Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neodlučivanja

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio presudu Privrednog apelacionog suda. Nižestepeni sudovi su propustili da odluče o blagovremeno istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, čime je povređeno pravo na obrazloženu odluku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Privrednog društva „T. P .“ d.o.o. N. S, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. januara 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Privrednog društva „T. P .“ d.o.o. i utvrđuje da je presudom Privrednog suda u Novom Sadu P. 1385/10 od 10. novembra 2011. godine i presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 1380/12 od 18. oktobra 2012. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Privrednog apelacionog suda Pž. 1380/12 od 18. oktobra 2012. godine i određuje da isti sud donese novu odluku po žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv presude Privrednog suda u Novom Sadu P. 1385/10 od 10. novembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „T. P .“ d.o.o. N. S . izjavilo je 22. novembra 2012. godine, preko punomoćnika S . P . i D . P, advokata iz B, ustavnu žalbu protiv presude Privrednog suda u Novom Sadu P. 1385/10 od 10. novembra 2011. godine i presude Privrednog apelacionog suda Pž. 1380/12 od 18. oktobra 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe koji je u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom imao procesno svojstvo tužioca-protivtuženog, pored ostalog, naveo je da prvostepeni sud nije odluči o o njegovom prigovoru zastarelosti potraživanja koji je on istakao 31. marta 2011. godine , a da je drugostepeni sud u obrazloženju osporene presude čak istakao da podnosilac u toku prvostepenog postupka nije ni isticao prigovor zastarelosti, te je iz tog razloga takav žalbeni navod neosnovan . Podnosilac smatra da se, u konkretnom slučaju, radi o nezakonitom presuđenju i povredi prava na pravično suđenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 1. aprila 2009. godine predlog za izvršenj e na osnovu verodostojne isprve Trgovinskom sudu u Novom Sadu (u daljem tekstu: Trgovinski sud) u kome je naveo da mu izvršni dužnik „M.“ d.o.o. R . duguje iznos od 372.000 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Rešenjem Trgovinskog suda Iv. 3161/2009 od 6. aprila 2009. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje. Trgovinski sud je odlučujući po prigovoru izvršnog dužnika, rešenjem od 7. jula 2009. godine stavio van snage rešenje o izvršenj u u delu u kome je određeno izvršenje, a predmet uputio na parnicu, pa je postupak nastavljen kao po tužbi.

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je tokom parničnog postupka istakao primarni tužbeni zahtev kojim je tražio da sud obaveže tuženog , ranije izvršnog dužnika, da mu isplati iznos od 1.172.800 dinara , sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i da mu naknadi troškove postupka. Tužilac je eventualnim tužbeni m zahtev om tražio da sud obaveže tuženog da mu vrati kombinovane stolarske mašine sa aluminijumskim kolicima, samostalne bušilice sa revolver glavom i individualni filterski uređaj , sa pripadajućom zaštitnom sklopkom, ili da mu isplati iznos od 10.000 evra , sa pripadajućom kamatom u dinarskoj protivvrednosti, kao i da mu naknadi troškove postupka.

Tuženi je 12. maja 2010. godine istakao prot ivtužbeni zahtev kojim je tražio da mu tužilac-protivtuženi isplati iznos od 160.000 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom (po osnovu nevraćenog zajma) , kao i iznos od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajućom kamatom (po osnovu isplaćenog dela cene za ugovor o kupoprodaji koji je raskinut) , te da mu naknade troškove postupka.

Tužilac-protivtuženi je podneskom od 3. juna 2010. godine osporio protivtužbu u celosti, te je predložio da sud protivtužbeni zahtev odbije kao neosnovan i obaveže tuženog da mu naknadi troškove postupka, dok je u podnesku predatom sudu na ročištu za glavnu raspravu održanom 31. marta 2011. godine naveo „da u odnosu na protivtužbeni zahtev ističe prigovor zastarelosti potraživanja“.

Osporenom presudom Privrednog suda u Novom Sadu (u daljem tekstu: Privredni sud) P. 1385/10 od 10. novembra 2011. godine, u stavu prvom izreke, ukinuto je rešenje Trgovinskog suda Iv. 3161/2009 od 6. aprila 2009. g odine; stavom drugim izreke odbijen je primarni tužbeni zahtev kojim je tužilac-protivtuženi tražio da mu tuženi-protivtužilac ispl ati iznos od 1.172.800 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom; stavom trećim izreke delimično je usvojen eventualni tužbeni zahtev, pa je obavez an tuženi-protivtužilac da tužiocu-protivtuženom vrati kombinovane s tolarske mašine aluminijumskim kolicima, samostalne bušilice sa revolver glavom i individualni filterski uređaj , sa pripadajućom zaštit nom sklopkom; stavom četvrtim izreke odbijen je eventualni tužbeni zahtev od dosuđenog, pa do traženog; stavom petim izreke delimično je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca i obavezan tužilac-protivtuženi da mu isplati iznos od 160.000 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i iznos od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa pripadajućom kamatom ; stavom šestim izreke odbijen je preostali deo protivtužbenog zahteva, i to od dosuđenih 800 evra , pa do traženih 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa pripadajućom kamatom; stavom sedmim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Tužilac-protivtuženi je izjavio žalbu protiv presude Privrednog suda P. 1385/10 od 10. novembra 2011. godine, navodeći da je prvostepeni sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje, da je pogrešno primenio materijalno pravo, kao i da nije odlučio o njegovom prigovoru zastarelosti potraživanja, te da je na taj način učinio apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Osporenom presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 1380/12 od 18. oktobra 2012. godine odbijena je žalba tužioca-protivtuženog kao neosnovana i potvrđena je ožalbena presuda Privrednog suda P. 1385/10 od 10. novembra 2011. godine u stavu drugom, četvrtom i petom izreke. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno da žalbeni navod da prvostepeni sud nije odlučio o prigovoru zastarelosti potraživanja koji je istakao tužilac-protivtuženi nije osnovan, jer iz stanja u spisima predmeta proizlazi da on takav prigovor u toku prvostepenog postupka nije ni isticao.

4. Odredbama Ustava, na čije se povrede ukazuje , je utvrđeno: da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1:); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Za odlučivanje po ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/20 i 36/11) (u daljem tekstu: ZPP), kojima je bilo propisano: da se u žalbi ne mogu iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor (član 359. stav 3.); da bitna povreda odredaba parničnog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji a ko presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a naročito ako je izreka presude nerazumljiva, ako protivreči sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama, ili su ti razlozi nejasni ili protivrečni, ili ako o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima (član 361. st . 1. i 2. tačka 12)); da drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tač. 1, 2, 5, 7. i 9. i na pravilnu primenu materijalnog prava (član 372. stav 2.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da se pravom na pravično suđenje, utvrđenim odredbom člana 32. stav 1. Ustava, jemče pre svega procesne garancije da će postupak u kome je odlučivano o bilo čijim pravima i obavezama biti sproveden na način da kroz nezavisnost i nepristrasnost suda, javno raspravljanje, ravnopravno učešće u postupku, primenom i poštovanjem propisanih pravila postupka, svakom bude omogućeno pravično suđenje. Takođe, prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne sme se zastati na formalnom ispitivanju da li su one poštovane, već se mora ići i korak dalje, tj. osporena odluka se mora sagledati i u svetlu garancija koje nisu izričito predviđene. Jedna od takvih garancija se odnosi na obavezu suda da obrazloži svoju odluku (videti odluku Evropskog suda za ljudska prava Ruiz Torija protiv Španije, od 9. decemb ra 1994. godine, § 29 .). Svakako bi prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Sudska odluka ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti ono ne sme da bude lapidarnog karaktera (videti odluke Evropskog suda za ljudska prava: Georgiadis protiv Grčke, od 29. maj a 1997. godine, § 43; Higgins i ostali protiv Francuske, od 19. februar a 1998. godine, § 43 .). Obaveza obrazloženja sudske odluke, međutim, ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (u tom smislu i Evropski sud za ljudska prava: Van der Hurk protiv Holandije, od 19. april a 1994. godine, § 61 .). To naročito važi za obrazloženja odluka sudova pravnog leka u kojima su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižih sudova. Međutim, za ocenu da li su u tim slučajevima ispunjeni standardi prava na pravično suđenje neophodno je sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta ili se zadovoljio pukim potvrđivanjem odluke nižeg suda. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ukazuje da se suština ove ustavne žalbe temelji na činjenici da sudovi nisu odlučili o prigovoru zastarelosti potraživanja koji je podnosilac ustavne žalbe istakao u podnesku od 31. marta 2011. godine.

Analizirajući da li je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje, sa stanovišta navedenih odredaba ZPP i navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je iz spisa parničnog predmeta utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe na ročištu za glavnu raspravu održanom 31. marta 2011. godine predao podnesak sudu u kome je naveo da u odnosu na protivtužbeni zahtev ističe prigovor zastarelosti potraživanja. Dakle, podnosilac ustavne žalbe je svoj u odbran u od protivtužbenog zahtev a delimično zasnovao i na isticanju materijalnopravnog prigovora zastarelosti potraživanja. Uprkos tome, najpre Privredni sud nije odlučio o istaknutom prigovoru, niti je pomenuo da je takav prigovor uopšte istaknut, da bi zatim u postupku po žalbi Privredni apelacioni sud u obrazloženju osporene presude naveo – „da iz stanja u spisima proizlazi da tužilac-protivtuženi takav prigovor u toku prvostepenog postupka nije ni isticao“. I pored toga, što nije nadležan da odlučuje o tome da li je takav prigovor osnovan ili ne, Ustavni sud konstatuje da se o prigovoru zastarelosti potraživanja sudovi moraju izričito izjasniti (što proizlazi iz sadržine odredbe člana član 361. stav 2. tačka 12) ). Uostalom, od osnovanosti navedenog prigovora, u konkretnom slučaju, u krajnjem ishodu zavisi i osnovanost protivtužbenog zahteva. Ustavni sud je , ne prejudicirajući kakav bi stvaran ishod ocene osnovanosti istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja trebao da bude (videti odluku Garcia Ruiz protiv Španije), ocenio da osporene presude nisu obrazložene na način koji zadovoljava uslove utvrđene odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odnosno da ne zadovoljavaju standarde pravičnog suđenja, uspostavljene ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio presudu Privrednog apelacionog suda Pž. 1380/12 od 18. oktobra 2012. godine i odredio da isti sud donese novu odluku po žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv presude Privrednog suda u Novom Sadu P. 1385/10 od 10. novembra 2011. godine, odlučujući kao u tač. 1. i 2. izreke.

7. Ustavni sud nije razmatrao navode o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo , zajemčenih odredbama člana 36. Ustava, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava i da je naložio otklanjanje štetnih posledica poništajem osporenog akta.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neodlučivanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti