Usvajanje ustavne žalbe zbog neosnovanog ponavljanja postupka na štetu podnosioca

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio presudu Apelacionog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Ponavljanje postupka je dozvoljeno na osnovu odluka Ustavnog suda u drugim predmetima, iako se podnosilac nije nalazio u istoj pravnoj situaciji.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . Č . iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. aprila 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. Č . i utvrđuje da je stavom prvim izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2817/13 od 10. septembra 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2817/13 od 10. septembra 2013. godine i određuje da nadležni sud ponovo odluči o predlogu tužioca za ponavljanje postupka po žalbi izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 9385/04 od 5. marta 2008. godine.

3. Odbacuje se ustavna žalba D. Č . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 9385/04 i u postupku po predlogu za ponavljanje žalbenog postupka u pravnosnažno okončanom postupku koji je vođen pred Apelacionim sudom u Novom Sadu u predmetu Gž. 2817/13.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. Č . iz Novog Sada je, 31. oktobra 2013. godine, preko punomoćnika Lj . P, advokata iz Novog Sada, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2817/13 od 10. septembra 2013. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 9385/04.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da mu je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje jer je konkretna obaveza podnosioca kao dužnika prestala da postoji na osnovu člana 137. Zakona o obligacionim odnosima, zbog nemogućnosti ispunjenja, jer je njegov dug na dan 1. avgusta 1993. godine iznosio 0,004 dinara; da se, dakle, obaveza podnosioca kao dužnika ugasila na dan 1. avgusta 1993. godine, te da on, nakon ugašene obaveze, nije u docnji i ništa ne duguje, niti duguje inflatornu naknadu štete; da je podnosiocu povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku jer je parnični postupak trajao 17 i po godina, odnosno pokrenut je podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Novom Sadu protiv podnosioca kao tuženog 21. avgusta 1996. godine, a okončan je osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2817/13 od 10. septembra 2013. godine.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu. Zahtevao je i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o ovoj ustavnosudskoj stvari:

Predmetni parnični postupak je vođen po tužbi S. z . r . u . N . S . „T .“ N. S . – u stečaju protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi isplate.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 9835/04 od 5. marta 2008. godine eventualni tužbeni zahtev tužioca je delimično usvojen i obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 208.927,71 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 4. februara 2008. godine pa do isplate i na ime naknade troškova parničnog postupka iznos od 152.120,00 dinara, a odbijen je kao neosnovan deo eventualnog tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa od 208.927,71 dinara do traženog iznosa od 541.404,57 dinara; odbijen je kao neosnovan primarni tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 791,969,19 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 4. februara 2008. godine do isplate.

Presudom Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 2957/09 od 9. septembra 2009. godine odbijena je žalba tužioca, a usvojena je žalba tuženog, pa je ožalbena presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P. 9385/04 od 5. marta 2008. godine u odbijajućem delu potvrđena, a u usvajajućem delu preinačena tako što je odbijen eventualni tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 208.927,71 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 4. februara 2008. godine do isplate, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 43.000,00 dinara i troškove žalbenog postupka u iznosu od 35.956,00 dinara.

Protiv navedene drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2224/10 od 22. decembra 2010. godine prekinut je postupak po reviziji jer je nad tužiocem otvoren stečajni postupak.

Tužilac je 28. januara 2013. godine podneo predlog za ponavljanje žalbenog postupka s pozivom na odredbu člana 422. tačka 11) Zakona o parničnom postupku, ističući da je u ovoj parnici identična pravna situacija kao u parnicama povodom kojih je Ustavni sud doneo odluke Už-5009/2010 od 22. novembra 2012. godine i Už-3736/2010 od 12. jula 2012. godine, kojima je utvrđeno da je u tim parnicama drugostepenom presudom povređeno tužiočevo pravo na pravično suđenje, te je naloženo postupajućem sudu ponavljanje žalbenog postupka u tim parničnim postupcima.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2817/13 od 10. septembra 2013. godine, u stavu prvom izreke, dozvoljeno je ponavljanje žalbenog postupka i ukinuta je presuda Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 2957/09 od 9. septembra 2009. godine; u stavu drugom izreke žalba tužioca je odbijena, a žalba tuženog je delimično usvojena, a delimično odbijena i presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P. 9385/04 od 5. marta 2008. godine je preinačena tako što je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 150.910,97 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 5. marta 2008. godine do isplate i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog postupka, dok je odbijen deo tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa do iznosa od 208.927,71 dinara i deo tužbenog zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate za period od 4. februara 2008. do 5. marta 2008. godine, a u preostalom pobijanom, a nepreinačenom delu, prvostepena presuda je potvrđena; u stavu trećem izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka i zahtev tužioca za naknadu troškova nastalih ponavljanjem postupka.

U obrazloženju stava prvog izreke osporene presude je navedeno: da je odredbom člana 422. tačka 11) Zakona o parničnom postupku propisana mogućnost ponavljanja postupka ako je u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom, a odredbom člana 87. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da ako su pojedinačnim aktom ili radnjom povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena ljudska ili manjinska prava i slobode više lice, a samo su neki od njih podneli ustavnu žalbu, odluka Ustavnog suda se odnosi i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji; da se u konkretnoj parnici radi o zahtevima tužioca za isplatu koji su zasnovani na istom pravnom osnovu kao u parnicama u kojima je Ustavni sud svojim odlukama Už-5009/2010 od 22. novembra 2012. godine i Už-3736/10 od 12. jula 2012. godine utvrdio povredu prava tužioca na pravično suđenje, te je na osnovu odredbe člana 429. Zakona o parničnom postupku, sud dozvolio ponavljanje žalbenog postupka u svrhu dovođenja tužioca u isti pravni položaj kao u navedenim postupcima.

4. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe podnosioca D. Č, Ustavni sud je konstatovao da je, na sednici održanoj 18. juna 2015. godine, doneo Odluku Už-8736/2013 kojom je usvojio ustavnu žalbu R . R . i utvrdio da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2448/10 od 10. septembra 2013. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, poništio rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2448/10 od 10. septembra 2013. godine i presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2448/10 od 10. septembra 2013. godine i odredio da nadležan sud ponovo odluči o predlogu tužioca za ponavljanje postupka po žalbi izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 7719/04 od 15. januara 2007. godine i konstatovao da ova odluka, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu, ima pravno dejstvo i prema R . Č.

Ustavni sud je iz sadržine ove ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze, utvrdio da je podnosilac D. Č . u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, bio u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnositeljka ustavne žalbe u predmetu Už-8736/2013.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je stavom prvim izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2817/13 od 10. septembra 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i doneo odluku kao u tački 1. izreke. Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-8736/2013 od 18. juna 2015. godine, koja je objavljena na veb-sajtu Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu da je Ustavni sud prethodno utvrdio da je stavom prvim izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2817/13 od 10. septembra 2013. godine povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje, to nije posebno ispitivao osnovanost navoda o povredi prava na pravično suđenje u odnosu na stav drugi i treći izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2817/13 od 10. septembra 2013. godine.

5. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava podnosioca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava mogu otkloniti jedino poništajem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2817/13 od 10. septembra 2013. godine i određivanjem da taj sud ponovo odluči o predlogu tužioca za ponavljanje postupka po žalbi izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 9385/04 od 5. marta 2008. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kome je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da se postupak koji je vođen po predlogu za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka ne može smatrati jedinstvenom celinom sa prethodno okončanim postupkom, jer je suština usvajanja predloga za ponavljanje postupka upravo da se postupak koji je već pravnosnažno okončan – ponovi. Stoga se i ispunjenost propisanih pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe mora posmatrati odvojeno u odnosu na ova dva postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je parnični postupak koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 9385/04 i postupak po predlogu za ponavljanje žalbenog postupka u pravnosnažno okončanom postupku koji je vođen pred Apelacionim sudom u Novom Sadu u predmetu Gž. 2817/13 posmatrao kao odvojene postupke.

Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 9385/04 pravnosnažno okončan donošenjem presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 2957/09 od 9. septembra 2009. godine, koju je podnosilac ustavne žalbe nesporno primio pre 10. septembra 2013. godine kada je doneta osporena presuda u ponovljenom postupku, dok je ustavna žalba izjavljena 31. oktobra 2013. godine, dakle po isteku roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

Stoga je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 9385/04 odbačena kao neblagovremena, saglasno članu 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

U pogledu navoda podnosioca o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen po predlogu za ponavljanje žalbenog postupka u pravnosnažno okončanom postupku koji je vođen pred Apelacionim sudom u Novom Sadu u predmetu Gž. 2817/13, Ustavni sud je utvrdio da je tužilac podneo ovaj predlog 28. januara 2013. godine, a da je navedeni postupak pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2817/13 od 10. septembra 2013. godine. Dakle, postupak po predlogu za ponavljanje žalbenog postupka u pravnosnažno okončanom postupku je trajao nepunih osam meseci, što se ne može smatrati nerazumno dugim trajanjem postupka kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Stoga se ni navodi ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Apelacionim sudom u Novom Sadu u predmetu Gž. 2817/13 po predlogu za ponavljanje žalbenog postupka u pravnosnažno okončanom postupku, ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi ovog Ustavom zajemčenog prava. Stoga je ustavna žalba u tom delu odbačena, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.