Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je postupak trajao sedam godina i osam meseci, sud je utvrdio da je podnosilac značajno doprineo odugovlačenju svojim radnjama.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-890/2013
07.09.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nj. I . iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. septembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nj. I . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 62/12 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3954/06).

O b r a z l o ž e nj e

1. Nj. I . iz Kragujevca je, 7. februara 2013. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 62/12.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 14. decembra 2006. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kragujevcu protiv tuženog Ministarstva zdravlja Republike Srbije – Kliničko bolničkog centra „Kragujevac“, radi naknade nematerijalne štete; da je Osnovni sud u Kragujevcu presudom P. 752/10 od 20. maja 2011. godine odbio tužbeni zahtev, a rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1926/11 od 26. decembra 2011. godine ukinuta je prvostepena presuda i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak; da je u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom podnosilac povećao svoj odštetni zahtev, te se Osnovni sud u Kragujevcu oglasio nenadležnim i predmet ustupio Višem sudu u Kragujevcu kao nadležnom sudu; da do podnošenja ustavne žalbe postupak pred Višim sudom u Kragujevcu i dalje nije bio okončan; da su postupajući sudovi namerno odugovlačili postupak i opstruirali ga da bi zaštitili tuženog, te da mu je zbog dužine trajanja postupka, koji i dalje nije okončan, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je naknadu nematerijalne štete i da se odluka objavi u Službenom glasniku Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Višeg suda u Kragujevcu P. 62/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, 14. decembra 2006. godine, podneo tužbu Opštinskom sudu u Kragujevcu protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva zdravlja – Kliničkog centra Kragujevac, radi naknade nematerijalne štete. Predmet je dobio broj P. 3954/06.

Pred Opštinskim sudom u Kragujevcu bilo je održano 11 ročišta na kojima su saslušane parnične stranke, i to podnosilac kao tužilac u više navrata, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju i spise krivičnog predmeta, izvršeno je veštačenje od strane veštaka medicinske struke – neuropsihijatra i Komisije veštaka, saslušani su svedoci, dok pet ročišta nije bilo održano, i to: dva bez navođenja razloga, dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a jedno na zahtev tužioca.

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P. 752/10 od 20. maja 2011. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojom je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete, zbog pretrpljenih duševnih bolova i povrede prava ličnosti, nastalih povredom časti, ugleda i ljudskog dostojanstva, pričinjenih zastarevanjem krivičnog postupka K. 437/97 pred Opštinskim sudom u Kragujevcu, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog S.M. i dr, do koga je došlo na osnovu sačinjavanja lažne i upotrebne medicinske dokumentacije, nalaza i mišljenja o zdravstvenom stanju okrivljenog, koje su sačinili radnici, to jest lekari tuženog, načinivši propust u radu državnog organa Ministarstva zdravlja - KC „Kragujevac“, isplati iznos u visini od 600.000,00 dinara, zajedno sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1926/11 od 26. decembra 2011. godine usvojena je žalba tužioca, ukinuta je ožalbena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P. 752/10 od 20. maja 2011. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 17054/11 i održano je tri ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta, na zahtev tužioca izvršeno je veštačenje i dopunsko veštačenje od strane komisije veštaka medicinske struke, saslušani su veštaci, i saslušani su svedoci, dok dva ročišta nisu bila održana – jedno zbog nedostavljanja nalaza Komisije veštaka, a jedno na saglasan predlog stranaka, zbog korišćenja godišnjeg odmora.

Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu Su-VII-39-2/12 od 6. januara 2012. godine odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za izuzeće postupajućeg sudije.

Rešenjem v.f. predsednika Osnovnog suda u Kragujevcu Su-VII-39-171/12 od 5. septembra 2012. godine odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za izuzeće postupajućeg sudije.

Podnosilac je 4. oktobra 2012. godine preinačio tužbu, tako što je povećao tužbeni zahtev za naknadu štete na iznos od 15.000.000,00 dinara i tražio da se Osnovni sud u Kragujevcu oglasi nenadležnim i da spise prosledi Višem sudu u Kragujevcu kao stvarno nadležnom sudu. Osnovni sud u Kragujevcu se rešenjem P. 17054/11 od 4. oktobra 2012. godine oglasio stvarno nenadležnim i odredio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi proslede Višem sudu u Kragujevcu kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Spisi su dostavljeni Višem sudu u Kragujevcu 24. oktobra 2012. godine, pred tim sudom predmet je dobio broj P. 62/12 i održano je četiri ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta, a tužilac je kao parnična stranka saslušan na svim ročištima.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Su-VII-39-5/12 od 8. marta 2013. godine odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za izuzeće postupajućeg sudije.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu P. 62/12 od 20. marta 2013. godine, u stavu prvom izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 15.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, dok je u stavu drugom izreke odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1482/13 od 21. avgusta 2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda Višeg suda u Kragujevcu P. 62/12 od 20. marta 2013. godine.

Podnosilac je protiv navedene drugostepene presude 20. oktobra 2014. godine izjavio reviziju.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni postupak, do njegovog pravnosnažnog okončanja, trajao sedam godina i osam meseci.

Navedeno trajanje postupka moglo bi da ukaže na to da postupak nije okončan u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri napred navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da su nadležni sudovi u konkretnom parničnom postupku delotvorno i efikasno postupali kako bi se osporeni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Ustavni sud nalazi da su postupajući sudovi redovno zakazivali i održavali ročišta i na velikom broju ročišta saslušan je podnosilac kao parnična stranka, prva prvostepena presuda je doneta nakon nešto više od četiri godine od podnete tužbe, dok je drugostepeni sud odlučio posle šest meseci tako što je ukinuo prvostepenu odluku i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Zatim je u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, nakon drastičnog preinačenja tužbe, podnosilac zahtevao da se Osnovni sud u Kragujevcu oglasi nenadležnim i taj sud se na istom ročištu na kome je primljen podnesak podnosioca, oglasio nenadležnim i predmet ustupio Višem sudu u Kragujevcu kao nadležnom sudu. Dalje, Viši sud u Kragujevcu je odlučio nakon pet meseci dok je drugostepena odluka kojom je pravnosnažno okončan postupak doneta nakon nešto više od godinu dana. Takođe, postupajući sud je prihvatio zahteve podnosioca koji su se odnosili na izvođenje dokaza veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane veštaka medicinske struke i komisije veštaka.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je sam podnosilac svojim radnjama u velikoj meri doprineo produženju postupka. Naime, dva ročišta nisu bila održana na njegov zahtev, zatim je podnosilac tri puta neosnovano tražio izuzeće postupajućeg sudije, a takođe je kalkulativno prouzrokovao da se postupajući sud oglasi nenadležnim povećanjem tužbenog zahteva, što je sve bez sumnje uticalo na duže trajanje ove parnice, jer je postupak pred Višim sudom morao da počne iznova.

Ustavni sud nalazi i da je predmetni postupak bio složen, jer je radi potpunog utvrđenja činjenica koje su od značaja za presuđenje bilo potrebno izvesti veći broj dokaza veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane više veštaka medicinske struke, kao i komisije veštaka, te uvidom u obimnu dokumentaciju.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud nalazi da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 62/12 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3954/06), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti