Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u stečajnom postupku protiv preduzeća sa pretežnim državnim kapitalom. Podnositeljkama se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini njihovih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8956/2016
20.04.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M, I . C , J. Ž, M . I , D. Š . i J . I, svih iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. aprila 2017. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba S. M, I . C , J. Ž, M . I , D. Š . i J . I . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 podnosi teljkama ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog sud a u Leskovcu St. 23/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M, I . C , J. Ž, M . I , D. Š . i J . I, sve iz Leskovca, su 12. marta 2014. godine, preko punomoćnika T . S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podnele ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava , u stečajnom postupku koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu vodi u predmetu St. 23/10. Ustavna žalba je bila zavedena pod brojem Už-1499/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Po pravnosnažnosti rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 165/15 od 10. marta 2016. godine, Privredni apelacioni sud je dopisom od R4 . St. 165/15 od 25. novembra 2016 . godine Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu.

J. I, M . I , S. M, I . C . i J . Ž . su 25. novembra 2016. godine, preko punomoćnika T . S, Ustavnom sudu podnele novu ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 165/15 od 10. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. Gp. 688/16 od 30. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ova ustavna žalba zaveden a je pod novim brojem Už-8956/2016, pa je spojena sa ranijom ustavnom žalbom Už- 1499/2014, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 165/15 od 10. marta 2016. godine, u stavu 1. dela I izreke, usvojen je zahtev predlagača J. I , ovde podnositeljki ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da joj je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu 2. dela I izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao; u stavu 3. dela I izreke je utvrđeno pravo predlagača na primerenu naknadu svakom u iznosu od 200 evra; u stavu 4. dela I izreke odbijen je zahtev predlagača za primerenu naknadu, preko dosuđenog do traženog iznosa od 3.000 evra; u stavu 5. I dela izreke odbačen je zahtev predlagača za naknadu materijalne štete; u stavu 6. dela I izreke predlagaču je na ime troškova ovog postupka dosuđen iznos od 6.000,00 dinara; u stavu 7. I dela izreke konstatovano je da će se predmet nakon pravnosnažnosti ustupiti Ustavnom sudu, radi odlučivanja o preostalim zahtevima.

Na identičan način Privredni apelacioni sud je postupio i u delovima III, IV,V i VI izreke, u odnosu na zahteve za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnositeljki ustavne žalbe J. Ž, I . C , S. M . i M . I .

U delu II izreke Privredni apelacioni sud je u stavu 1. odbacio zahtev predlagača D . Š, ovde takođe podnositeljke ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu vodi u predmetu St. 23/10, dok je u stavu 2. ovog dela izreke odbacio zahtev D . Š . kojim je tražila da se naloži Opštinskom sudu u Leskovcu da joj, pored hitnog okončanja postupka, namiri novčano potraživanje u iznosu od 213.300,81 dinara , u roku od osam dana od prijema odluke. Naime, u predmetnom postupku utvrđeno je da je po zahtevu D. Š . za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku od 4. januara 2016. godine već odlučeno pravnosnažnim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 117/16 od 3. februara 2016. godine, kojim je utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 , naloženo postupajućem sudu da preduzme sve neophodne mere radi ubrzanja predmetnog postupka, kao i da je odbijen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete zbog dugog trajanja stečajnog postupka u iznosu od 50.000,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž . Gp. 688/16 od 30. juna 2016. godine kao neosnovanu odbio žalbu predlagača J. I, J . Ž, I . C, S . M , D. Š . i M . I . i potvrdio ožalbeno rešenje R4 St. 165/15 od 10. marta 2016. godine.

D. Š . nije izjavila žalbu Vrhovnom kasacionom sudu protiv prvostepenog rešenja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe podnositeljki kojima je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga, u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnositeljki ustavne žalbe, koje je utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika DP „I .“ sa p.o, Leskovac , u stečaju, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosi teljki na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici : www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu ovih podnositeljki usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnositeljke imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, koji im nisu isplaćeni (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi teljki ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svako j u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete navedenim podnositeljkama ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. stav Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koju su ove podnosi teljke pokušal e na prinudan način da ostvare u predmetnom stečajnom postupku. Ustavni sud takođe ukazuje da je u predmetu Premović protiv Srbije (broj predstavke 61920/09) Evropski sud za ljudska prava izrazio stav da odgovorna država mora da obezbedi izvršenje pravnosnažnih domaćih presuda donetih u korist podnosioca predstavki, i to iz sopstvenih sredstava, u visini iznosa dosuđenih navedenim presudama, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose.

7. Ocenjujući povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da S. M, I . C , J. Ž, M . I . i J . I . svojim navodima ističu nezadovoljstvo iznosom koji im je osporenim rešenjima dosuđen na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) , preventivno–kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahtev podnositeljki za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naložili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosudili im primerenu naknadu, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa svakoj od po 200 evra nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 4 6. tačka 9. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti