Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremene prijave potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu protiv rešenja trgovinskih sudova kojima je prijava potraživanja odbačena kao neblagovremena. Navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, bez ustavnopravnih argumenata, nisu dovoljni za vođenje postupka, jer Ustavni sud nije instanciono nadležan.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Mišanovića iz Gračanice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milana Mišanovića izjavljena protiv rešenja Trgovinskog suda u Beogradu I St 10/02 od 22. juna 2007. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu VPvž 88/08 od 14. februara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Mišanović iz Gračanice je 22. jula 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Trgovinskog suda u Beogradu I St 10/02 od 22. juna 2007. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda V Pvž 88/08 od 14. februara 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je ustavnu žalbu protiv osporenih rešenja podneo iz razloga „što mu je povređeno pravo na pristup sudu i pravično suđenje“, „da je diskriminisan“ jer „je Viši trgovinski sud prihvatio stavove nižeg suda i pogrešno primenio materijalno pravo, čime je došlo do kršenja njegovih prava.“ Predlaže da „Ustavni sud donese odluku kojom će usvojiti ustavnu žalbu i naložiti isplatu deponovanih sredstava".

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu koje je po svojoj sadržini istovetna odredbi čl. 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Trgovinskog suda I St.10/02 od 22. juna 2007. godine odbačena kao neblagovremena prijava potraživanja poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe podneta nakon 26. marta 2002. godine, a koja je i u izjašnjenju stečajnog upravnika od 21. juna 2007. godine označena kao neblagovremena.

Viši trgovinski sud u Beogradu je osporenim rešenjem VPvž. 88/08 od 14. februara 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu stečajnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno: da je rešenjem prvostepenog suda St. 10/02 od 3. januara 2002. godine otvoren postupak stečaja nad Investbankom AD Beograd; da je navedeno rešenje istaknuto na oglasnoj tabli suda 3. januara 2002. godine; da su u oglasu o otvaranju stečajnog postupka poverioci upozoreni da će biti odbačene prijave potraživanja podnete po proteku roka od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u „Službenom listu SRJ“, broj 5/02 od 25. januara 2002. godine; da je poslednji dan roka za podnošenje prijave bio 26. mart 2002. godine; da je prijava poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, zavedena pod brojem 5298 podneta 23. oktobra 2006. godine, odnosno po proteku roka propisanog Zakonom o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji; da su Zakonom o regulisanju javnog duga po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“, broj 36/02) utvrđeni način i uslovi regulisanja obaveza po osnovu devizne štednje građana, koja je pretvorena u oročen depozit kod ovlašćenih banaka i postala javni dug SRJ; da je posebnom odredbom u Glavi 5. istog zakona u članu 21. propisano je da državljani bivših Republika SFRJ, koje nisu u sastavu SRJ, a koji su deviznu štednju položili kod ovlašćenih banaka sa sedištem na teritoriji SRJ, kao i državljani SRJ koji su tu štednju položili kod filijala banaka, koje su se nalazile na teritoriji bivših Republika SFRJ, do momenta otcepljenja tih Republika, svoja potraživanja po osnovu devizne štednje građana ostvaruju na način koji se ugovori sa državama sukcesorima SFRJ.

4. Po nalaženju Ustavnog suda ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima se zasniva tvrdnja podnosioca o povredi zajemčenog prava koje je u žalbi navedeno. Naime, podnosilac nije naveo ni jedan argument koji bi bio potkrepljen dokazima da je u sprovedenom postupku došlo do povrede prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud ocenjuje da su navodi podnosioca ustavne žalbe „da je Viši trgovinski sud prihvatio stavove nižeg suda i pogrešno primenio materijalno pravo“, izraz njegovog shvatanja o pogrešno primenjenom materijalnom pravu, a ne i dokaz o povredi ustavnog prava na pravično suđenje. Sud smatra da je Viši trgovinski sud u dovoljnoj meri obrazložio svoj stav, pa se ne može smatrati da je osporeno rešenje zasnovano na pogrešnoj primeni zakona.

Ustavni sud i u ovom slučaju ukazuje da u postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, ovaj sud nije nadležan da preispituje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenjuje valjanost zaključaka u postupku pred sudovima, niti da vrši instancionu kontrolu zakonitosti donetih sudskih odluka. Otuda, samo formalno pozivanje na povredu zajemčenih ustavnih prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se sa stanovišta sadržine konkretnog zajemčenog prava potvrđuju navodi ustavne žalbe, ne čini izjavljenu ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Na osnovu navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremene prijave potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti