Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog višedecenijskog trajanja upravnog postupka za poništaj rešenja o eksproprijaciji. Podnositeljkama je dosuđena naknada nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. A. i B. S, obe iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. A. i B. S. i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Upravom za imovinu i inspekcijske poslove grada Niša u predmetu broj 465-57/77-04 povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljkama ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. A. i B. S, obe iz Beograda, preko punomoćnika T. O, advokata iz Beograda, podnele su Ustavnom sudu, 12. decembra 2014. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Upravom za imovinu i inspekcijske poslove grada Niša u predmetu broj 465-57/77-04, kao i protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8493/12 od 23. oktobra 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog istom odredbom Ustava.

U ustavnoj žalb i se navodi da je upravni postupak za poništaj pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji pokrenut 1996. godine, da su prvostepene odluke nadležnog organa više puta poništavane, da ni smernice Vrhovnog suda Srbije nisu doprinele ubrzanju postupka, te da je devetnaestogodišnjim trajanjem postupka podnositeljkama povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnositeljke ustavne žalbe dalje ističu da im je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje, jer Upravni sud nije okončao „agoniju vođenja upravnog postupka“ i doneo presudu u sporu pune jurisdikcije.

Ustavnom žalbom se traži da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, kao i pravo podnositeljki na naknadu nematerijalne štete, te da naloži Upravnom sudu – Odeljenje u Nišu da donese presudu u sporu pune jurisdikcije u predmetu U. 8493/12.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku , na osnovu uvida ustavnu žalbu i celokupnu priloženu dokumentaciju, kao i informacije Uprave za imovinu i inspekcijske poslove grada Niša o toku predmeta broj 465-57/77-04, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pravnosnažnim rešenjem Sekretarijata za finansije CO Niš broj 465-57/77-04 od 20. februara 1978. godine eksproprisano je zemljište u suvlasništvu M. M, G. C. i B. Ž, radi izgradnje Centra za zbrinjavanje dece lišene roditeljskog staranja.

Postupajući po zahtevu bivših suvlasnika, nadležni organ je rešenjem od 30. marta 1984. godine odbio kao neosnovan zahtev za poništaj navedenog rešenja, zbog proteka roka od pet godina, propisanog članom 38. stav 4. Zakona o eksproprijaciji iz 1977. godine. Nakon izmene detaljnog urbanističkog plana, Skupština opštine Niš je rešenjem od 2. marta 1995. godine predmetno eksproprisano zemljište dala na korišćenje DP „N.“, radi izgradnje stambeno-poslovnog objekta.

G. C. i B. Ž. su 9. februara 1996. godine ponovo podnele zahtev nadležnom organu za poništaj navedenog rešenja, a M. M, majka podnositeljki ustavne žalbe, se pridružila zahtevu ostalih suvlasnika 13. septembra 2005. godine.

Ministarstvo finansija je rešenjem od 11. decembra 2002. godine poništilo rešenje Sekretarijata za finansije gradske uprave grada Niša, a prvostepeni organ nije u ponovnom postupku doneo rešenje sve do 23. avgusta 2006. godine, kada je četvrti put odbio zahtev bivših suvlasnika za poništaj predmetnog rešenja o eksproprijaciji, iz razloga što je na eksproprisanim parcelama u toku 1995. godine započeta izgradnja poslovno-stambenog objekta. Ministarstvo finansija je rešenjem od 6. decembra 2007. godine poništilo navedeno rešenje i predmet vratilo istom organu na ponovno odlučivanje.

Postupajući po primedbama Ministarstva finansija, prvostepeni organ je doneo dva rešenja kojima je usvojio predmetni zahtev u odnosu na k.p. broj …/1 (12. decembra 2008. godine i 21. septembra 2009. godine). Odlučujući o žalbama Javnog pravobranilaštva grada Niša, drugostepeni organ je poništio navedena prvostepena rešenja rešenjem od 11. februara 2009. godine, odnosno 30. decembra 2010. godine.

Uprava za imovinu i inspekcijske poslove grada Niša je u ponovnom postupku dostavila na uvid gradskom javnom pravobranilaštvu nalaz i mišljenje veštaka od 25. februara 2005. godine i, nakon održane usmene rasprave, donela rešenje broj 465-57/77-04 od 21. novembra 2011. godine. Navedenim rešenjem usvojen je predmetni zahtev u odnosu na k.p. broj …/1, površine 1458 m2, zbog neprivođenja iste planiranoj nameni u zakonom predviđenom roku, a odbijen u odnosu na k.p. …/11 površine 46 m2. Drugostepeni organ je rešenjem od 22. maja 2012. godine odbio žalbu Javnog pravobranilaštva grada Niša kao neosnovanu.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8493/12 od 23. oktobra 2014. godine uvažena je tužba Javnog pravobranilaštva grada Niša i poništeno navedeno konačno rešenje, a predmet je vraćen tuženom organu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju osporene presude je konstatovano da se u odgovoru na tužbu zainteresovanog lica M. M . navodi da je imenovana preminula, a da su njene zako nske naslednice M . A. i B. S, ovde podnositeljke ustavne žalbe, o čemu je kao dokaz dostavljeno rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudska jedinica u Mladenovcu O. 4028/11 od 26. januara 2012. godine.

Ministarstvo finansija je u izvršenju navedene presude donelo rešenje 21. novembra 2014. godine, kojim je poništilo prvostepeno rešenje od 21. novembra 2011. godine i vratilo predmet istom organu na ponovno odlučivanje.

Prvostepeni organ je rešenjem od 16. jula 2015. godine odbio predmetni zahtev kao neosnovan, a spisi predmeta su 28. avgusta 2015. godine dostavljeni Ministarstvu finansija, radi odlučivanja o žalbi podnositeljki ustavne žalbe izjavljenoj protiv navedenog rešenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ", br. 33/97, 31/01 i 30/10) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da je organ dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da u ostalim slučajevima, kada se postupak pokreće po zahtevu stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, kao i da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređ uju upravni sporovi (član 208.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (č lan 232. stav 1.); da a ko drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. U tom slučaju, drugostepeni organ je dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv koga stranka ima pravo na žalbu (član 232. stav 2.).

Odredbom člana 24. stav 1. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ'', broj 46/96), koji je važio do 29. decembra 2009. godine, bilo je propisano: da ako drugostepeni organ nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju, stranka može pokrenuti upravni spor kao da joj je žalba odbijena (stav 1.).

Zakonom o upravnim sporovima («Službeni list RS, broj 111/09), koji je stupio na snagu 30. decembra 2010. godine, propisano je: da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

Odredbama člana 36. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 53/95 ), u tekstu koji je važio na dan podnošenja predmetnog zahteva, bilo je propisano: da će se na zahtev ranijeg sopstvenika eksproprisane nepokretnosti, pravosnažno rešenje o eksproprijaciji poništiti ili izmeniti, ako korisnik eksproprijacije u roku od tri godine od pravosnažnosti odluke o naknadi, odnosno od dana zaključenja sporazuma o naknadi, nije izvršio, prema prirodi objekta, znatnije radove na objektu radi čije je izgradnje izvršena eksproprijacija (stav 1.); da a ko je na nepokretnosti eksproprisanoj rešenjem čiji se poništaj ili izmena traži bilo više suvlasnika, za odlučivanje po zahtevu potrebno je da su ga podneli većina od njih, s tim što će nadležni organ i od ostalih tražiti da se o zahtevu izjasne (stav 4.) .

5. Podnositeljke ustavne žalbe smatraju da im je nedelotvornim postupanjem upravnih organa i Upravnog suda u osporenom upravnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, jer postupak ni posle 19 godina nije pravnosnažno okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da upravni postupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stao na stanovište da se za utvrđivanje opravdanosti trajanja postupka u predmetu broj 465-57/77-04 Uprave za imovinu i inspekcijske poslove grada Niša mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe kojom se povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na predmetni upravni postupak, Ustavni sud je na osnovu izloženih činjenica utvrdio da je postupak u odnosu na pravnu prethodnicu podnositeljki ustavne žalbe započeo 13. septembra 2005. godine, kada se pridružila zahtevu ostalih suvlasnika od 9. februara 1996. godine i da još nije pravnosnažno okončan.

Ustavni sud konstatuje da osporeni postupak u delu koji je relevantan za odlučivanje ovog suda traje duže od 11 godina, što, samo po sebi, ukazuje na to da o predmetnom zahtevu nije odlučeno u razumno m rok u. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa i sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je, u tom smislu, ocenio da se u predmetnom postupk u predmetnom upravnom postupku nisu postavljala složena činjenična i pravna pitanja, jer je trebalo utvrditi da li je korisnik eksproprijacije u roku od tri godine od pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji izvršio, prema prirodi objekta, znatnije radove na tom objektu .

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnositeljke ustavne ža lbe, Ustavni sud je zaključio da one imaju značajan pravni i materijalni interes da im se vrati nepokretnost koja je pre eksproprijacije bila u suvlasništvu njihove majke.

Ispitujući postupanje upravnih i sudskih organa u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud nalazi da je prevashodni uzrok nedopustivo dugog trajanja predmetnog postupka vraćanje predmeta prvostepenom upravnom organu radi ponovnog odlučivanja. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje takvih naloga u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom s istemu (videti mutatis mutandis, predmet Wierciszewska protiv Poljske , broj 41431/98, stav broj 46. od 25. novembra 2003. godine ). Ustavni sud dalje ističe da je drugostepeni organ, saglasno članu 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, mogao sam dopuniti postupak i otkloniti nedostatke iz postupka koji je vođen pred prvostepenim organom, te sam rešiti predmetnu upravnu stvar. Ovaj sud je, takođe, ocenio neefikasnim postupanje Upravnog suda, jer je upravni spor koji je okončan osporenom presudom trajao dve godine i četiri meseca, iako taj sud nije doneo odluku u sporu pune jurisdikcije.

Ustavni sud je ocenio da je pravna prethodnica podnosi teljki ustav ne žalbe delimično doprinela dugom trajanju osporenog postupka, propuštajući da koristi žalbu, odnosno tužbu zbog „ćutanja administracije“ u periodima koji su usledili nakon poništavanja prvostepenih rešenja, odnosno zbog neodlučivanja drugostepenog organa u zakonom propisanom roku. Međutim, imajući u vidu ukupno trajanje osporenog postupka, Ustavni sud nalazi da navedeni doprinos pravne prethodnice podnosi teljke ustav ne žalbe, ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za nedelotvorno postupanje organa koji vode postupak .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravom za imovinu i inspekcijske poslove grada Niša u predmetu broj 465-57/77, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljkama ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu dugo trajanje osporenog postupka , doprinos pravne prethodnice podnositeljki ustavne žalbe, kao i činjenicu da su podnositeljke ustavne žalbe, na osnovu rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudska jedinica u Mladenovcu O. 4028/11 od 26. januara 2012. godine, stupile u predmetni postupak tek u fazi upravnog spora koji je okončan osporenom presudom. Ustavni sud je, takođe, uzeo u obzir praksu ovog suda i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. S obzirom na to da je Zakonom o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15) propisan rok od četiri meseca za izvršenje odluke Ustavnog suda kojim je utvrđeno pravo na naknadu materijalne/nematerijalne štete, to je Sud u drugom delu tačke 2. izreke odredio da se dosuđena visina naknade nematerijalne štete podnositeljkama ustavne žalbe isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 103/15).

7. Polazeći od toga da upravni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnim organima da preduzmu neophodne mere kako bi se predmetni upravni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Ocenjujući ustavnu žalb u u delu kojim se osporava presuda Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8493/12 od 23. oktobra 2014. godine, Ustavn i sud je konstatovao da podnositeljke ustavne žalbe ni su iscrpe le sva pravna sredstva za zaštitu svojih prava.

Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 69. stav 1. Zakona o upravnim sporovima propisano da se, nakon poništ avanja akt a protiv koga je bio pokrenut upravni spor, predmet vraća u stanje ponovnog rešavanja po žalbi, odnosno po zahtevu stranke u prvostepenom postupku, ako je žalba bila zakonom isključena. Ovaj sud je imao u vidu da je pobijano rešenje Ministarstva finansija poništeno i da je predmet vraćen tom organu, na ponovno odlučivanje o žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja donetog po zahtevu podnositeljki ustavne žalbe. Ustavni sud je stoga ocenio da donošenjem osporene presude Upravnog suda nisu iscrpljena pravna sredstva u ovoj pravnoj stvari, jer će podnositeljke ustavne žalbe, ukoliko bude nezadovoljne novim rešenjem, imati mogućnost da tužbom u upravnom sporu osporavaju zakonitost tog rešenja.

Ispitujući navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na to da je Upravni sud propustio da osporenom presudom meritorno reši upravnu stvar, Ustavni sud ukazuje da predmetni upravni spor nije pokrenut tužbom podnositeljki ustavne žalbe, već Javnog pravobranilaštva grada Niša, te, po oceni Suda, podnositeljke u ustavnoj žalbi ne mogu isticati da im je nedonošenjem odluke u sporu pune jurisdikcije povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8493/12 od 23. oktobra 2014. godine, saglasno odredbi čla na 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti