća Fakulteta ne sadrži nove elemente u odnosu na prethodnu dokumentaciju.

Odlukom Senata Univerziteta broj 7/90 od 3 . aprila 2013. godine odbijen je prigovor podnosioca izjavljen 12. marta 2013. godine i potvrđena odluka Senata Univerziteta od 31. januara 2013. godine.

Presudom Upravnog suda U. 7600/13 od 3. aprila 2015. godine uvažena je tužba podnosioca, poništena odluka Senata Univerziteta od 3. aprila 2013. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Ovo iz razloga što nisu oce njeni navod i iz prigovora podnosioca da Senat nije razmatrao i odlučivao o predlogu Fakulteta da se podnosilac izabere u zvanje redovnog profesora, već je odlučivao o osnovanosti primedaba na izveštaj Komisije , što je isključiva nadležnost Komisije i materija koja prethodi postupku odlučivanja Senata, kao i da su učinjene bitne povrede izbornog postupka i da je pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Senat Univerziteta je, u izvršenju navedene presude Upravnog suda, doneo odluku broj 7/286 od 25. juna 2015. godine, kojom je odbijen prigovor podnosioca i potvrđena odluka Senata Univerziteta od 31. januara 2013. godine.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 11654/15 od 15. decembra 2017. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv konačne odluke Senata Univerziteta. U osporenoj presudi je konstatovano da je Senat Univerziteta u obrazloženju pobijane odluke naveo: da Komisija nije odgovorila na primedbe stručne javnosti, ali da to nije bio razlog niti odlučna činjenica za donošenje odluke o neizboru podnosioca; da je prema Zakonu o visokom obrazovanju i strateškim dokumentima Univerziteta umetnosti u Beogradu, taj univerzitet nadležan za obezbeđenje i kontrolu kvaliteta i u tom kontekstu odgovara za kvalitet visokog obrazovanja na svojim fakultetima, što podrazumeva kvalitet studija i posebno kvalitet nastavnog osoblja; da je stoga dužan da vodi računa o tome da se prilikom izbora u zvanje poštuju uslovi propisani zakonom, podzakonskim aktima i opštim aktima Univerziteta, posebno imajući u vidu da je redovni profesor najviše zvanje nastavnika; da je Senat nakon pažljivog i savesnog razmatranja celokupnog materijala, utvrdio da podnosilac ne ispunjava uslove za izbor u zvanje redovnog profesora; da Senat nije vezan predlogom Fakulteta ukoliko utvrdi da predloženi kandidat ne ispunjava uslove, što je ovde i bio slučaj. Upravni sud je ocenio da je pobijanom odlukom pravilno odbijen prigovor podnosioca, da su za to dati dovoljni, argumentovani i na zakonu zasnovani razlozi, koje prihvata i sud, te da nije bilo povrede pravila postupka od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke.

3.2. Podnosilac ustavne žalbe je bio zaposlen kao nastavnik na Fakultetu, u zvanju vanrednog profesora, na određeno vreme, na period od pet godina, počev od 29. decembra 2006. godine. Izborni period je istekao 28. decembra 2011. godine.

Podnosiocu je aneksom ugovora o radu od 21. decembra 2011. godine produžen radni odnos na Fakultetu, do okončanja predmetnog konkursa objavljenog 31. avgusta 2011. godine, na koji se prijavio.

Nakon što je doneta konačna odluka Senata Univerziteta od 3. aprila 2013. godine, kojom je odbijen prigovor podnosioca na odluku o neizboru u zvanje redovnog profesora , rešenjem Fakulteta 03 broj 8/56 od 12. aprila 2013. godine određeno je da podnosiocu ustavne žalbe prestaje radni odnos 11. aprila 2013. godine.

Rešenjem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike - Inspektorat za rad – Odeljenje inspekcije rada u gradu Beogradu broj 117-00-01533/2013-04 od 15. jula 2013. godine naloženo je Fakultetu da vrati podnosioca na rad.

Postupajući po navedenom rešenju, Fakultet je rešenjem 03 broj 8/94 od 24. jula 2013. godine vratio podnosioca na rad, raspoređujući ga na poslove bibliotekara sa punim radnim vremenom, i prijavio na obavezno socijalno osiguranje počev od 29. jula 2013. godine, do pravnosnažnosti sudske odluke u radnom sporu P1. 2640/13 od 2. jula 2013. godine.

Podnosilac ustavne žalbe i Fakultet su zaključili sporazum o prestanku radnog odnosa zaključno sa 1. septembrom 2014. godine.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud konstatuje da se odredba člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 32. stav 1, kojom se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, te je navode ustavne žalbe o povredi tog prava cenio u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari relevantne su i odredbe sledećih zakona :

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima ( "Službeni glasnik RS", broj 111/09 ) propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku (…).

Odredbama člana 65. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 76/05, 100/07-autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15-autentično tumačenje, 68/15 i 87/ 16) bilo je propisano: da visokoškolska ustanova raspisuje konkurs za zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika za uže oblasti utvrđene opštim aktom visokoškolske ustanove (stav 1.); da univerzitet vrši izbor u sva zvanja nastavnika, na predlog fakulteta (…) (stav 2.); da lice izabrano u zvanje predavača, docenta i vanrednog profesora stiče zvanje i zasniva radni odnos na period u trajanju od pet godina (stav 4.); da lice izabrano u zvanje (…) redovnog profesora stiče zvanje i zasniva radni odnos na neodređeno vreme (stav 5.); da sa licem izabranim u zvanje nastavnika ugovor o radu zaključuje organ poslovođenja visokoškolske ustanove iz stava 1. ovog člana (stav 6.); da se način i postupak zasnivanja radnog odnosa i sticanja zvanja nastavnika uređuju opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove (stav 7.).

Statutom Univerziteta umetnosti u Beogradu, broj 8/14 od 4. septembra 2006. godine, 8/28 od 14. decembra 2008. godine, broj 8/21 od 5. maja 2009. godine, broj 8/33 od 17. jula 2009. godine i broj 8/21 od 12. novembra 2010. godine, bilo je predviđeno: da izborno veće fakulteta utvrđuje predlog za izbor u zvanje nastavnika i obrazuje komisiju za pisanje referata o kandidatima za izbor u zvanje nastavnika i saradnika (član 62. stav 1. tač. 1) i 4)); da se zbog isteka izbornog perioda nastavnika odnosno saradnika ili zbog potreba Univerziteta za većim brojem nastavnika i saradnika u procesu nastave, pokreće postupak za izbor nastavnika odnosno saradnika u isto ili više zvanje, odnosno izbor novih nastavnika i saradnika na Univerzitetu (član 143. stav 1.); da se postupak za izbor nastavnika raspisuje šest meseci pre isteka izbornog perioda (...) (stav 2.); da izbor nastavnika vrši Senat (član 144. stav 1.); da odluku o raspisivanju konkursa donosi dekan po prethodnoj proceduri koja je predviđena statutom visokoškolske jedinice u sastavu Univerziteta (stav 2.); da izborno veće u roku od 15 dana od isteka roka za podnošenje prijave, imenuje komisiju od tri, odnosno pet članova iz reda nastavnika, za razmatranje konkursnog materijala i pisanje izveštaja (član 14 5. stav 1.); da je komisija dužna da u roku od 60 dana od dana imenovanja sačini izveštaj i dostavi ga veću fakulteta (član 146. stav 2.); da izborno veće fakulteta, na osnovu izveštaja komisije, predlaže Senatu jednog kandidata za izbor (stav 3.); da uz predlog za izbor nastavnika fakulteti dostavljaju izveštaj komisije o izboru napisan na odgovarajućim obrascima, da se izveštaj Komisije daje na uvid javnosti 15 dana (stav 4.); da nastavniku i saradniku koji je u radnom odnosu na Univerzitetu koji ne bude izabran u isto ili više zvanje, prestaje radni odnos istekom perioda na koji je izabran, ako u visokoškolskoj ustanovi – poslodavcu nema mogućnosti da se rasporedi na drugo odgovarajuće radno mesto (član 157. stav 5.).

Pravilnikom o zasnivanju radnog odnosa i sticanju zvanja nastavnika Univerziteta umetnosti broj 7/189 od 26. maja 2011. godine, bilo je predviđeno: da nastavnik u zvanju redovnog profesora zasniva radni odnos i stiče zvanje na neodređeno vreme (član 3. stav 1.); da nastavnik u zvanju vanredovnog profesora zasniva radni odnos i stiče zvanje pet godina (stav 2.); da posle isteka izbornog perioda nastavnika iz st. 2, 3. i 4. ovog člana, nastavnik može biti ponovo izabran/reizabran u isto ili više zvanje (stav 5.); da nastavnik zasniva radni odnos na osnovu javnog konursa (član 4.); da postupak za zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika pokreće nadležni organ fakulteta u skladu sa svojim opštim aktima, a odluku o raspisivanju konkursa donosi dekan, da se konkurs objavljuje u sredstvima javnog informisanja i na internet stranici fakulteta (član 5. stav 1.); da razmatranje konkursnog materijala o prijavljenim kandidatima i predlaganje kandidata za izbor u zvanje nastavnika vrši komisija koju obrazuje izborno veće fakulteta (član 7. stav 1.); da komisija priprema izveštaj o prijavljenim kandidatima u roku od 60 dana od dana imenovanja (član 8. stav 1.); da izveštaj komisije, pored ostalog, sadrži predlog za izbor kandidata u određeno zvanje sa obrazloženjem (stav 1. tačka 9.); da se izveštaj komisije stavlja na uvid javnosti na mestu i u roku koji je određen opštim aktom fakulteta (član 9.); da se po isteku roka iz člana 9. ovog pravilnika, izveštaj komisije sa predlogom kandidata za izbor u zvanje nastavnika dostavlja izbornom veću fakulteta radi donošenja odluke o utvrđivanju predloga za izbor u zvanje nastavnika (član 10. stav 1.); da dekan fakulteta dostavlja Senatu Univerziteta umetnosti predlog odluke za izbor u zvanje nastavnika (član 11. stav 1.); da Senat može doneti odluku o izboru predloženog kandidata u zvanje nastavnika ili odluku da se predloženi kandidat ne izabere u predloženo zvanje (član 12. stav 3.); da će Senat, ukoliko oceni da su za donošenje odluke potrebna dodatna pojašnjenja, dokumentacija ili mišljenje, doneti zaključak o odlaganju donošenja odluke i odrediti primeren rok za dopunu dokumentacije (stav 4.); da će Senat, nakon isteka roka iz stava 4. ovog člana, doneti odluku (stav 5.).

Pravilnikom o uslovima, načinu i postupku predlaganja za izbor nastavnika i izboru saradnika na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, 03 broj 28/12-1 od 4. novembra 2008. godine, bilo je predviđeno: da Fakultet utvrđuje predlog za izbor u zvanje nastavnika na Fakultetu i to: redovnog profesora, vanrednog profesora i docenta (član 2. stav 1.); da Fakultet raspisuje konkurs za izbor u zvanje nastavnika i saradnika i zasnivanje radnog odnosa, polazeći od potrebe da se nastavni proces organizuje na kvalitetan, racionalan i efikasan način (član 8. stav 1.); da odluku o raspisivanju konkursa za izbor u zvanje i zasnivanje radnog odnosa donosi dekan na obrazloženi predlog odseka (stav 3.); da Izborno veće Fakulteta imenuje Komisiju za pisanje izveštaja za izbor u zvanje i zasnivanje radnog odnosa nastavnika, odnosno saradnika u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava (član 9. stav 1.); da Komisija priprema izveštaj za izbor u zvanje nastavnika u roku od 60 dana od dana isteka roka za prijavljivanje kandidata na konkurs i isti dostavlja Kadrovskoj službi fakulteta u tri originalna primerka (stav 6.); da ako Komisija ne pripremi izveštaj u roku iz stava 6. ovog člana, Izborno veće Fakulteta može obrazovati novu Komisiju (stav 7.); da se izbor u zvanje i zasnivanje radnog odnosa nastavnika obavlja najkasnije u roku od šest meseci od dana objavljivanja konkursa (...) (član 10.); da se izveštaj Komisije stavlja na uvid javnosti 15 dana, objavljivanjem obaveštenja u dnevnoj štampi (član 13. stav 1.); da ako na izveštaj, koji je na uvidu javnosti, blagovremeno budu stavljene primedbe, te primedbe dekan dostavlja predsedniku Komisije za pisanje izveštaja sa zahtevom da se Komisija o njima izjasni u roku od 1 5 dana od dana prij ema (stav 2.); da Izborno veće Fakulteta utvrđuje predlog za izbor u zvanje nastavnika (...) (član 14. stav 1.); da Izborno veće Fakulteta čine nastavnici Fakulteta (stav 2.); da sa licem izabranim u zvanje nastavnika odnosno saradnika ugovor o radu zaključuje dekan Fakulteta (član 19. stav 1.); da nastavniku odnosno saradniku koji je u radnom odnosu na Fakultetu i koji je učestvovao na konkursu za izbor u određeno zvanje, a koji nije izabran, dekan donosi rešenje o otkazu ugovora o radu, istekom perioda na koji je izabran, ako na Fakultetu nema mogućnosti da se rasporedi na drugo odgovarajuće radno mesto (stav 2.); da neizborom, odnosno prestankom radnog odnosa u skladu sa Zakonom, nastavnik odnosno saradnik gubi zvanje koje je imao momentom neizbora, odnosno momentom prestanka radnog odnosa, osim u slučaju odlaska u penziju (stav 3.).

5. Ispitujući ustavnu žalbu sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre utvrdio period koji je merodavan za ocenu povrede tog ustavnog prava. Ustavni sud je pošao od toga da je osporeni postupak za izbor podnosioca u zvanje redovnog profesora i zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme pokrenut zbog isteka petogodišnjeg perioda na koji je bio biran u zvanje vanrednog profesora. Navedenim opštim aktima Univerziteta i Fakulteta bilo je predviđeno da se konkurs za izbor u zvanje i zasnivanje radnog odnosa raspisuje šest meseci pre isteka izbornog perioda nastavnika, od kada počinju da teku rokovi za postupanje nadležnih organa kako bi se postupak okončao pre isteka izbornog perioda, odnosno u roku od šest meseci od dana objavljivanja konkursa. Imajući u vidu da je blagovremeno pokretanje i okončanje osporenog postupka bilo u interesu podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na njegov status nastavnika na Fakultetu u radnom odnosu na određeno vreme, Ustavni sud je uzeo u obzir celokupno trajanje postupka pred nadležnim organima Fakulteta, Senatom Univerziteta i Upravnim sudom. Stoga je, u konkretnom slučaju , za ocenu postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku relevantan period od 1 . septembra 2011. godine, kada se podnosilac uključio u postupak podnošenjem prijave na konkurs , do 15. decembra 2017. godine, kada je doneta osporena presuda Upravnog suda U. 11654/15, što iznosi šest godina i tri meseca .

Pored same dužine trajanja postupka, Ustavni sud je, pri ocenjivanju da li je period odlučivanja nadležnih organa i sudova o pravu podnosioca ustavne žalbe bio razuman, uzeo u razmatranje i sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa i suda pred kojima je vođen postupak, kao i značaj predmeta postupka za podnosioca.

Primenjujući navedene kriterijume na konkretan slučaj, Ustavni sud nalazi da predmet osporenog postupka nije bio naročito složen, s obzirom na to da je Senat Univerziteta, na osnovu celokupne dokumentacije i predloga Izbornog veća Fakulteta, trebalo da utvrdi da li podnosilac ustavne žalbe ispunjava propisane uslove za izbor u zvanje redovnog profesora.

Ustavni sud smatra da je postupak imao izuzetan značaj za podnosioca jer je radni odnos podnosioca na Fakultetu bio vezan za njegov izbor u zvanje redovnog profesora, pa kako nije izabran u navedeno zvanje nisu se stekli uslovi za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, a to je dovelo i do prestanka radnog odnos a na određeno vreme koji je, po isteku petogodišnjeg perioda na koji je bio biran u zvanje vanrednog profesora, zasnovao do okončanja izbornog postupka. Podnosilac nije doprineo dužem trajanju predmetnog postupka.

Ispitujući postupanje nadležnih organa, Ustavni sud je konstatovao: da je konkurs za izbor nastavnika u zvanje redovnog profesora objavljen četiri meseca pre isteka perioda na koji je podnosilac biran u zvanje vanrednog profesora; da je Izborno veće Fakulteta, nakon što je odložilo razmatranje izveštaja za izbor podnosioca u zvanje redovnog profesora, koji je sačinila prva komisija, obrazovalo drugu komisiju za pisanje izveštaja; da je odluka Izbornog veća Fakulteta o utvrđivanju predloga za izbor podnosioca u zvanje redovnog profesora dostavljena Senatu Univerziteta više od godinu dana nakon pokretanja postupka, a potom je vraćena Izbornom veću Fakulteta radi davanja odgovora na primedbe na izveštaj Komisije . Navedeno postupanje nadležnih organa Fakulteta onemogućilo je da odluka Senata Univerziteta o izboru ili neizboru podnosioca u zvanje redovnog profesora bude doneta pre isteka vremena na koje je podnosilac biran za nastavnika u zvanju vanrednog profesora. Takođe, Senat Univerziteta je uticao na duže trajanje postupka donošenjem odluke o prigovoru koja je bila zahvaćena procesnim nedostacima i propuštanjem da oceni bitne navode podnosioca iznete u prigovoru, što su bili razlozi za poništaj te odluke u upravnom sporu.

Ustavni sud je našao da je i Upravni sud doprineo dužem trajanju osporenog postupka, pre svega, time što je drugi upravni spor trajao dve godine i četiri meseca, iako je postupak zahtevao naročitu hitnost, a prethodno je u istoj pravnoj stvari već vođen upravni spor.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. s tav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, a posebno dužinu trajanja osporenog postupka, neefikasno i sporo postupanje nadležnih organa i Upravnog suda, kao i ekonomsko-socijalne prilike i standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na domaćem nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

7. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je osporena presuda Upravnog suda U. 11654/15 od 15. decembra 2017. godine, Ustavni sud je pošao od toga da iz odredbe člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

Ispitujući da li je ispunjena procesna pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe u pogledu iscrpljenosti pravnih sredstava, Ustavni sud ukazuje na to da je odredbama Zakona o upravnim sporovima propisano: da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke (član 49. stav 1.); da zahtev može da se podnese kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba (član 49. stav 2.). U skladu sa odred bom člana 65 . stav 7. Zakona o visokom obrazovanju, Pravilnikom o zasnivanju radnog odnosa i sticanju zvanja nastavnika Univerziteta umetnosti bilo je propisano: da Senat donosi odluku da se predloženi kandidat ne izabere u predloženo zvanje (član 12. stav 3. tačka 2.); da predloženi kandidat koji nije izabran u zvanje nastavnika može izjaviti prigovor na odluku Senata u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke (član 13. stav 1.); da se prigovor podnosi Senatu (stav 2.); da kada Senat odlučuje o prigovoru iz stava 1. ovog člana, Senat postupa kao drugostepeni organ (stav 3.); da razmatrajući prigovor kandidata iz člana 13. ovog pravilnika, Senat može doneti jednu od sledećih odluka – usvojiti prigovor ako utvrdi da je osnovan i doneti odluku o izboru u zvanje predloženog kandidata ili odbiti prigovor ako utvrdi da je neosnovan i potvrditi prvostepenu odluku Senata (član 14. stav 1.); da je odluka Senata po prigovoru konačna (stav 2.). Takođe, odredbama člana 41. Statuta Univerziteta umetnosti u Beogradu bilo je predviđeno da Senat vrši izbor nastavnika u zvanje (tačka 19)) i odlučuje po prigovoru na odluke o izboru u zvanje nastavnika (tačka 20)).

Prema stavu Ustavnog suda, pod iscrpljivanjem pravnih sredstava u upravnom postupku smatra se donošenje odluke o tužbi u upravnom sporu, odnosno donošenje odluke o zahtevu za preispitivanje sudske odluke, ukoliko je ovo vanredno pravno sredstvo izjavljeno pod uslovima i na način propisan zakonom. Ustavni sud podseća da je ispunjen uslov za podnošenje zahteva za preispitivanje sudske odluke propisan odredbom člana 49. stav 2. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima, ako je u postupku pre podnošenja tužbe u upravnom sporu bila isključena žalba ili drugo redovno pravno sredstvo, odnosno dvostepeno odlučivanje (videti odluke Ustavnog suda Už–6036/2016 od 21. marta 2019. godine i Už-1044/2017 od 26. septembra 2019. godine ). Imajući u vidu da je odluku broj 7/33 od 31. januara 2013. godine, kojom podnosilac ustavne žalbe nije izabran u zvanje redovnog profesora Fakulteta, doneo Senat Univerziteta, te da je odluku broj 7/286 od 25. juna 2015. godine, kojom je odbijen prigovor podnosioca protiv navedene odluke o neizboru, takođe doneo Senat Univerziteta, Ustavni sud ocenjuje da u tom postupku nije bila obezbeđena dvostepenost, jer je o prigovoru odlučio isti organ koji je doneo odluku koja je tim prigovorom pobijana.

U prilog iznetoj oceni Ustavnog suda ide i pravni stav Vrhovnog kasacionog suda utvrđen na sednici Građanskog odeljenja održanoj 27. decembra 2010. godine, prema kome: „Zahtev za preispitivanje sudske odluke podnet protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda, kojom je ocenjena zakonitost rešenja donetog u disciplinskom postupku u kome po prigovoru podnosioca zahteva odlučuje drugi, a ne isti organ koji je doneo prvostepenu odluku je nedozvoljen“ (Bilten Vrhovnog kasacionog suda 1/2011). Navedeni pravni stav je mutatis mutandis primenjiv i na ovaj slučaj.

Kako u postupku koji je prethodio podnošenju tužbe podnosioca u upravnom sporu nije bilo dvostepenog odlučivanja, jer je isti organ do neo odluku o neizboru i odluku o prigovoru na odluku o neizboru, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe, na osnovu odredbe člana 49. stav 2. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima , protiv osporene presude Upravnog suda U. 11654/15 od 15. decembra 2017. godine mogao da izjavi zahtev za preispitivanje sudske odluke.

S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iscrpeo propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti