Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je odbacivanjem žalbe drugog branioca kao nedozvoljene povređeno pravo na pravno sredstvo. Sud je poništio osporeno rešenje i naložio ponovno odlučivanje o žalbi, jer okrivljeni ima pravo na više branilaca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M . iz Flershajma na Majni, Republika Nemačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. marta 202 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje se da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 15664/19 veza 15427/19 od 18. jula 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 15664/19 veza 15427/19 od 18. jula 2019. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe – advokata M. P . izjavljenoj protiv presude Prekršajnog suda u Pirotu Pr. 1675/19 od 9. jula 2019. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M. iz Flershajma na Majni, Republika Nemačka, podneo je Ustavnom sudu, 2. septembra 2019. godine, preko punomoćnika M. P , advokata iz Zrenjanina, ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 15664/19 veza 15427/19 od 18. jula 2019. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 22, 36, 67. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je prvostepena presuda doneta i uručena okrivljenom, ovde podnosiocu, 9. jula 2019. godine, da rok za žalbu u prekršajnom postupku iznosi osam dana, iz čega sledi da je u konkretnoj stvari rok za žalbu isticao 17. jula 2019. godine; da je u prvostepenom postupku podnosioca branio advokat J. V, koja je protiv prvostepene presude izjavila žalbu koja je odbijena kao neosnovana; da okrivljeni, shodno odredbi člana 78. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, može istovremeno angažovati do pet branilaca; da je žalba advokata M. P . izjavljena 16. jula 2019. godine preporučenom poštom, a da je prvostepeni sud žalbu primio 17. jula 2019. godine, iz čega proističe da je žalba branioca, advokata M . P, uložena blagovremeno, pre isteka žalbenog roka; da je drugostepeni sud žalbu ovog branioca odbacio kao nedozvoljenu; da se žalba branioca koji je podneo uredno punomoćje i koja je izjavljena u okviru zakonskog roka ne može odbaciti kao nedozvoljena, a da je zakonski rok za odlučivanje o žalbi samoinicijativno skraćen od strane suda.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava, da poništi osporeno rešenje, te je tražio naknadu nematerijalne štete, kao i da mu dosude troškove za sastav ustavne žalbe .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Prekršajnog suda u Pirotu Pr. 1675/19, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj stvari:

Protiv okrivljenog, ovde podnosioca, rešenjem Prekršajnog suda u Pirotu Pr. 1675/19 od 9. jula 2019. godine pokrenut je prekršajni postupak zbog prekršaja iz člana 63. stav 1. tačka 14) Zakona o deviznom poslovanju.

Presudom Prekršajnog suda u Pirotu Pr. 1675/19 od 9. jula 2019. godine okrivljeni je oglašen odgovornim za predmetni prekršaj, osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara i izrečena mu je zaštitna mera oduzimanja efektivnog stranog novca u iznosu od 15.500 evra, koji je predmet izvršenja prekršaja.

Okrivljeni je navedenu presudu primio 9. jula 2019. godine.

Protiv prvostepene presude žalbu je 12. jula 2019. godine izjavila branilac okrivljenog, advokat J . V, po punomoćju okrivljenog od 9. jula 2019. godine.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 15427/19 od 16. jula 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, advokata J. V, i potvrđena je prvostepena presuda. Navedena presuda braniocu okrivljenog, advokatu J . V, uručena je 19. jula 2019. godine.

Protiv prvostepene presude žalbu je 16. jula 2019. godine izjavila i branilac okrivljenog, advokat M . P, po punomoćju okrivljenog od 1 5. jula 2019. godine.

Osporenim rešenjem Prž. 15664/19 veza 15427/19 od 18. jula 2019. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba branioca okrivljenog, advokata M . P. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je uvidom u spise predmeta sud našao da je žalba branioca okrivljenog, advokata M. P, nedozvoljena; da je branilac okrivljenog, advokat J . V, izjavila žalbu na presudu Prekršajnog suda u Pirotu Pr. 1675/19 od 9. jula 2019. godine, o kojoj je odlučivao Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Nišu presudom Prž. 15427/19 od 16. jula 2019. godine; da je okrivljeni protiv iste prvostepene presude ponovo izjavio još jednu žalbu dana 16. jula 2019. godine, primljena u prvostepeni sud 17. jula 2019. godine, ali sada preko branioca M. P, advokata iz Zrenjanina; da budući da je na istu presudu već bila izjavljena jedna žalba po kojoj je odlučeno od strane drugostepenog suda presudom Prž. 15427/19 od 16. jula 2019. godine, ista presuda prvostepenog suda je stekla svojstvo pravnosnažnosti danom donošenja odluke po žalbi, odnosno dana 16. jula 2019. godine; da kako se, shodno članu 95. stav 1. Zakona o prekršajima, samo protiv odluka prekršajnog suda i odluka koje u prekršajnom postupku donosi komisija iz člana 86. stav 2. tačka 1) ovog zakona, može izjaviti žalba drugostepenom sudu, odnosno uložiti prigovor u skladu sa ovim zakonom, a u konkretnom slučaju okrivljeni je preko branioca u istom predmetu ponovo izjavio žalbu, ali sada preko branioca M . P, advokata iz Zrenjanina, protiv pravnosnažne presude, ova žalba je odbačena kao nedozvoljena.

4. Članom 36. stav 2 Ustava jemči se da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16, 98/16 i 91/19) (u daljem tekstu : ZOP), a koji se primenjivao u konkretnom slučaju, propisano je: da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca (član 118. stav 4.); da okrivljeni može uzeti za branioca advokata, a njega može, u skladu sa zakonom, zameniti advokatski pripravnik, da je branilac ovlašćen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni, da je branilac dužan da podnese pisano punomoćje sudu i da prava i dužnosti branioca prestaju kada otkaže punomoćje ili kada okrivljeni opozove punomoćje (član 119. st. 1, 3, 4. i 6.); da se protiv presude i rešenja prekršajnog suda može izjaviti žalba drugostepenom sudu, da se žalba predaje sudu koji je doneo prvostepenu odluku i da se žalba podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja presude ili rešenja (član 258.); da žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva i da rok za žalbu teče od dana kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca od dana kada je njemu dostavljen prepis presude (član 259. st. 1. i 4.); da se na prekršajni postupak shodno primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 99.) .

Odredbom člana 78. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) (u daljem tekstu: ZKP), propisano je da jedan okrivljeni može imati istovremeno u postupku najviše pet branilaca, a smatra se da je odbrana obezbeđena kad u postupku učestvuje jedan od branilaca.

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da odredba člana 36. stav 2. Ustava izričito sadrži garanciju prava na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Navedenim pravom se, po oceni Ustavnog suda, u prekršajnom postupku daje mogućnost kako podnosiocu zahteva, tako i okrivljenom i njegovom braniocu, da u tom postupku izjave žalbu protiv prvostepene odluke suda, radi eventualnog preispitivanja kako utvrđenih činjenica, tako i primenjenog prava, u situaciji kada je takva žalba dopuštena.

Ustavni sud ukazuje da je prethodno citiranim odredbama ZOP, između ostalog, propisano da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca, da je branilac dužan da podnese pismeno punomoćje sudu, da žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva, da rok za žalbu teče od dana kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca, od dana kada je njemu dostavljen prepis presude, te da se na prekršajni postupak shodno primenjuju odredbe ZKP, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. Ustavni sud ukazuje i da ZKP propisuje da jedan okrivljeni može u postupku istovremeno imati najviše pet branilaca.

Uvidom u spise predmeta utvrđeno je da je podnosilac osporenu prvostepenu presudu primio 9. jula 2019. godine, od kada je počeo da teče rok za žalbu, imajući u vidu da podnosilac u tom trenutku nije angažovao branioca. Ustavni sud konstatuje da je poslednji dan roka za izjavljivanje žalbe protiv prvostepene presude bio 17. jul 2019. godine.

Dalje je utvrđeno da je okrivljeni žalbe protiv prvostepene presude izjavio najpre 12. jula 2019. godine , preko branioca, advokata J. V . (koja žalba je odbijena kao neosnovana presudom Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 15427/19 od 16. jula 2019. godine), a nakon toga i 16. jula 2019. godine, preko branioca M. P . (koja žalba je odbačena kao nedozvoljena osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 15664/19 veza 15427/19 od 18. jula 2019. godine), obe u okviru roka za žalbu.

Imajući u vidu, sa jedne strane, da odredbama ZOP nije izri čito isključeno pravo okrivljenog da u toku prekršajnog postupka može angažovati više branilaca, da je odredbom člana 99. ZOP propisano da se na prerkšajni postupak shodno primenjuju odredbe ZKP , ako ovim ili drugim zakonim nije drukčije određeno, te da je odredbom člana 78. stav 3. ZKP propisano da jedan okrivljeni može istovremeno u postupku imati najviše pet branilaca, a sa druge strane, da je branilac okrivljenog, advokat M. P, žalbu protiv prvostepene presude izjavila blagovremeno (i tri dana pre nego što je drugostepena presuda dostavljena braniocu okrivljenog, advokatu J . V .) 16. jula 2019. godine , Ustavni sud je ocenio da je Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Nišu, odbacivši navedenu žalbu osporenim rešenjem kao nedozvoljenu, okrivljenom povredio pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava .

Shodno izloženom, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 44/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava iz tačke 1. izreke mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 15664/19 veza 15427/19 od 18. jula 2019. godine i određivanjem da Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Nišu donese novu odluku o žalbi branioca podnosioca – advokata M. P . izjavljenoj protiv presude Prekršajnog suda u Pirotu Pr. 1675/19 od 9. jula 2019. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud je stava da se pravično zadovoljenje u ovom slučaju ostvaruje utvrđivanjem povrede prava i poništajem osporenog rešenja, zbog čega je u tački 3. izreke odbio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava iz člana 36. stav 2. Ustava, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

8. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosioca o povredi načela i prava iz čl. 22. i 67, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava, jer je prethodno utvrdio povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

9. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu je ocenjeno da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.