Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji traje preko sedam godina. Sud nalazi da je pretežni razlog dugog trajanja postupka sporo i nedelotvorno postupanje nadležnih sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-895/2009
01.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radmile Bosiljčić, Ljubinke Tešić, Zorana Antonijevića i Dragice Mijailović, svih iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radmile Bosiljčić, Ljubinke Tešić, Zorana Antonijevića i Dragice Mijailović i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 759/08, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu P. 874/11, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Privrednom sudu u Valjevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radmila Bosiljčić, Ljubinka Tešić, Zoran Antonijević i Dragica Mijailović, svi iz Valjeva, podneli su 9, odnosno 15. juna 2009. godine Ustavnom sudu, svako zasebno, a preko istog punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 759/08. Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti Už-895/2009, Už-1065/2009, Už-1080/2009 i Už-1087/2009. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), spojio postupke po ustavnim žalbama u navedenim predmetima, radi zajedničkog odlučivanja, i to tako što su predmeti Už-1065/2009, Už-1080/2009 i Už-1087/2009 pripojeni predmetu Už-895/2009.

U ustavnim žalbama je navedeno da su podnosioci 2004. godine podneli Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv tuženog A.D. „Minsa“ iz Valjeva, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete usled nezakonitog otkaza. Dalje je navedeno da je delimičnom presudom pravnosnažno utvrđeno da je otkaz ugovora o radu bio nezakonit, ali da još uvek nije okončan postupak po tužbenom zahtevu za naknadu štete uzrokovane nezakonitim otkazom. Takođe je navedeno da je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora pravnosnažno okončati u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, ali da taj rok nije poštovan, jer je sud odlučio da zastane sa postupkom radi utvrđivanja činjenica koje su bitne za naknadu štete, do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravnosnažne delimične presude, čime je došlo do neopravdanog odugovlačenja postupka. Podnosioci ističu da im je na opisani način povređeno pravo iz člana 32. stav 1. Ustava i prouzrokovana materijalna i nematerijalna šteta. Predložili su da Ustavni sud utvrdi povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Privrednog suda u Valjevu P. 874/11 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe i drugi tužioci podneli su 25. jula 2004. godine Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv tuženog AD „Uzor“ iz Valjeva, radi poništaja odluka tuženog kojima su tužiocima otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Tužbom je traženo da se tužioci vrate na rad i da im se isplate zaostale zarade. Predmet je zaveden pod brojem P1. 985/04.

U toku postupka pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 985/04 zakazana su dva ročišta za glavnu raspravu (10. decembra 2004. godine i 2. marta 2005. godine).

Opštinski sud u Valjevu je 2. marta 2005. godine doneo rešenje P1. 985/04 da se tužba smatra povučenom, jer na ročište za glavnu raspravu zakazano za 2. mart 2005. godine nisu pristupili ni tužioci niti tuženi, iako su uredno pozvani.

Tužioci sud podneskom od 18. marta 2005. godine podneli predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

Opštinski sud u Valjevu je 29. marta 2005. godine, odlučujući o predlogu tužilaca, doneo rešenje P1. 985/04 kojim je odbacio kao neblagovremen predlog tužilaca za vraćanje u pređašnje stanje.

Okružni sud u Valjevu je 26. maja 2005. godine, odlučujući o žalbi tužilaca, doneo rešenje Gž1. 307/05 kojim je odbio kao neosnovane žalbe tužilaca i potvrdio rešenja Opštinskog suda u Valjevu P1. 985/04 od 2. marta 2005. godine i P1. 985/04 od 29. marta 2005. godine.

Podnosioci ustavne žalbe su 18. jula 2005. godine podneli Opštinskom sudu u Valjevu predlog za ponavljanje parničnog postupka koji je pravnosnažno okončan rešenjem Okružnog suda u Valjevu Gž1. 307/05 od 26. maja 2005. godine.

Vrhovni sud Srbije je 14. novembra 2006. godine, odlučujući o reviziji tužilaca, doneo rešenje Rev. II 56/06, kojim je u stavu prvom izreke ukinuo rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž1. 307/05 od 26. maja 2005. godine i Opštinskog suda u Valjevu P1. 985/04 od 2. marta 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, a u stavu drugom izreke odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužilaca izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž1. 307/05 od 26. maja 2005. godine u delu u kome je potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Valjevu P1. 985/04 od 2. marta 2005. godine. U obrazloženju revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud predlog za ponavljanje postupka smatrao revizijom na osnovu odredbe člana 430. stav 1. Zakona o parničnom postupku; da se osnovano u reviziji ukazuje da su rešenja kojim se tužba smatra povučenom zasnovana na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. ZPP; da na ročištu održanom 10. decembra 2004. godine punomoćnicima parničnih stranaka nije saopšteno da će ukoliko neopravdano izostanu sa ročišta koje je zakazano za 2. mart 2005. godine snositi posledice propuštanja, odnosno da će se tužba smatrati povučenom; da kako na izloženi način prvostepeni sud nije postupio, to nije bilo uslova za primenu odredbe člana 296. stav 2. ZPP.

U ponovnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu predmet je dobio novi broj P1. 166/07 i zakazano je ukupno pet ročišta za glavnu raspravu (15. marta 2007. godine, 25. februara, 19. marta, 2. aprila i 23. aprila 2008. godine). Ročište za glavnu raspravu zakazano za 19. mart 2008. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a ročište zakazano za 2. april 2008. godine nije održano, jer tuženi nije uredno pozvan.

Opštinski sud u Valjevu je 15. marta 2007. godine doneo rešenje o prekidu postupka u ovoj parnici do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka u predmetu Opštinskog suda u Valjevu P1. 1393/05, koji se vodi po tužbi AD „Minsa“ iz Valjeva protiv tuženog Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata AD „Minsa“ iz Valjeva, radi utvrđenja nezakonitosti štrajka u kome su učestvovali tuženi u tom postupku.

Tužioci su podnekom od 19. juna 2007. godine predložili da sud nastavi postupak, jer je postupak u predmetu P1. 1393/05 pravnosnažno okončan presudom Okružnog suda u Valjevu Gž1. 691/06 od 12. marta 2007. godine. Postupak je nastavljen 25. februara 2008. godine.

Opštinski sud u Valjevu je 23. aprila 2008 godine doneo delimičnu presudu P1. 999/07, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilaca i poništio kao nezakonite odluke tuženog kojima su tužiocima otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Istom presudom obavezan je tuženi da tužioce vrati na rad i u radni odnos. U obrazloženju presude je, pored ostalog, navedeno da će o preostalom delu tužbenog zahteva koji se odnosi na priznanje ostalih prava iz radnog odnosa tužilaca, kao i o troškovima postupka, sud odlučiti u posebnom postupku, nakon pravnosnažnosti delimične presude.

Okružni sud u Valjevu je 20. oktobra 2008. godine, odlučujući o žalbi tuženog, doneo presudu Gž1. 345/08 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio delimičnu presudu Opštinskog suda u Valjevu P1. 999/07 od 23. aprila 2008. godine.

Tuženi je 24. decembra 2008. godine izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 345/08 od 20. oktobra 2008. godine.

U daljem toku postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu predmet je dobio novi broj P1. 759/08. i zakazano je ukupno četiri ročišta za glavnu raspravu (27. februara, 24. juna, 25. septembra i 10. decembra 2009. godine). Ročište za glavnu raspravu zakazano za 25. septembar 2009. godine nije održano, jer tuženi nije uredno pozvan.

Vrhovni sud Srbije je 24. marta 2009. godine, odlučujući o reviziji tuženog, doneo rešenje Rev. II 365/09 kojim je odbacio kao nedozvoljenu reviziju tuženog izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 345/08 od 20. oktobra 2008. godine.

Tuženi je podneskom od 18. juna 2009. godine podneo predlog Vrhovnom sudu Srbije za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovom predmetu.

Vrhovni sud Srbije je 30. juna 2009. godine doneo rešenje R. 530/09 kojim je odbacio kao nedozvoljen predlog tuženog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, parnični postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Valjevu. Predmet je dobio novi broj P1. 76/10.

Osnovni sud u Valjevu je 4. februara 2010. godine, na predlog tužilaca, doneo rešenje P1. 76/10 kojim je usvojio predloženu privremenu meru, te je zabranio tuženom A.D. „Minsa“ iz Valjeva da otuđi ili optereti nepokretnost bliže označenu u izreci rešenja.

Osnovni sud u Valjevu je 13. aprila 2010. godine doneo rešenje P1. 76/10 kojim je prekinuo postupak u ovoj parnici usled otvaranja postupka likvidacije nad tuženim.

Osnovni sud u Valjevu je 28. decembra 2010. godine doneo rešenje P1. 76/10, kojim je u stavu prvom izreke odredio da se nastavi postupak u ovoj pravnoj stvari koji je prekinut rešenjem Osnovnog suda u Valjevu P1. 76/10 od 13. aprila 2010. godine, a u stavu drugom izreke se oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio Privrednom sudu u Valjevu kao stvarno i mesno nadležnom sudu na dalji postupak.

Osnovni sud u Valjevu je uz dopis od 28. decembra 2010. godine dostavio Privrednom sudu u Valjevu spise predmeta P1. 76/10. Spisi predmeta Osnovnog suda u Valjevu P1. 76/10 primljeni su u Privredni sud u Valjevu 29. decembra 2010. godine.

Službenom beleškom referenta parnične pisarnice Privrednog suda u Valjevu od 28. oktobra 2011. godine konstatovano je da su spisi predmeta Osnovnog suda u Valjevu P1. 76/10 pronađeni u predmetu Privrednog suda u Valjevu P. 1324/10. Predmet je zaveden pod brojem P. 874/11.

Privredni sud u Valjevu je uz dopis od 31. oktobra 2011. godine dostavio Ustavnom sudu spise predmeta P. 874/11.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 70/01 i 73/01), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano da se spor o povredi prava zaposlenog pravnosnažno okončava pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Istovetna odredba sadržana je i u članu 195. stav 3. važećeg Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05).

Članom 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosioci ustavne žalbe pozivaju, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 25. jula 2004. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Valjevu i da još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da predmetni parnični postupak do momenta kada su Ustavnom sudu dostavljeni spisi predmeta Privrednog suda u Valjevu P. 874/11 traje sedam godina i tri meseca, te da još uvek nije odlučeno o celini tužbenog zahteva podnosilaca ustavne žalbe. Navedeno trajanje postupka ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, od ponašanja podnosilaca ustavne žalbe, od postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je zaključio da je predmetni postupak u određenoj meri bio činjenično i pravno složen. Najpre, tužbu je podneo veći broj tužilaca i u tužbi je istaknuto više zahteva. Zatim, u toku postupka se, kao prethodno pitanje, od čijeg rešenja je zavisila odluka suda u ovoj parnici, postavilo pitanje zakonitosti štrajka tužilaca, te je postupak prekinut 15. marta 2007. godine, a nastavljen je 25. februara 2008. godine. Konačno, postupak je bio u prekidu i od 13. aprila do 28. decembra 2010. godine, usled otvaranja postupka likvidacije nad tuženim.

Polazeći od toga da se u predmetnom radnom sporu odlučuje o zakonitosti prestanka radnog odnosa podnosilaca ustavne žalbe, vraćanju na rad, kao i o naknadi štete u vidu izgubljene zarade, Ustavni sud nalazi da je odluka suda o navedenim zahtevima za podnosioce ustavne žalbe od izuzetnog značaja.

Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosioci, kao tužioci, svojim ponašanjem nisu u značajnijoj meri doprineli neopravdano dugom trajanju parničnog postupka. Jedini propust koji se može pripisati podnosiocima ustavne žalbe je nedolazak na ročište zakazano za 2. mart 2005. godine, zbog čega je prvostepeni sud doneo rešenje da se tužba smatra povučenom. Međutim, Ustavni sud nalazi da se podnosioci ustavne žalbe u ovom slučaju ne mogu smatrati odgovornim za produžavanje trajanja postupka koje je nakon toga usledilo, s obzirom na to da je Vrhovni sud Srbije u rešenju Rev. II 56/06 od 14. novembra 2006. godine naveo ustavnopravno prihvatljive razloge za ocenu da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje rešenja da se tužba smatra povučenom.

Po oceni Ustavnog suda, sporo i nedelotvorno postupanje sudova je prevashodni razlog neopravdano dugog trajanja ovog parničnog postupka. Naime, Opštinski sud u Valjevu je prvo ročište za glavnu raspravu zakazao nakon više od četiri meseci od podnošenja tužbe. Pri tome, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Iako citirana odredba Zakona o radu ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, zakazivanje prvog ročišta nakon više od četiri meseci od podnošenja tužbe u parnici iz radnog odnosa, nikako se ne može smatrati efikasnim postupanjem suda. Zatim, tri ročišta za glavnu raspravu nisu održana iz razloga koji se mogu pripisati u odgovornost sudu. Takođe, iako su podnosioci ustavne žalbe podneskom od 19. juna 2007. godine obavestili Opštinski sud u Valjevu da su ispunjeni uslovi za nastavak postupka koji je prekinut 15. marta 2007. godine, postupak je nastavljen tek 25. februara 2008. godine. Konačno, dugom trajanju parničnog postupka doprineo je i Privredni sud u Valjevu koji je spise predmeta Osnovnog suda u Valjevu P1. 76/10 pogrešno uložio u predmet Privrednog suda u Valjevu P. 1324/10, tako da nije preduzeo nijednu procesnu radnju u postupku od 29. decembra 2010. godine pa do 28. oktobra 2011. godine.

Ustavni sud je ocenio da određena složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetnom postupku ne može biti opravdanje za nedelotvorno postupanje sudova i za ovako dugo trajanje radnog spora od više od sedam godina. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu P. 874/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Privrednom sudu u Valjevu da štetne posledice utvrđene povrede prava otkloni tako što će preduzeti sve neophodne mere kako bi se ovaj postupak okončao u najkraćem roku. S obzirom na to da podnosioci u ustavnoj žalbi nisu istakli zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti