Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom 15 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu preduzeća „M.“ D.O.O. i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro 15 godina. Zbog prekomerne dužine postupka, podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.600 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8921/2019
13.10.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) , dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi “M.“ D.O.O. Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. oktobra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba “M.“ D.O.O. Beograd i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 1 03/14 (ranije predmet Prvog o pštinskog suda u Beogradu P. 9511/03), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.600 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Društvo sa ograničenom odgovornošću “M.“ Beograd je , 4. septembra 201 9. godine, preko punomoćnika D. D , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 103/14.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da m u je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnoj parnic i vođen oj po tužbi radi naknade štete. Navodi da je tužba podneta još 24. novembra 2003. godine, a da je spor usled odugovlačenja sudova sa postupkom trajao čak 15 godina, iako nije bio činjenično i pravno složen u meri da bi se ovo moglo opravdati.

Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da m u je u navedenom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede označenog prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Višeg suda u Beogradu P. 103/14 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je , zajedno sa tužiocima V.M. i T.M, oboje iz Beograda, podneo tužbu 24. novembra 2003. godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv tužen ih I. „P .“, M.Đ. – glavnog i odgovornog urednika lista „N.“ i V.S.C. – novinara, svih iz Beograda, radi naknade nematerijalne i materijalne štete nastale zbog sadržine objavljenog članka u listu „N.“. Predmet je zaveden pod brojem P. 9 511/03.

Do donošenja presude Prvog opštinskog sud a u Beogradu P. 9511/03 od 18. januara 2006. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca radi naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog duševnog bola, zbog povrede č asti i ugleda kao neosnovan, bilo je zakazano 12 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano sedam. U dokaznom postupku su saslušani u svojstvu parnične stranke tužioci V.M. i T.M, kao i tužena V.S.C, te četir i svedoka, sprovedeno ekonomsko–finansijsko veštačenje i saslušan određeni sudski veštak. Preostalih pet ročišta nije održan o iz sledećih razloga: na predlog punomoćnika tužilaca koji je t ražio odlaganje, jer je pu nomoćnik tužilaca predao podnesak neposredno pred ročište, a što je zahtevalo ostavljanje roka suprotnoj strani za izjašnjenj e; dva puta jer su se spisi nalazili kod veštaka i jednom zato što tuženi nisu uredno primili poziv za ročište. Protiv presude su tuž ioci izjavili žalbu 23. juna 2006. godine , sa predlogom za donošenje dopunske presude, jer je prvostepeni sud propustio da odluči o materijalnoj šteti . Opštinski sud je 29. septembra 2006. godine ponovo otvorio glavnu raspravu radi sprovođenja dopunskog veštačenja.

Nakon još tri zakazana ročišta, pribavljanja dopunskog nalaza veštaka i dva neodržana ročišta (jer veštak nije preuzeo spise predmeta i jer je podnesak tužilaca sud uručio strankama na ročištu iako je isti blagovremeno pred održavanja ročišta dostavljen sudu ), doneta je dopunska presuda.

Dopunskom presudom Prvog opštinsko g sud a u Beogradu P. 9511/03 od 25. januara 200 7. godine usvojen je zahtev tužilaca za isplatu materijalne štete zbog povrede dobrog poslovnog ugleda i umanjenja prodaje turističkih aranžmana za destinaciju Krf, te tuženi obavezani da tužiocu “M.“ D.O.O. Beograd solidarno naknade troškove postupka.

Odlučujući o žalbama tuženih i žalbi tužilaca, Okružni sud u Beogradu je presudom Gž. 7964/07 od 11. jula 2007. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio presudu Prvog opštinskom sudu u Beogradu P. 9511/03 od 18. januara 2006. godine , a ukinuo dopunsku presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9511/03 od 2 5. januara 2007. godine u tom delu i predmet vratio na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet ni postupak je vođen pod istim brojem pre d Opšti nskim sudom, sve do 2010. godine, kada je usled reorganizacije pravosuđa i uspostavljanja nove mreže sudova, nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem P. 53958/10.

Do donošenja rešenja Prvog osnovn og suda u Beogradu P. 53958/10 od 21 . decembra 2010. godine, kojim se prekida postupak u odnosu na prvotuženog I. „P .“ iz Beograd a, jer je nad njim pokrenut postupak likvidacije, pred prvostepenim sudovima je bilo zakazano 17 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je osam odr žano. Sprovedena su još dva ekonomsko – finansijska veštačenja preko novih ličnosti veštaka, sasluša na sva tri veštaka koja su veštačila tokom postupka, kao i jedan svedok. Preostalih devet ročišta nije održano jer je veštak tražio odlaganje; jer nisu bili preuzeti spisi predmeta od strane veštaka (dva puta) ili su spisi bili kod veštaka, odnosno veštak tražio odlaganje; jer su veštaci izostali sa ročišta, jer je dopunski nalaz veštaka predat neposredno pre ročište, te zbog izostanka uredne dostave poziva punomoćniku trećetuženog, kao i jer punomoćniku tužioca nije bio uredno uručen nalaz veštaka pre održavanja ročišta. Posle donetog rešenja o prekidu postupka, zakazana su, ali nisu održana još dva ročišta: jer nisu bili uredno pozvani punomoćnik drugotuženog i trećetuženog i jer je podnesak tuženog suprotnoj strani uručen neposredno na ročištu . Punomoćnik drugotuženog i trećetuženog je 16. marta 2011. godine izjavio žalbu protiv rešenja o prekidu i istakao prigovor stvarne nenadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu u ovoj vrsti spora.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 8967/11 od 3. jula 2013. godine ukinuto je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 53958/10 od 21. decembra 2010. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu.

Prvi osnovn i sud u Beogradu se rešenjem P. 53958/10 od 18. nove mbra 2013. godine oglas io stvarno nenadležnim za postupanje po tužbi tužioca “M.“ D.O.O. i odlučio da se po pravnosnažnosti ovog rešenja spisi predmeta dostave Višem sudu u Beogradu, kao stvarno nadležnom. Spisi predmeta su dostavljeni stvarno nadležnom sudu za postupanje 27. avgusta 2014. godine , a predmet je dobio novi broj P. 103/14.

Viši sud u Beogradu je doneo rešenje P. 103/14 od 11. aprila 201 4. godine kojim se prekida postupak u odnosu na prvotuženog I. „P .“ Beograd .

Do donošenja presude Višeg suda u Beogradu P. 103/14 od 13. oktobra 201 5. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, bilo je zakazano sedam ročišta od kojih su tri održana. U dokaznom postupku pribavljena su izjašnjenja na nalaz veštaka i saslušan je veštak. Od četiri neodržana ročišta, dva nisu održana zbog obustave rada advokata, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije i jedno radi obezbeđenja prisustva veštaka. Stranke su izjavile žalbe 2. i 3. decembra 2015. godine, a naredba za dostavljanje spisa Apelacinom sudu u Beogradu je data 11. januara 2016. godine.

Odlučujući o žalbama stranaka, Apelacioni sud u Beograd u je presudom Gž3. 11/16 od 15. novembra 2018. godine, u stavu prvom izreke odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu u odbijajućem delu; u drugom i trećem stavu izreke je preinačio ožalbenu pres udu u usvajajućem delu tako što je odbio zahtev tužioca , kako glavni tuž beni zahtev , tako i povodom troškova postupka, te obavezao tužioca da nadoknadi troškove prvostepenog postupka drugotuženoj. U četvrtom i petom stavu izreke je tužilac obavezan da nadoknadi troškove na ime drugostepenog postupka tuženima, te je odbijen njegov zahtev za naknadu troškova drugostepenog postupka .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je osporeni parnični postupak započet 24. novembra 2003. godine podnošenjem tužbe Prvom opštinskom sudu u Beogradu, a pravnosnažno okončan 15. novembra 2018. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3. 11/16.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja predmetnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak ukupno trajao bezmalo punih 15 godina .

Prilikom ocene da li je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u razumnom roku, Ustavni sud u svakom konkretnom slučaju, saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava, pored same dužine trajanja postupka, uzima u obzir i sledeće kriterijume: složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je trebalo raspraviti u konkretnom postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje nadležnih sudova, kao i značaj prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenih kriterijuma, Ustavni sud je ocenio da parnični postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom jeste bio relativno činjenično i pravno složen, s obzirom na to da se odlučivalo kako o nematerijalnoj šteti u vidu duševn ih bolova zbog povrede časti i ugleda , tako i o materijalnoj šteti zbog umanjenja bro ja putnika i prodaje turističkih aranžmana u periodu od 2001. do 2003. godine, kao i na ime izgub ljene dobiti. Rasvetljavanje ovih okolnosti zahtevalo je sprovođenje više ekonomsko – finansijskih veštačenja .

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, koji je nesumnjivo imao interes da se ovaj postupak efikasno okonča, Ustavni sud je utvrdio da je na njegovoj strani bilo doprinosa dužem trajanju postupka u neznatnoj meri, a imajući u vidu petnaestogodišnje trajanje postupka , i to na način što dva ročišta nisu održana: jedno jer je traženo odlaganje na predlog njegovog punomoćnika i jedno jer je punomoćnik tužioca predao podnesak neposredno pred ročište.

Po oceni Ustavnog suda, doprinos nerazumno dugom trajanju ovog postupka je prevashodno u postupanju sudova, i to prvostepenih . Naime, iako je prva prvostepena presuda doneta posle dva godine i nepuna dva meseca, prvostepeni sud je propustio da odluči o zahtevu podnosioca za naknadu materijalne štete, tako da je dopunska presuda doneta nakon još godinu dana, Međutim, ova dopunska presuda je ukinuta, i vođen je drugi po redu prvostepeni postupak povodom zahteva za naknadu materijalne štete, u kojem je još rešavano o prekidu pos tupka, ali i o stvarnoj nadležnosti suda da postupa u ovoj vrsti spora, o čemu je inače dužan sud da vodi računa po službenoj dužnosti. Posle oglašavanja Prvog osnovnog suda u Beogradu stvarno nenadležnim, Viši sud u Beogradu je u roku od dve godine rešio ponovo o prekidu postupka u odnosu na prvotuženog i doneo prvostepenu presudu. Postupak je pravnosnažno okončan preinačenjem ove presude, ali je, ipak, dužem trajanju postupka doprineo i Apelacioni sud u Beogradu, na šta ukazuje i podnosilac u ustavnoj žalbi, jer je žalbeni postupak, posle izdate naredbe o dostavljanju spisa radi odlučivanja o žalbama stranaka, trajao još tri godine.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 103/14 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9511/03) , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove Odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, prevashodno dužinu trajanja postupka, ali i njegovu složenost. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine ( predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15), i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom 15 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti