Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 14 godina. Podnosiocima žalbe dosuđena je naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja prvostepenog i drugostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S. (1) i S. S (2) , oboje iz Z, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. januara 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S. (1) i S. S. (2) i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 817/01 povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S. (1) i S. S. (2), oboje iz Z, su 24. februara 2011. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz L, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 817/01.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli: da je 30. avgusta 1996. godine njihov pravni prethodnik, pok. M.S, podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv C.S. i S.S, radi utvrđenja; da je tokom postupka prvo umrla tužena C.S. te je sud 9. juna 1997. godine prekinuo postupak zbog njene smrti a 16. januara 1998. godine postupak je nastavljen sa pravnim sledbenikom pok. tužene; da je 29. maja 2000. godine preminuo i tužilac a 30. januara 2001. godine podnosioci ustavne žalbe, supruga i sin pok. tužioca su preuzeli postupak kao njegovi pravni sledbenici; da je prvostepenom presudom P. 817/01 od 14. novembra 2006. godine usvojen tužbeni zahtev u celosti; da je punomoćnik tuženih 22. avgusta 2007. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude, ali da Okružni sud u Leskovcu do kraja 2009. godine, do kada je predmet bio u njegovoj nadležnosti, nije odlučio; da je Apelacioni sud u Nišu 9. decembra 2010. godine odlučio tako što je potvrdio prvostepenu presudu; da im je nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer je postupak trajao više od 14 godina. Zahtevali su naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova za rad advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 11793/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 817/01), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pravni prethodnik podnosilaca ustavne žalbe M.S. je 30. avgusta 1996. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv C.S. i S.S, radi utvrđenja svojine i državine.

Predmet je dobio broj P. 3152/96. Tužbeni zahtev je preciziran 12. marta i 4. maja 2001. godine, 8. juna i 18. oktobra 2008. godine.

Pred Opštinskim sudom u Leskovcu bilo je održano devet ročišta za glavnu raspravu, dok šest ročišta nije bilo održano iz procesnih razloga.

Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, saslušanjem više svedoka, veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane veštaka građevinske struke.

Postupak je zbog smrti jednog od tuženih bio u prekidu od 9. juna 1997. godine do 16. januara 1998. godine. Zatim je zbog smrti tužioca postupak bio u prekidu od 29. maja 2000. godine do 30. januara 2001. godine, kada su podnosioci ustavne žalbe stupili u parnicu na mesto tužioca, kao zakonski naslednici pok. tužioca, njihovog pravnog prethodnika.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 817/01 od 14. novembra 2006. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, te je prema tuženima utvrđeno da zaostavštinu pok. M.S. predstavlja stambena porodična zgrada izgrađena na katastarskoj parceli broj 3358, u Katastarskoj opštini R. P, bliže opisana kao u izreci presude, ukupne površine 36,35m2 i 1/3 idealnih suvlasničkih delova od Katastarske parcele broj 3358 na zemljištu na kome je podignuta porodična stambena zgrada i deo koji je neophodan za redovnu upotrebu te porodične zgrade, sve u meri i granicama bliže opisanim u izreci presude, te da su tužioci na osnovu nasleđa iza smrti pok. M.S. suvlasnici na navedenoj porodičnoj stambenoj zgradi na po ½ idealnih suvlasničkih delova i opisanom delu katastarske parcele broj 3358 Katastarske opštine R . P. na po ½ idealnih delova, odnosno na celoj Katastarskoj parceli broj 3358 na po 1/6 idealnih suvlasničkih delova, pa su tuženi obavezani da tužiocima priznaju ovo pravo svojine i omoguće im nesmetano korišćenje i državinu navedene porodične stambene zgrade i opisanog dela katastarske parcele broj 3358 u Katastarskoj opštini R. P. i naloženo je službi za katastar nepokretnosti Leskovac da izvrši odgovarajuću prenotaciju prava svojine u svom katastarskom operatu i tužioce upiše kao suvlasnike na katastarskoj parceli broj 3358 Katastarske opštine R. P. na po 1/6 idealnih suvlasničkih delova; stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, pa je prema tuženoj S.S. utvrđeno da metalno krilo ulazne kapije predstavlja zaostavštinu pok. M.S. i da su tužioci suvlasnici na po ½ idealnih delova ograde i krila ulazne kapije, pa je tužena obavezana da tužiocima vrati opisanu ogradu i postavi metalno krilo kapije ili da tužiocima isplati iznos od 24.020,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27. septembra 2006. godine do konačne isplate; stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužiocima na ime troškova postupka solidarno isplate iznos od 63.350,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tuženih protiv prvostepene presude, Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž. 1078/10 od 9. decembra 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženih i potvrdio presudu Opštinskog suda u Leskovcu P. 817/01 od 14. novembra 2006. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90 i 27/90 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko 10 godina, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe pravnog prethodnika podnosilaca ustavne žalbe, 30. avgusta 1996. godine, pa do okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud j e utvrdio da nadležni sudovi u konkretnom parničnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se osporeni parnični postupak okončao u razumnom roku.

Naime, od podnošenja tužbe do donošenja prvostepene presude prošlo je deset godina i u tom periodu bilo je ukupno održano devet ročišta za glavnu raspravu, dok šest ročišta nije bilo održano, a drugostepeni sud je odlučio posle četiri godine. Postupak je dva puta bio prekidan, i to zbog smrti jednog od tuženih u trajanju od sedam meseci, a zatim u trajanju od osam meseci zbog smrti tužioca, dok su podnosioci ustavne žalbe stupili u parnicu na mesto tužioca 30. januara 2001. godine, kao zakonski naslednici pok. tužioca.

Po oceni Suda, značajnu odgovornost za nerazumno trajanje postupka snosi prevashodno prvostepeni sud koji je odlučio nakon deset godina od podnošenja tužbe, dok drugostepeni, Okružni sud u Leskovcu, dve godine u periodu kada je predmet bio u njegovoj nadležnosti, nije odlučio. Apelacioni sud u Nišu je efikasno postupao od kada je predmet u njegovoj nadležnostii i odlučio je posle nepunih godinu dana.

Dakle, parnični postupak je trajao 14 godina, što predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka kako po praksi ovog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Po oceni Ustavnog suda podnosioci ustavne žalbe nisu doprineli dužini trajanja postupka jer su prisustvovali svim ročištima za glavnu raspravu i pri tome nisu zloupotrebljavali svoje procesna ovlašćenja. Takođe, predmet spora je za podnosioce bio od značaja, imajući u vidu da se radilo o utvrđenju prava svojine. Ustavni sud nalazi da iako je predmetni postupak zahtevao izvođenje dokaza veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane veštaka građevinske struke, kao i saslušanjem većeg broja svedoka, to ne može biti opravdanje da parnični postupak traje 14 godina.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 817/01, pa je, na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 900 evra svakom pojedinačno, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka koja se računa od stupanja u parnicu podnosilaca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosilaca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević , s.r.