Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i bez ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv nižestepenih odluka je neblagovremen, jer je revizija bila nedozvoljena. Deo protiv rešenja Vrhovnog suda je odbačen jer je odbacivanje nedozvoljene revizije zakonita posledica, a ne povreda ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-892/2008
01.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bratislava Golubovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Bratislava Golubovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1436/08 od 22. maja 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 462/08 od 13. februara 2008. godine i rešenja Opštinskog suda u Nišu 1R. 90/2007 od 30. oktobra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bratislav Golubović iz Niša je, preko punomoćnika Žarka Vujovića, advokata iz Niša, 28. jula 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1436/08 od 22. maja 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, te povrede prava iz člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ustavna žalba sadrži navode o toku vanparničnog postupka koji je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo pred Opštinskim sudom u Nišu podnošenjem predloga za fizičku deobu porodične stambene zgrade u Nišu 29. jula 2005. godine. U tom postupku doneto je prvostepeno rešenje Opštinskog suda u Nišu 1R. 298/2005 od 18. oktobra 2006. godine, koje je po žalbi protivnika predlagača Okružni sud u Nišu, rešenjem Gž. 460/07 od 9. februara 2007. godine (u ustavnoj žalbi pogrešno navedeno od 9. juna 2007. godine), ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, nakon čega je Opštinski sud u Nišu doneo rešenje 1R. 90/2007 od 30. oktobra 2007. godine, potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 462/08 od 13. februara 2008. godine, kojim je žalba predlagača - ovde podnosioca ustavne žalbe, odbijena. Protiv ovog rešenje podnosilac je izjavio reviziju, koju je Vrhovni sud Srbije odbacio kao nedozvoljenu svojim rešenjem Rev. 1436/08 od 22. maja 2008. godine. Podnosilac smatra da su ovim sudskim odlukama povređena njegova napred navedena ustavom zajemčena prava i predlaže Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, te da obustavi izvršenje i poništi rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. 462/08 od 13. februara 2008. godine i rešenje Opštinskog suda u Nišu 1R. 90/2007 od 30. oktobra 2007. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavna žalba može se izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.). Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

Prema odredbi člana 84. stav 1. navedenog zakona, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, protiv kojih se izjavljuje ustavna žalba.

Prema članu 85. stav 1. istog zakona, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da, iako podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da ustavnu žalbu izjavljuje protiv prešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1436/08 od 22. maja 2008. godine, iz zahteva podnosioca i navoda žalbe u celini proizlazi da je ustavna žalba izjavljena i protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 462/08 od 13. februara 2008. godine i rešenja Opštinskog suda u Nišu 1R. 90/2007 od 30. oktobra 2007. godine.

4. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 462/08 od 13. februara 2008. godine i Opštinskog suda u Nišu 1R. 90/2007 od 30. oktobra 2007. godine, Ustavni sud je pošao od utvrđenog pravnog stava da su donošenjem odluke o reviziji u parničnom i vanparničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva dozvoljeno zakonom i kada je izjavljeno na način propisan zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe na prvostepenu sudsku odluku, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke drugostepenog suda donete po žalbi. U konkretnom slučaju, kako je revizija podnosioca ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena, blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporene nižestepene odluke se ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepenog rešenja. Imajući u vidu da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe osporeno drugostepeno rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. 462/08 od 13. februara 2008. godine primio 26. februara 2008. godine, a što je Ustavni sud utvrdio na osnovu obaveštenja Osnovnog suda u Nišu Su. VIII-372/10 od 31. maja 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u odnosu na navedena sudska rešenja podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o ustavnom sudu, te je žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ističe da na ocenu blagovremenosti ustavne žalbe u odnosu na osporena rešenja ne utiče činjenica da se ustavnom žalbom ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle, dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva zakonom dozvoljena pravna sredstva, onda se i blagovremenost ustavne žalbe u pogledu prava na suđenje u razumnom roku ceni u odnosu na dan prijema pojedinačnog akta donetog po poslednjem dozvoljenom pravnom sredstvu, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.

5. Kako Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi odlučuje u okviru postavljenog zahteva, Sud je ocenio da podnosilac u ustavnoj žalbi nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da su mu osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1436/08 od 22. maja 2008. godine povređena Ustavom zajemčena prava na koja se u žalbi poziva.

Naime, osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije je odbačena kao nedozvoljena revizija podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 462/08 od 13. februara 2008. godine. Prema odredbi člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i dr.) u vanparničnom postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako tim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. Prema odredbi člana 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na konkretan slučaj, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima kad se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000 dinara, a prema odredbi člana 34. stav 2. istog zakona kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac naznačio u tužbi. Prema tome, izjavljivanje revizije protiv rešenja u konkretnom slučaju, kada vrednost spora označena u u predlogu za deobu zajedničke imovine kojim je pokrenut vanparnični postupak nije prelazila navedeni novčani iznos, predstavljalo je nedostatak koji je izjavljeni vanredni pravni lek činio nedozvoljenim, usled čega je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije revizija odbačena, što je zakonska posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije.

Imajući u vidu izneto, a s obzirom da je ustavnu žalbu u delu protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 462/08 od 13. februara 2008. godine i rešenja Opštinskog suda u Nišu 1R. 90/2007 od 30. oktobra 2007. godine odbacio kao neblagovremenu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu i u delu koji se odnosi na osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 1436/08 od 22. maja 2008. godine, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu predviđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i bez ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti