Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji nije pravnosnažno okončan ni nakon sedam godina. Sud nalaže hitno okončanje postupka i objavljivanje odluke u "Službenom glasniku".

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-893/2009
27.10.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gordane Jakovljević i Radovinke Vasiljević, obe iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gordane Jakovljević i Radovinke Vasiljević i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Valjevu u predmetu P1. 463/09 povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Gordana Jakovljević i Radovinka Vasiljević, obe iz Valjeva, su 9. juna 2009. godine, preko punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, podnele Ustavnom sudu ustavne žalbe, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 182/08. Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti Už- 893/2009 i Už- 1095/09. Imajući u vidu da je različitim ustavnim žalbama osporena dužina trajanja istog parničnog postupka, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), spojio postupke po navedenim ustavnim žalbama, radi zajedničkog odlučivanja, te je odlučio da se predmet Už-1095/09 pripoji predmetu Už- 893/2009.

U ustavnim žalbama je, pored ostalog, navedeno: da su podnositeljke ustavne žalbe 2004. godine podnele Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv tuženog poslodavca AD „MINSA“ iz Valjeva, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete usled nezakonitog otkaza; da su delimičnom pravnosnažnom presudom poništena navedena rešenja kao nezakonita, ali da još uvek nije okončan postupak po tužbenom zahtevu za naknadu štete prouzrokovane nezakonitim otkazom; da je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora okončati pravnosnažno u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, ali da je taj rok prekoračen, jer je sud odlučio da se zastane sa postupkom za utvrđivanje činjenica koje su bitne za naknadu štete do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravnosnažne delimične presude, čime je došlo do neopravdanog odugovlačenja postupka. Podnositeljke predlažu da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe i utvrdi povredu njihovog prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljki ustavnih žalbi povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Valjevu P1. 463/09 (ranije predmet Opštinskog suda u Valjevu P1. 182/08), pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, su 31. maja 2004. godine podnele Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv tuženog poslodavca AD „Uzor“ iz Valjeva (pravni prethodnik AD „MINSA“ iz Valjeva), radi poništaja odluka tuženog kojim je tužiljama otkazan ugovor o radu. Pored toga, tužilje su tražile od prvostepenog suda da obaveže tuženog da ih vrati na rad i da im isplati neisplaćene zarade. Predmet je zaveden pod brojem P1. 1105/04.

Prvostepeni sud je 18. novembra 2005. godine dostavio tuženom tužbu na odgovor.

Opštinski sud u Valjevu je u ovoj pravnoj stvari zakazao ukupno 18 ročišta za glavnu raspravu (29. decembra 2005, 8. juna 2006, 18. maja 2007, 8. juna 2007, 9. avgusta 2007, 23. avgusta 2007, 13. septembra 2007, 27. marta 2008, 24. aprila 2008, 22. maja 2008, 4. juna 2008, 3. jula 2008, 29. decembra 2008, 29. januara 2009, 26. februara 2009, 26. marta 2009, 3. juna 2009. i 19. novembra 2009. godine), od kojih je 14 održano. Ročište zakazano za 29. decembar 2005. godine nije održano zbog izbora postupajućeg sudije na mesto predsednika suda, ročišta od 24. aprila i 29. decembra 2008. godine nisu održana zbog bolesti zakonskog zastupnika tužene, a ročište od 22. maja 2008. godine nije održano zbog nedolaska zakonskog zastupnika tuženog.

Opštinski sud u Valjevu je rešenjem P1. 1105/04 od 8. juna 2006. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja parnice istog suda P1. 1393/05. Postupajući po predlogu tužilja od 4. aprila 2007. godine, prvostepeni sud je nastavio postupanje u ovoj parnici i predmet je zaveden pod brojem P1. 491/07.

Opštinski sud u Valjevu je 13. septembra 2007. godine doneo delimičnu presudu P1. 491/07, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilja, ovde podnositeljki ustavne žalbe, i poništio odluke tuženog kojima je tužiljama otkazan ugovor o radu, te je obavezao tuženog da vrati tužilje na rad.

Odlučujući o žalbi tuženog, Okružni sud u Valjevu je presudom Gž1. 663/07 od 30. januara 2008. godine odbio žalbu i potvrdio prvostepenu delimičnu presudu.

Predmet je u daljem toku postupka dobio novi broj P1. 182/08. Prvostepeni sud je 3. jula 2008. godine doneo rešenje kojim je odredio da se zastane s postupkom do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 663/07 od 30. januara 2008. godine.

Vrhovni sud Srbije je 22. oktobra 2008. godine doneo presudu Rev. II 1203/08, kojom je odbio kao neosnovanu reviziju tuženog izjavljenu protiv navedene drugostepene presude.

Tužilje su podneskom od 13. januara 2009. godine preinačile tužbu, tražeći i da prvostepeni sud obaveže tuženog da im isplati odgovarajuće novčane iznose na ime naknade štete zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, te preda uredno overen M-4 obrazac.

Prvostepeni sud je 26. marta 2009. godine doneo rešenje, kojim je zastao s postupkom do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije o predlogu tuženog za delegaciju nadležnosti i ustupanje predmeta drugom stvarno nadležnom sudu.

Vrhovni sud Srbije je 8. aprila 2009. godine doneo rešenje R. 242/09, kojim je odbio navedeni predlog tuženog.

Opštinski sud u Valjevu je 3. juna 2009. godine doneo presudu P1. 182/08, kojom je: u stavu I/1 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Gordane Jakovljević i obavezao tuženog da joj na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade isplati odgovarajuće novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu I/2 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Gordane Jakovljević i obavezao tuženog da joj na ime naknade štete zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor isplati odgovarajuće iznose, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu I/3 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Gordane Jakovljević i obavezao tuženog da za tužilju izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i preda joj overen M-4 obrazac; u stavu II/1 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Radovinke Vasiljević i obavezao tuženog da joj na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade isplati odgovarajuće novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu II/2 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Radovinke Vasiljević i obavezao tuženog da joj na ime naknade štete zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor isplati odgovarajuće iznose, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu II/3 izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje Radovinke Vasiljević i obavezao tuženog da za tužilju izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i preda joj overen M-4 obrazac; u stavu III izreke obavezao tuženog da naknadi tužiljama troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tuženog, Okružni sud u Valjevu je 25. septembra 2009. godine doneo presudu Gž1. 235/09, kojom je: u stavu prvom izreke odbio žalbu i potvrdio prvostepenu presudu u st. I/1 i I/3 u delu u kome je tuženi obavezan da za tužilju Gordanu Jakovljević uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, i st. II/1 i II/3 izreke u delu u kome je tuženi obavezan da za tužilju Radovinku Vasiljević uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje; u stavu drugom izreke ukinuo prvostepenu presudu u st. I/2 i I/3 u delu u kome je tuženi obavezan da tužilji Gordani Jakovljević preda obrazac M-4, i st. II/2 i II/3 u delu u kome je tuženi obavezan da tužilji Radovinki Vasiljević preda obrazac M-4 i III izreke, te je u ukinutom delu vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku, predmet je zaveden pod brojem P1. 463/09. Opštinski sud u Valjevu je 20. novembra 2009. godine doneo presudu P1. 463/09, kojom je: u stavu I/1 izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje Gordane Jakovljević i obavezao tuženog da za tužilju preda nadležnom PIO Fondu obrazac M-4 za odgovarajući vremenski period; u stavu I/2 izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje Gordane Jakovljević kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj naknadi štetu zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor; u stavu II/1 izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje Radovinke Vasiljević i obavezao tuženog da za tužilju preda nadležnom PIO Fondu obrazac M-4 za odgovarajući vremenski period; u stavu II/2 izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje Radovinke Vasiljević kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj naknadi štetu zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor; u stavu III izreke obavezao tuženog da naknadi tužiljama troškove parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev. II 1523/10 od 6. jula 2010. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju tuženog izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 235/09 od 25. septembra 2009. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnositeljke u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) i Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09).

Odredbama Zakona o parničnom postupku je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da će sud tužbu sa prilozima dostaviti tuženom na odgovor u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sudu (član 281.); da ako su od više tužbenih zahteva, usled priznanja, odricanja ili na osnovu raspravljanja, samo neki sazreli za konačnu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za konačnu odluku, sud može u pogledu sazrelih zahteva, odnosno dela zahteva, zaključiti raspravu i doneti presudu (delimična presuda) i da će sud prilikom odlučivanja da li će doneti delimičnu presudu, naročito uzeti u obzir veličinu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku, te da je delimična presuda samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvršenja (član 334. st. 1, 2. i 4.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Odredbama Zakona o radu iz 2001. godine bilo je propisano da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, koji se pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora (član 122.). Odredbe člana 195. Zakona o radu iz 2005. godine imaju gotovo identičnu sadržinu.

5. Ispitujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da su podnositeljke ustavne žalbe pokrenule parnični postupak podnošenjem tužbe 31. maja 2004. godine, da je u ovoj pravnoj stvari doneta pravnosnažna delimična presuda, kojom je usvojen tužbeni zahtev podnositeljki i poništene odluke tuženog kojima im je otkazan ugovor o radu, te da je nastavljena parnica radi odlučivanja o tužbenim zahtevima za naknadu materijalne štete zbog neisplaćene zarade i regresa za godišnji odmor i uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i da ovaj postupak još nije pravnosnažno okončan (u pogledu tužbenih zahteva za naknadu materijalne štete zbog neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora i uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje), imajući u vidu da u spisima predmeta ne postoji podatak da su parnične stranke primile presudu Opštinskog suda u Valjevu P1. 463/09 od 20. novembra 2009. godine.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je zaključio da on traje sedam godina i četiri meseca, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da parnični postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnositeljki ustavne žalbe kao stranki u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja raspravljanog prava za podnositeljke, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

S tim u vezi, Ustavni sud je zaključio da je u ovom predmetu bilo određenih složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja su zahtevala obimniji dokazni postupak, jer su podnositeljke ustavne žalbe podnele tužbu u kojoj je istaknuto više tužbenih zahteva – za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, za naknadu materijalne štete zbog neisplaćene zarade i regresa za godišnji odmor i za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ipak, postojanje više tužilja i neophodnost izvođenja velikog broja dokaza, po oceni Ustavnog suda, ne predstavljaju opravdane razloge za toliko dugo trajanje ovog postupka.

Ispitujući ponašanje podnositeljki ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su one prisustvovale svim ročištima za glavnu raspravu i da su preduzele sve mere kako bi se ovaj parnični postupak hitno okončao.

Ustavni sud smatra da su podnositeljke ustavne žalbe imale legitiman interes da se blagovremeno okonča ovaj parnični postupak. Parnice radi ispitivanja zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa i naknade materijalne štete u vidu izgubljene zarade zbog nezakonitog otkaza, po mišljenju Ustavnog suda, spadaju u predmete u kojima se zahteva posebna efikasnost i marljivost suda.

Ustavni sud je ocenio da je nedelotvorno i pogrešno postupanje Opštinskog suda u Valjevu prvenstveno uticalo na neopravdano i nerazumno dugo trajanje ovog parničnog postupka. Najpre, prvostepeni sud je dostavio tuženom tužbu na odgovor tek nakon godinu dana i pet meseci od dana njenog podnošenja, iako je, prema odredbi člana 281. Zakona o parničnom postupku, bio dužan to da učini u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sudu. Ustavni sud je zaključio da parnični sud u početnom stadijumu ovog radnog spora nije postupio u skladu sa načelom hitnosti, u smislu odredbe člana 435. Zakona o parničnom postupku, jer u periodu od 29. decembra 2005. godine do 8. juna 2006. godine nije zakazao nijedno ročište za glavnu raspravu. Odgovornost Opštinskog suda u Valjevu za prekomerno trajanje ovog parničnog postupka leži i u činjenici da u ovoj pravnoj stvari nije održano četiri ročišta za glavnu raspravu i da se, pri tome, razlozi za njihovo odlaganje ne mogu pripisati u krivicu podnositeljkama ustavne žalbe. Izbor postupajućeg sudije na mesto predsednika suda, nedolazak zakonskog zastupnika tuženog i njegova bolest, po oceni Ustavnog suda, ne predstavljaju objektivne razloge koji bi opravdali prolongiranje ovog postupka i direktno se mogu pripisati u odgovornost prvostepenom sudu. Analizirajući postupanje prvostepenog suda u ovom predmetu, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Iako navedena zakonska odredba ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, Ustavni sud je ocenio da se postupanje Opštinskog suda u Valjevu u ovom radnom sporu ne može smatrati efikasnim.

Iz iznetih razloga, a posebno imajući u vidu da je prvostepeni sud u sporu, koji je po zakonu hitan, održao prvo ročište za glavnu raspravu nakon dve godine od dana podnošenja tužbe, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljki na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

Imajući u vidu da podnositeljke ustavne žalbe nisu tražile naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je zaključio da se pravično zadovoljenje podnositeljki zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari objavljivanjem ove odluke u “Službenom glasniku Republike Srbije“, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti