Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku za 41 podnosioca

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu 41 policijskog službenika zbog dugog trajanja upravnog postupka za isplatu dodataka na platu. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku i dosuđena naknada od 700 evra po svakom podnosiocu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. V, M. P.(1), Z. R.(1), Z. R.(2), G. R, P. T, B. B, M. P.(2), V. K. i S. G.(1), svih iz Šida, J. Č. iz Berkasova, opština Šid, D. B. iz Divoša, grad Sremska Mitrovica, A. K. iz Pećinaca, G. S. i , B. T.(1), oba iz Šašinaca, grad Sremska Mitrovica, N. M, M. V, Z. G, B. N, Ž. S, M. K. i M. M.(1), svih iz Laćarka, grad Sremska Mitrovica, G. B.(1), R. S, D. S, Z. V, R. P, Lj. R, A. P, Z. K, I. B, M. M.(2), N. A, M. M.(3), S. G.(2). i B. T.(2), svih iz Sremske Mitrovice, G. B.(2) iz Bešenova, grad Sremska Mitrovica, Č. M, V. M, D. L. i Z. S, svih iz Grgurevaca, grad Sremska Mitrovica i M. M.(4) iz Velikih Rainaca, grad Sremska Mitrovica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. V, M. P.(1), Z. R.(1), Z. R.(2), G. R, P. T, B. B, M. P.(2), V. K, S. G.(1), J. Č. D. B, A. K, G. S, B. T.(1), N. M, M. V, Z. G, B. N, Ž. S, M. K, M. M.(1), G. B.(1), R. S, D. S, Z. V, R. P, Lj. R, A. P, Z. K, I. B, M. M.(2), N. A, M. M.(3), S. G.(2), B. T.(2), G. B.(2), Č. M, V. M, Z. S. i M. M.(4) i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse – Odeljenje za plate i beneficije u predmetu broj 432-1/20, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo N. V, M. P.(1), Z. R.(1), Z. R.(2), G. R, P. T, B. B, M. P.(2), V. K, S. G.(1), J. Č. D. B, A. K, G. S, B. T.(1), N. M, M. V, Z. G, B. N, Ž. S, M. K, M. M.(1), G. B.(1), D. S, Z. V, R. P, Lj. R, A. P, Z. K, I. B, M. M.(2), N. A, M. M.(3), S. G.(2), B. T.(2), G. B.(2), Č. M, V. M, Z. S. i M. M.(4) na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se ustavna žalba R. S. i D. L. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse – Odeljenje za plate i beneficije u predmetu broj 432-1/20.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. V. iz Šida i ostala lica navedena u uvodu i izreci podneli su Ustavnom sudu, 25. januara 2022. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 10. maja 2023, 30. avgusta 2024. i 28. februara 2025. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, „u postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse u predmetu broj 432-1/20, Žalbenom komisijom Vlade u predmetu broj 120-01-298/2020-01 i Upravnim sudom u predmetu U. 5393/20“. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji je usledio nakon donošenja rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž1. u 33/2017 od 19. oktobra 2017. godine, kojim je utvrđena povreda prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku.

U ustavnoj žalbi i njenim dopunama je detaljno opisan tok osporenog postupka, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, kao i pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, svakom u iznosu od po 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse – Odeljenje za plate i beneficije broj 432-1/20, kao i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i njene dopune, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Podnosioci ustavne žalbe su 23. oktobra 2008. godine nadležnom organu podneli zahtev za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i na dane državnih i verskih praznika, za poslednje tri godine do podnošenja zahteva.

Postupak koji je pokrenut i vođen povodom navedenog zahteva je pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 19066/13 od 5. juna 2015. godine.

N. V, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 14. jula 2015. godine podneo ustavnu žalbu protiv označene presude. Odlukom Ustavnog suda Už-4595/2015 od 6. oktobra 2016. godine usvojena je ustavna žalba, utvrđeno da je tom presudom povređeno pravo navedenog podnosioca na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, poništena presuda Upravnog suda i određeno da isti sud donese novu odluku o tužbi podnetoj protiv konačnog rešenja, pri čemu je određeno da navedena odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji. Navedena odluka Ustavnog suda je dostavljena Upravnom sudu 9. maja 2017. godine.

3.2. Postupajući u izvršenju navedene odluke Ustavnog suda, Upravni sud – Odeljenje u Novom Sadu je, na sednici održanoj 9. juna 2017. godine, doneo presudu U. 7177/17 (2013), kojom je uvažena tužba podnosilaca ove ustavne žalbe, poništeno drugostepeno rešenje broj 120-01-452/2013-01 od 29. oktobra 2013. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Drugostepeni organ je, u izvršenju navedene presude Upravnog suda, doneo rešenje broj 120-01-429/2017-01 od 10. jula 2017. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca, poništeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektor finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova (u daljem tekstu: prvostepeni organ) broj 120-1-13/12-1 od 15. jula 2013. godine i predmet vraćen na ponovni postupak.

Rešenja prvostepenog organa broj 3018/17 od 3. novembra 2017. godine i broj 4798-1/18 od 27. septembra 2018. godine, kojima je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca, poništena su u postupcima po žalbama podnosilaca rešenjima drugostepenog organa broj 120-01-804/2017-01 od 8. decembra 2017. godine i broj 120-01-1313/2018-01 od 14. novembra 2018. godine.

Rešenjem prvostepenog organa broj 432-1/20 od 5. juna 2020. godine, u tački 1. dispozitiva, odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 23. oktobra 2008. godine, dok je u tački 2. dispozitiva određeno da će o zahtevu podnosilaca za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima za period od 1. januara do 26. juna 2006. godine, kao i o troškovima upravnog postupka, biti naknadno odlučeno.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-298/2020-01 od 1. jula 2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja. Podnosioci su pokrenuli upravni spor protiv navedenog drugostepenog rešenja.

Podnosioci su 20. jula 2020. godine podneli zahtev za donošenje dopunskog prvostepenog rešenja, napominjući da se preostali deo zahteva za isplatu dodataka na platu odnosi na period od 23. oktobra 2005. godine, a ne od 1. januara 2006. godine, kako je navedeno u rešenju od 5. juna 2020. godine, do 26. juna 2006. godine, zahtevajući i naknadu troškova postupka.

Kako prvostepeni organ nije doneo rešenje o zahtevu za isplatu dodataka na platu za preostali period, podnosioci su 4. novembra 2020. godine izjavili žalbu zbog ćutanja uprave.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-633/2020-01 od 4. decembra 2020. godine naloženo je prvostepenom organu da najkasnije u roku od 15 dana donese odgovarajuće rešenje i o tome obavesti drugostepeni organ.

Kako prvostepeni organ i dalje nije doneo rešenje o preostalom zahtevu, podnosioci su 4. februara 2021. godine drugostepenom organu izjavili drugu žalbu zbog ćutanja uprave, a potom i dva naknadna zahteva od 2. jula i 25. novembra 2021. godine. Tužbu zbog „dvostrukog“ ćutanja uprave su podneli 16. decembra 2021. godine.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 34052/21 od 19. maja 2022. godine uvažena je tužba podnosilaca zbog ćutanja uprave i naloženo drugostepenom organu da u roku od 30 dana od dana prijema presude, odluči o žalbi podnosilaca od 4. februara 2021. godine.

Drugostepeni organ je rešenjem broj 120-01-128/2022-01 od 1. jula 2022. godine naložio prvostepenom organu da najkasnije u roku od 15 dana donese odgovarajuće rešenje i o tome obavesti drugostepeni organ.

Podnosioci su 12. januara 2023. godine izjavili i treću žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja u pogledu njihovog potraživanja za period 23. oktobra 2005. do 26. juna 2006. godine. Naknadni zahtev za donošenje drugostepenog rešenja po žalbi su podneli 12. aprila 2023. godine, a tužbu zbog „dvostrukog“ ćutanja uprave 2. aprila 2024. godine.

3.3. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž1. u 33/2017 od 19. oktobra 2017. godine utvrđeno je da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 19066/13 (novi broj U. 7177/17). Prilikom odlučivanja o povredi prava na suđenje u razumnom roku posebno su uzete u obzir sledeće okolnosti: da upravni postupak po zahtevu podnosilaca od 23. oktobra 2008. godine traje devet godina i još uvek nije okončan; da to što je upravni spor okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 19066/13 od 5. juna 2015. godine pre podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka od 3. maja 2017. godine, ne utiče na osnovanost prigovora, jer je navedena presuda poništena Odlukom Ustavnog suda od 6. oktobra 2016. godine pre podnošenja prigovora, pa predmet u vreme podnošenja prigovora nije bio okončan.

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Prr. 18/17 od 13. septembra 2018. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev podnosilaca iz tačke 1. izreke, kao i V. S. i B. L. (pravnih sledbenika podnosilaca R. S. i D. L.), i obavezana tužena Republika Srbija da im na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku utvrđenog rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž1. u 33/2017 od 19. oktobra 2017. godine isplati iznos od po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom utvrđivanja visine obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku uzet je u obzir period od podnošenja zahteva u upravnom postupku od 23. oktobra 2008. godine do donošenja navedene presude, odnosno nepunih deset godina.

Navedena prvostepena presuda je potvrđena u postupku po žalbi tužene presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr. 66/18 od 24. oktobra 2018. godine.

3.4. U presudi Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Prr. 18/17 od 13. septembra 2018. godine je navedeno: da je rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici O. 959/15 od 12. oktobra 2015. godine za zakonskog naslednika iza pok. R. S, ovde podnosioca ustavne žalbe, oglašen V. S; da je rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici O. 3171/12 od 14. marta 2013. godine za zakonskog naslednika iza pok. D. L, ovde podnosioca ustavne žalbe, oglašena B. L.

U ovoj ustavnoj žalbi su kao podnosioci označeni sada pok. R. S. i D. L, dok su punomoćje za izjavljivanje ove ustavne žalbe u njihovo ime potpisali njihovi zakonski naslednici V. S. i B. L. Pri tome u ustavnoj žalbi nije navedeno da su pomenuti podnosioci ustavne žalbe preminuli.

Iz spisa predmeta proizlazi da V. S. i B. L. nisu stupili kao stranke u konkretni upravni postupak, već se u svim odlukama i pravnim sredstvima kao stranke i dalje označavaju njihovi pravni prethodnici.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 - autentično tumačenje i 2/23 – Odluka US) propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da kad prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku, drugostepeni organ zahteva da mu prvostepeni organ saopšti zašto blagovremeno nije izdao rešenje, da ako drugostepeni organ nađe da prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku iz opravdanog razloga, produžava rok za izdavanje rešenja za onoliko koliko je trajao opravdani razlog, a najduže za 30 dana (član 173. stav 1.); da ako drugostepeni organ nađe da ne postoji opravdani razlog zbog koga rešenje nije izdato u zakonom određenom roku, on sam odlučuje o upravnoj stvari ili nalaže prvostepenom organu da izda rešenje u roku ne dužem od 15 dana (stav 2.); da ako prvostepeni organ ponovo ne izda rešenje u roku koji je odredio drugostepeni organ, on sam odlučuje o upravnoj stvari (stav 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

Odredbom člana 19. stav 1. Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Kako se svim navodima ustavne žalbe obrazlaže isključivo povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je navode i razloge ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta tog elementa prava na pravično suđenje. Ustavni sud je uzeo u obzir da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž1. u 33/2017 od 19. oktobra 2017. godine podnosiocima ustavne žalbe iz tačke 1. izreke (u daljem tekstu: podnosioci) utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u periodu do donošenja tog rešenja, kao i da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Prr. 18/17 od 13. septembra 2018. godine podnosiocima utvrđeno pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, i to svakom podnosiocu u iznosu od po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, pri čemu je visina te naknade određena u odnosu na dotadašnje ukupno trajanje postupka tj. do donošenja navedene presude, što je nepunih deset godina. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, prilikom ocene razumnosti trajanja postupka u kome se izvršava Odluka Ustavnog suda Už-4595/2015 od 6. oktobra 2016. godine cenio period koji je usledio nakon donošenja presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Prr. 18/17 od 13. septembra 2018. godine, kojom su podnosioci ostvarili pravičnu i adekvatnu novčanu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka. Dakle, period merodavan za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku iznosi šest godina i 11 meseci.

Ustavni sud konstatuje da je tačkom 1. dispozitiva rešenja prvostepenog organa od 5. juna 2020. godine, koje je u tom delu postalo konačno, odbijen zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 23. oktobra 2008. godine, dok o njihovom zahtevu za isplatu dodataka na platu za period od 1. januara do 26. juna 2006. godine još nije odlučeno i predmet se u tom delu nalazi u fazi prvostepenog rešavanja.

Ustavni sud ocenjuje da navedeno trajanje postupka može ukazivati da on nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja prava o kom se odlučuje za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U pogledu značaja predmeta postupka, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, pogotovo zbog toga što je reč o potraživanjima iz radnog odnosa i što se postupak vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda.

Ustavni sud ocenjuje da ovaj predmet nije činjenično i pravno složen, posebno ako se ima u vidu da su pravna pitanja koja se postavljaju u toku postupka već u dovoljnoj meri razjašnjena u Odluci Ustavnog suda Už-4595/2015 od 6. oktobra 2016. godine, zasnovanoj na pravnom shvatanju ovog suda izraženom u Odluci Už-2188/2013 od 26. februara 2016. godine. Iz navedenih odluka Ustavnog suda proizlazi da podnosiocima za obavljeni rad na izvršenju zadataka preko punog radnog vremena, rad noću i tokom državnog ili verskog praznika, u periodu do 30. juna 2006. godine ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koja im je u tom slučaju pripadala u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01), dok bi podnosiocima za period od 1. jula 2006. godine pripadalo pravo na uvećanje plate ukoliko bi se utvrdilo da im koeficijent za obračun plate nije uvećan za 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike.

Ispitujući postupanje upravnih organa, Ustavni sud konstatuje da su u periodu koji se ceni u ovom predmetu doneta dva rešenja prvostepenog organa i dva rešenja drugostepenog organa o žalbama protiv prvostepenih rešenja. Ustavni sud utvrđuje da posmatrani postupak obeležava izuzetno dug period neaktivnosti prvostepenog organa. Naime, prvostepeni organ je u izvršenju drugostepenog rešenja od 14. juna 2018. godine doneo rešenje od 5. juna 2020. godine kojim je samo delimično odlučio o zahtevu podnosilaca (za period od 27. juna 2006. do 23. oktobra 2008. godine), dok o preostalom delu njihovog zahteva (za period do 26. juna 2006. godine) još uvek nije doneo odluku. S tim u vezi, postoji doprinos drugostepenog organa koji o žalbama podnosilaca zbog ćutanja uprave nije odlučio u skladu sa Zakonom, jer je samo nalagao prvostepenom organu donošenje rešenja u određenom roku, propuštajući da, po isteku tog roka u kome prvostepeni organ iz neopravdanih razloga nije doneo rešenja, sam odluči o upravnoj stvari, u skladu sa odredbama člana 173. st. 2. i 3. Zakona o opštem upravnom postupku. Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (ESLjP, presuda Wierciszewska protiv Poljske, broj predstavke 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Takođe, Upravni sud je u osporenom postupku odlučivao samo o tužbi zbog „dvostrukog“ ćutanja uprave.

Kada je u pitanju ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Sud je konstatovao da su oni izjavljivali žalbe zbog ćutanja uprave i tužbe zbog „dvostrukog“ ćutanja uprave, ali to nije dovelo do donošenja prvostepenog rešenja o preostalom delu njihovog zahteva.

Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u ovom predmetu, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je povređeno pravo podnosilaca iz tačke 1. izreke na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15, 103/15, 10/23 i 92/23), u tom delu usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe iz tačke 1. izreke pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, neefikasno i sporo postupanje upravnih organa, životni standard države i činjenicu da će određena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije, broj predstavke 7129/15, od 19. septembra 2019. godine i Stojanović i drugi protiv Srbije, broj predstavke 19322/18, od 14. januara 2021. godine, koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu u odnosu na podnosioce R. S. i D. L, Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 83. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano da ustavnu žalbu, u ime lica koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, može izjaviti drugo fizičko lice, na osnovu njegovog pismenog ovlašćenja.

Ustavni sud konstatuje da su navedeni podnosioci, kako je utvrđeno u tački 3.4. obrazloženja ove odluke, preminuli pre podnošenja ustavne žalbe, dok njihovi zakonski naslednici nisu stupili umesto njih u konkretni upravni postupak, niti su podneli ovu ustavnu žalbu.

Polazeći od izloženog, a imajući u vidu da se smrću fizičkog lica gasi njegov pravni subjektivitet, pa time i poslovna i procesna sposobnost, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu navedenih podnosilaca, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku za 41 podnosioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti