Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu pokrenutom 2004. godine. Zbog neefikasnosti i grešaka prvostepenog suda, postupak nije pravnosnažno okončan. Nalaže se hitno okončanje postupka i objavljivanje odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-890/2009
01.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Svetlane Miljković, Vere Pujić, Zlatije Vlajković, svih iz Valjeva, i Dragana Kosića iz Brankovine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Svetlane Miljković, Vere Pujić, Zlatije Vlajković i Dragana Kosića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 711/08, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu P. 462/11, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Svetlana Miljković, Vera Pujić, Zlatija Vlajković, sve iz Valjeva, i Dragan Kosić iz Brankovine, su 9. juna 2009. godine, preko punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, podneli Ustavnom sudu ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 711/08. Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti Už- 890/2009, Už- 912/2009, Už- 921/2009 i Už- 984/2009. Imajući u vidu da je različitim ustavnim žalbama osporena dužina trajanja istog parničnog postupka, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), spojio postupke po navedenim ustavnim žalbama, radi zajedničkog odlučivanja, te je odlučio da se predmeti Už- 912/2009, Už- 921/2009 i Už- 984/2009 pripoje predmetu Už- 890/2009.

U ustavnim žalbama je, pored ostalog, navedeno: da su podnosioci ustavne žalbe 2004. godine podneli Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv tuženog poslodavca AD „MINSA“ iz Valjeva, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete usled nezakonitog otkaza; da su delimičnom pravnosnažnom presudom poništena navedena rešenja kao nezakonita, ali da još uvek nije okončan postupak po tužbenom zahtevu za naknadu štete prouzrokovane nezakonitim otkazom; da je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora okončati pravnosnažno u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, ali da je taj rok prekoračen, jer je sud odlučio da se zastane sa postupkom za utvrđivanje činjenica koje su bitne za naknadu štete do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravnosnažne delimične presude, čime je došlo do neopravdanog odugovlačenja postupka. Podnosioci ustavne žalbe predlažu da Ustavni sud usvoji žalbe i utvrdi povredu njihovog prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Privrednog suda u Valjevu P. 462/11, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Tužioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, su 25. jula 2004. godine podneli Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv tuženog poslodavca AD „Uzor“ iz Valjeva (pravni prethodnik AD „MINSA“ iz Valjeva), radi poništaja odluka tuženog kojim je tužiocima otkazan ugovor o radu. Pored toga, tužioci su tražili od prvostepenog suda da obaveže tuženog da ih vrati na rad i da im isplati neisplaćene zarade. Predmet je zaveden pod brojem P1. 983/04.

Prvostepeni sud je 29. oktobra 2004. godine dostavio tuženom tužbu na odgovor.

Opštinski sud u Valjevu je rešenjem P1. 983/04 od 16. februara 2005. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja parnice koja se vodila pred Trgovinskim sudom u Valjevu u predmetu P. 1317/04, a u kojoj se odlučivalo o tužbenom zahtevu za poništaj dokapitalizacije tuženog preduzeća. Postupajući po predlogu tužilaca od 21. oktobra 2005. godine, prvostepeni sud je nastavio postupanje u ovoj parnici.

Opštinski sud u Valjevu je rešenjem P1. 983/04 od 22. decembra 2005. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja parnice istog suda P1. 1393/05, a u kojoj se odlučivalo o zakonitosti štrajka radnika tuženog.

Tužioci su 30. marta 2007. godine tražili da prvostepeni sud nastavi postupak u ovoj pravnoj stvari, imajući u vidu da je pravnosnažno okončana parnica P1. 1393/05, u kojoj je sud odbio tužbeni zahtev ovde tuženog da se utvrdi da je štrajk njegovih radnika nezakonit. Predmet je zaveden pod brojem P1. 387/07.

Opštinski sud u Valjevu je 5. decembra 2007. godine doneo delimičnu presudu P1. 387/07, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i poništio odluke tuženog kojima je tužiocima otkazan ugovor o radu, te je obavezao tuženog da ih vrati na rad. Prvostepena presuda je 25. februara 2008. godine otpravljena iz suda.

Odlučujući o žalbi tuženog, Okružni sud u Valjevu je presudom Gž1. 320/08 od 28. maja 2008. godine odbio žalbu i potvrdio prvostepenu delimičnu presudu.

Vrhovni sud Srbije je 11. septembra 2008. godine doneo presudu Rev. II 1150/08, kojom je odbio kao neosnovanu reviziju tuženog izjavljenu protiv navedene drugostepene presude.

Predmet je u daljem toku postupka dobio novi broj P1. 711/08. Tužioci su podneskom od 16. marta 2009. godine preinačili tužbu, tražeći i da prvostepeni sud obaveže tuženog da im isplati odgovarajuće novčane iznose na ime naknade štete zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, te preda uredno overen M-4 obrazac.

Prvostepeni sud je 26. marta 2009. godine doneo rešenje, kojim je zastao s postupkom do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije o predlogu tuženog za delegaciju nadležnosti i ustupanje predmeta drugom stvarno nadležnom sudu.

Vrhovni sud Srbije je 8. aprila 2009. godine doneo rešenje R. 248/09, kojim je odbio navedeni predlog tuženog.

Opštinski sud u Valjevu je 3. juna 2009. godine doneo presudu P1. 711/08, kojom je: u stavu I/1 izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca Dragana Kosića i obavezao tuženog da mu na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade isplati odgovarajuće novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu I/2 izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca Dragana Kosića i obavezao tuženog da mu na ime naknade štete zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor isplati odgovarajuće iznose, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu I/3 izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca Dragana Kosića i obavezao tuženog da za tužioca izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i preda mu overen M-4 obrazac; u stavu II/1 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Milene Simanović i obavezao tuženog da joj na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade isplati odgovarajuće novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu II/2 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Milene Simanović i obavezao tuženog da joj na ime naknade štete zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor isplati odgovarajuće iznose, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu II/3 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Milene Simanović i obavezao tuženog da za tužilju izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i preda joj overen M-4 obrazac; u stavu III/1 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Svetlane Miljković i obavezao tuženog da joj na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade isplati odgovarajuće novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu III/2 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Svetlane Miljković i obavezao tuženog da joj na ime naknade štete zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor isplati odgovarajuće iznose, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu III/3 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Svetlane Miljković i obavezao tuženog da za tužilju izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i preda joj overen M-4 obrazac; u stavu IV/1 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Zlatije Vlajković i obavezao tuženog da joj na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade isplati odgovarajuće novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu IV/2 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Zlatije Vlajković i obavezao tuženog da joj na ime naknade štete zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor isplati odgovarajuće iznose, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu IV/3 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Zlatije Vlajković i obavezao tuženog da za tužilju izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i preda joj overen M-4 obrazac; u stavu V/1 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Vere Pujić i obavezao tuženog da joj na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade isplati odgovarajuće novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu V/2 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Vere Pujić i obavezao tuženog da joj na ime naknade štete zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor isplati odgovarajuće iznose, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu V/3 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Vere Pujić i obavezao tuženog da za tužilju izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i preda joj overen M-4 obrazac; u stavu VI izreke obavezao tuženog da naknadi tužiocima troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tuženog, Okružni sud u Valjevu je 25. septembra 2009. godine doneo presudu Gž1. 196/09, kojom je: u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu u stavovima III/1, III/3 u delu u kome je tuženi obavezan da za tužilju Svetlanu Miljković uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, IV/1, IV/3 u delu u kome je tuženi obavezan da za tužilju Zlatiju Vlajković uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, V/1 i V/3 izreke u delu u kome je tuženi obavezan da za tužilju Veru Pujić uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje; u stavu drugom izreke ukinuo prvostepenu presudu u stavovima I/1, I/2, I/3, II/1, II/2, II/3, III/2, III/3 u delu u kome je tuženi obavezan da tužilji Svetlani Miljković preda obrazac M-4, IV/2, IV/3 u delu u kome je tuženi obavezan da tužilji Zlatiji Vlajković preda obrazac M-4, V/2, V/3 u delu u kome je tuženi obavezan da tužilji Veri Pujić preda obrazac M-4 i VI izreke, te je u ukinutom delu vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku, predmet je zaveden pod brojem P1. 468/09. Opštinski sud u Valjevu je 20. novembra 2009. godine doneo presudu P1. 468/08, kojom je: u stavu I/1 izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca Dragana Kosića i obavezao tuženog da mu na ime naknade materijalne štete zbog neisplaćene zarade za period april 2004. – mart 2008. godine isplati odgovarajući novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu I/1A izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca Dragana Kosića kojim je tražio od prvostepenog suda da obaveže tuženog da mu naknadi materijalnu štetu zbog neisplaćene zarade za period april – jul 2008. godine; u stavu I/2 izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca Dragana Kosića kojim je tražio od prvostepenog suda da obaveže tuženog da mu naknadi materijalnu štetu zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor za period 2004. – 2008. godina; u stavu I/3 izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca Dragana Kosića i obavezao tuženog da za tužioca izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i preda mu overen M-4 obrazac; u stavu II/1 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Milene Simanović i obavezao tuženog da joj na ime naknade materijalne štete zbog neisplaćene zarade za period april 2004. – mart 2008. godine isplati odgovarajući novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu II/2 izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje Milene Simanović kojim je tražila od prvostepenog suda da obaveže tuženog da joj naknadi materijalnu štetu zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor za period 2004. – 2006. godina; u stavu II/3 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Milene Simanović i obavezao tuženog da za tužilju izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i preda mu overen M-4 obrazac; u stavu III/1izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje Svetlane Miljković i obavezao tuženog da preda za tužilju overen M-4 obrazac; u stavu III/2 izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje Svetlane Miljković kojim je tražila od prvostepenog suda da obaveže tuženog da joj naknadi materijalnu štetu zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor za period 2004. – 2008. godina; u stavu IV/1izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje Zlatije Vlajković i obavezao tuženog da preda za tužilju overen M-4 obrazac; u stavu IV/2 izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje Zlatije Vlajković kojim je tražila od prvostepenog suda da obaveže tuženog da joj naknadi materijalnu štetu zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor za period 2004. – 2008. godina; u stavu V/1 izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje Vere Pujić i obavezao tuženog da preda za tužilju overen M-4 obrazac; u stavu V/2 izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje Vere Pujić kojim je tražila od prvostepenog suda da obaveže tuženog da joj naknadi materijalnu štetu zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor za period 2004. – 2008. godina; u stavu VI izreke obavezao tuženog da isplati tužiocima troškove parničnog postupka.

Osnovni sud u Valjevu je 26. aprila 2010. godine dostavio spise predmeta Apelacionom sudu u Beogradu, radi postupanja po žalbi tuženog izjavljenoj protiv navedene prvostepene presude.

Postupajući po žalbi tuženog, Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž1. 4988/10 od 16. februara 2011. godine vratio predmet Osnovnom sudu u Valjevu, radi dopune postupka, ističući da prvostepeni sud treba da izvidi da li je došlo do greške prilikom tehničke izrade pobijane presude (u spisima predmeta stoji da se predmet vodi pod brojem P1. 468/09, a u pobijanoj presudi je označen broj P1. 468/08).

Osnovni sud u Valjevu je 2. marta 2011. godine doneo rešenje P1. 468/09, kojim je: u stavu prvom izreke ispravio navedenu prvostepenu presudu tako što u uvodu presude umesto broja P1. 468/08 treba da stoji broj P1. 468/09; u stavu drugom izreke prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari zbog otvaranja postupka likvidacije nad tuženim; u stavu trećem izreke odredio da će se postupak nastaviti kad likvidacioni upravnik ili pravni sledbenik tuženog preuzmu postupak ili kada ga sud na predlog protivne strane pozove da to učini.

Postupajući po predlogu tužilaca, Osnovni sud u Valjevu je 15. aprila 2011. godine doneo rešenje P1. 468/09, kojim je: u stavu prvom izreke nastavio postupak u ovoj pravnoj stvari; u stavu drugom izreke se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj parnici; u stavu trećem izreke naložio da se po pravnosnažnosti ovog rešenja spisi predmeta dostave Privrednom sudu u Valjevu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Nakon što je Privredni sud u Valjevu preuzeo predmet radi postupanja, on je dobio novi broj P. 462/11. Tuženi je 29. septembra 2011. godine podneo predlog za delegaciju nadležnosti i ustupanje predmeta drugom stvarno nadležnom sudu sa teritorije Privrednog apelacionog suda.

Privredni apelacioni sud je rešenjem R- 209/11 od 4. oktobra 2011. godine odbio navedeni predlog tuženog.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) i Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09).

Odredbama Zakona o parničnom postupku je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da kada odluka suda zavisi od prethodnog rešenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju još nije doneo odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje), sud može sam rešiti to pitanje ako posebnim propisima nije drugačije određeno (član 12. stav 1.); da sud, osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakonu, može odrediti prekid postupka ako je odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju (član 12) (član 215. tačka 1)); da će sud tužbu sa prilozima dostaviti tuženom na odgovor u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sudu (član 281.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja i da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Odredbama Zakona o radu iz 2001. godine bilo je propisano da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, koji se pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora (član 122.). Odredbe člana 195. Zakona o radu iz 2005. godine imaju gotovo identičnu sadržinu.

5. Ispitujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe pokrenuli parnični postupak podnošenjem tužbe 25. jula 2004. godine, da je u ovoj pravnoj stvari doneta pravnosnažna delimična presuda, kojom je usvojen tužbeni zahtev podnosilaca i poništene odluke tuženog kojima im je otkazan ugovor o radu, te da je nastavljena parnica radi odlučivanja o tužbenim zahtevima za naknadu materijalne štete zbog neisplaćene zarade i regresa za godišnji odmor i uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ovaj parnični postupak još uvek nije pravnosnažno okončan, imajući u vidu da prvostepeni sud još nije dostavio spise predmeta drugostepenom sudu, radi odlučivanja o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P1. 468/08 od 20. novembra 2009. godine (koja je ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Valjevu P1. 468/09 od 15. aprila 2011. godine).

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je zaključio da on traje sedam godina i četiri meseca, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da parnični postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe kao stranki u postupku, ponašanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja raspravljanog prava za podnosioce, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

S tim u vezi, Ustavni sud je zaključio da je u ovom predmetu bilo određenih složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja su zahtevala obimniji dokazni postupak, jer su podnosioci ustavne žalbe podneli tužbu u kojoj je istaknuto više zahteva – poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, naknada materijalne štete zbog neisplaćene zarade i regresa za godišnji odmor i uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ipak, postojanje više tužilaca i neophodnost izvođenja velikog broja dokaza, po oceni Ustavnog suda, ne predstavljaju opravdane razloge za toliko dugo trajanje ovog postupka, posebno uzimajući u obzir da je 28. maja 2008. godine postala pravnosnažna delimična presuda kojom je utvrđeno da su nezakonita rešenja o otkazu ugovora o radu podnosilaca ustavne žalbe.

Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su oni prisustvovali svim ročištima za glavnu raspravu i da su preduzeli sve mere kako bi se ovaj parnični postupak hitno okončao.

Ustavni sud smatra da su podnosioci ustavne žalbe imali legitiman interes da se blagovremeno okonča ovaj parnični postupak. Parnice radi ispitivanja zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa i naknade materijalne štete u vidu izgubljene zarade zbog nezakonitog otkaza, po mišljenju Ustavnog suda, spadaju u predmete u kojima se zahteva posebna efikasnost i marljivost suda.

Ustavni sud je ocenio da je nedelotvorno i pogrešno postupanje Opštinskog suda u Valjevu prvenstveno uticalo na neopravdano i nerazumno dugo trajanje ovog parničnog postupka. Najpre, prvostepeni sud je dostavio tuženom tužbu na odgovor tek nakon četiri meseca od dana njenog podnošenja, iako je, prema odredbi člana 281. Zakona o parničnom postupku, bio dužan to da učini u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sudu. Imajući u vidu da je rešenjem Opštinskog suda u Valjevu P1. 983/04 od 16. februara 2005. godine prekinuta ova parnica do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Valjevu u kome se odlučivalo o tužbenom zahtevu za poništaj dokapitalizacije tuženog preduzeća, Ustavni sud je zaključio da ishod navedenog privrednog spora nije bio od uticaja na ocenu osnovanosti tužbenog zahteva u predmetu povodom koga je podneta ustavna žalba. Takvo pogrešno postupanje prvostepenog suda je, po oceni Ustavnog suda, imalo za posledicu nepotrebno prolongiranje ove parnice, jer je Opštinski sud u Valjevu preduzeo prvu procesnu radnju tek pošto su podnosioci podneli predlog za nastavak postupka, odnosno nakon osam meseci. Takođe, Opštinski sud u Valjevu je prekoračio rok za izradu pismenog otpravka delimične presude P1. 387/07, koja je doneta 5. decembra 2007. godine a koja je otpravljena parničnim strankama tek 25. februara 2008. godine, uzimajući u obzir odredbu člana 341. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Odgovornost navedenog prvostepenog suda za dugo trajanje parnice leži i u činjenici da je Opštinski sud u Valjevu pogrešno označio broj predmeta u prepisu presude donete 20. novembra 2009. godine, te je Apelacioni sud u Beogradu rešenjem Gž1. 4988/10 od 16. februara 2011. godine vratio predmet prvostepenom sudu, radi otklanjanja procesnih nedostataka pre odlučivanja o žalbi tuženog izjavljenoj protiv navedene presude. Ovakvo postupanje prvostepenog suda je imalo za posledicu bespotrebno produženje ovog postupka, te je Osnovni sud u Valjevu tek rešenjem P1. 468/09 od 15. aprila 2011. godine ispravio navedenu presudu. U tom kontekstu, Ustavni sud nalazi i da Apelacioni sud u Beogradu, kao tada nadležni sud za odlučivanje o žalbi protiv navedene prvostepene presude, snosi odgovornost za nerazumno dugo trajanje ovog parničnog postupka, jer je tek nakon osam meseci vratio spise predmeta prvostepenom sudu radi sprovođenja izviđajnih radnji i otklanjanja procesnih nedostataka.

Analizirajući postupanje Opštinskog suda u Valjevu pred kojim se parnica vodila od podnošenja tužbe jula 2004. godine do 1. januara 2010. godine, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Iako navedena zakonska odredba ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, Ustavni sud je ocenio da se postupanje navedenog prvostepenog suda u ovom radnom sporu ne može smatrati efikasnim.

Polazeći od svega navedenog, a posebno imajući u vidu da parnični sudovi imaju zakonsku obavezu hitnog rešavanja radnih sporova, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

Imajući u vidu da podnosioci ustavne žalbe nisu tražili naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je zaključio da se pravično zadovoljenje podnosilaca zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari objavljivanjem ove odluke u “Službenom glasniku Republike Srbije“, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

7. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti