Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji traje od 2004. godine. Kao glavni razlog za dugotrajnost postupka navedena je neefikasnost prvostepenog suda. Naloženo je hitno okončanje postupka.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnim žalbama Mire Golubović iz Prijezdića i Vesne Savić i Ljiljane Lazić, obe iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvajaju se ustavne žalbe Mire Golubović, Vesne Savić i Ljiljane Lazić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 697/08, kasnije predmetu Osnovnog suda u Valjevu P1. 150/10, povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
O b r a z l o ž e nj e
1. Mira Golubović iz Prijezdića i Vesna Savić i Ljiljana Lazić, obe iz Valjeva su 9. juna, odnosno 15. juna 2009. godine, svaka posebno, a preko punomoćnika advokata Radomira Spasojevića iz Valjeva, podnele Ustavnom sudu ustavne žalbe, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odrebom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 697/08. Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti Už-896/2009, Už-976/2009 i Už-983/2009. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), spojio postupke po ustavnim žalbama u navedenim predmetima, radi zajedničnog odlučivanja, i to tako što su predmeti Už-976/2009 i Už-983/2009 pripojeni predmetu Už- 896/2009.
U ustavnim žalbama se navodi da su podnositeljke ustavne žalbe 2004. godine podnele Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv AD "Minsa" iz Valjeva zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, kao i zbog naknade štete usled nezakonitog otkaza; da je u tom postupku delimičnom presudom utvrđeno da je otkaz ugovora o radu podnositeljkama nezakonit i poslodavac obavezan da podnositeljke vrati na rad, ali još uvek nije okončan postupak u pogledu zahteva za naknadu štete prouzrokovane tim otkazom; da iako je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora okončati u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, sud odlučio da se sa postupkom za utvrđivanje činjenica koje su bitne za naknadu štete zastane do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravosnažne delimične presude, usled čega je došlo do neopravdanog odugovlačenja postupka; da se neažurnim i nezakonitim postupanjem suda koje je dovelo do neopravdanog odugovlačenja postupka podnositeljkama ustavne žalbe krši pravo na pravično suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a time nanosi nematerijalna i materijalna šteta. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno navedeno ustavno pravo.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz ustavnih žalbi i spisa predmeta Opštinskog suda u Valjevu P1. 697/08, kasnije Osnovnog suda u Valjevu P1. 150/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnositeljke ustavne žalbe i još trideset osmoro tužilaca su, preko punomoćnika Ilije Kantara, advokata iz Beograda, 25. maja 2004. godine podneli Opštinskom sudu u Valjevu zajedničku tužbu protiv tuženog AD "Uzor", kasnije AD "Minsa", iz Valjeva, koju su precizirali podneskom o 6. septembra 2004. godine, a koja je bila zavedena pod brojem P1. 494/04. Tužbom se tražilo da sud: prvo - poništi odluke tuženog AD "Uzor" iz Valjeva od 21. maja 2004. godine o otkazu ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti tužilaca od 1. marta 2003. godine, zbog toga što su stupili u štrajk koji nije organizovan u skladu sa Zakonom o štrajku, zbog nepoštovanja radne discipline i nedoličnog ponašanja, kao i zbog toga što su odbili da zaključe ugovor o radu pod izmenjenim uslovima, odnosno aneks ugovora; drugo - da tužioce vrati u radni odnos; treće - da naknadi sve zaostale zarade koje bi tužioci primili da su bili na radu od dana donošenja osporenih odluka sa zakonskom zateznom kamatom; četvrto - da naknadi troškove parničnog postupka.
Pripremno ročište zakazano za 22. decembar 2004. godine je odloženo na predlog punomoćnika tužilja, a na sledećem ročištu održanom 17. marta 2005. godine Opštinski sud u Valjevu je doneo rešenje o razdvajanju postupka, koji je po tužbama podnositeljki ustavna žalbe nastavljen pod brojem P1. 492/05. Nakon tri zakazana ročišta od kojih je jedno (7. juna 2005. godine) odloženo na predlog punomoćnika tužilja, Opštinski sud u Valjevu je 25. oktobra 2005. godine zaključio glavnu raspravu i doneo delimičnu presudu P1. 492/05, kojom je usvojio tužbeni zahtev u delu kojim se traži poništavanje odluka tuženog o otkazu ugovora o radu tužilja i vraćanje tužilja na rad.
Tuženi je 21. novembra 2005. godine izjavio žalbu protiv delimične presude, koja je sa spisima predmeta, dostavljena Okružnom sudu u Valjevu 18. januara 2006. godine. Okružni sud u Valjevu je rešenjem Gž1. 56/06 od 18. maja 2006. godine vratio spise Opštinskom sudu radi otklanjanja procesnih nedostataka, zbog toga što u spisu nije bilo zapisnika o većanju i glasanju, a zatim rešenjem Gž1. 495/06 od 15. novembra 2006. godine, ponovo vratio spise prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnih nedostataka u postupku dostavljanja presude punomoćniku tužilja. Najzad, Okružni sud u Valjevu je rešenjem Gž1. 7/07 od 17. januara 2007. godine ukinuo delimičnu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Nakon prijema spisa, Opštinski sud u Valjevu je doneo vanraspravno rešenje P1. 241/07 od 16. februara 2007. godine o prekidu postupka do pravnosnažnog okončanja spora o zakonitosti štrajka, koji se po tužbi ovde tuženog, vodio kod istog suda u predmetu P1. 1393/05.
Nakon pravnosnažnosti presude kojom je odbijen tužbeni zahtev ovde tuženog za utvrđivanje nezakonitosti štrajka kao neosnovan, tužilje su 19. juna 2007. godine podnele predlog za nastavak postupka. Opštinski sud u Valjevu je zatim zakazao pet ročišta (17. jula, 12. oktobra i 21. decembra 2007. godine, te 16. januara i 19. februara 2008. godine), od kojih tri nisu održana, a na poslednjem je zaključena glavna rasprava. Opštinski sud u Valjevu je delimičnom presudom P1. 657/07 od 19. februara 2008. godine ponovo usvojio tužbeni zahtev u delu kojim se traži poništavanje odluka tuženog o otkazu ugovora o radu tužilja i vraćanje tužilja na rad.
Rešavajući o žalbi tuženog protiv prvostepene presude P. 657/07 od 19. februara 2008. godine, koja je izjavljena 10. marta 2008. godine, Okružni sud u Valjevu je 24. aprila 2008. godine doneo presudu Gž1. 249/08, kojom je odbio žalbu tuženog kao neosnovanu i potvrdio osporenu delimičnu presudu.
Tuženi je 30. maja 2005. godine izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u Valjevu P. 657/07 od 19. februara 2008. godin, a istog dana Opštinski sud u Valjevu je doneo vanraspravno rešenje P1. 657/07 da zastane sa postupkom do odluke Vrhovnog suda Srbije o izjavljenoj reviziji. Vrhovni sud Srbije je presudom Rev II 1214/08 od 18. septembra 2008. godine odbio reviziju kao neosnovanu, a spisi predmeta su dostavljen prvostepenom sudu 29. oktobra 2008. godine.
Posle vraćanja spisa predmeta, Opštinski sud u Valjevu je nastavio postupak o preostalom delu tužbenog zahteva i na ročištu 29. junuara 2009. godine, na predlog punomoćnika tužilja, odredio izvođenje dokaza veštačenjem veštaka ekonomske struke u vezi visine potraživanja. Vrhovni sud Srbije je rešenjem R. 239/09 od 8. aprila 2009. godine odbio predlog tuženog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda u ovoj stvari, a prvostepeni sud je na ročištu 11. juna 2009. godine zaključio glavnu raspravu i doneo presudu P1. 697/08, kojom je tužbeni zahtev tužilja za isplatu naknada i doprinosa usvojio u celosti.
Rešavajući o žalbi tuženog protiv prvostepene presude P. 697/08 od 11. juna 2009. godine, koja je izjavljena 5. avgusta 2009. godine, Okružni sud u Valjevu je 25. septembra 2009. godine doneo presudu Gž1. 236/09, kojom je prvostepenu presudu delimično potvrdio, a delimično ukinuo i u ukinutom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Tuženi je protiv presude Okružnog sud u Valjevu Gž1. 236/09 od 25. septembra 2009. godine izjavio reviziju, a Opštinski sud u Valjevu je 26. novembra doneo rešenje da zastane u postupku do donošenja odluke po reviziji, koja je dostavljena nadležnom sudu 13. januara 2010. godine.
Vrhovni kasacioni sud je 22. septembra 2010. godine, presudom Rev2. 1324/10 odbacio reviziju kao nedozvoljenu, a spisi predmeta su dostavljenu Osnovnom sudu u Valjevu 28. oktobra 2010. godine. Osnovni sud u Valjevu je 5. novembra 2010. godine doneo vanraspravno rešenje P1. 150/10 o prekidu postupka zbog nastupnja pravnih posledica otvaranja postupka likvidacije nad tuženim. Na zahtev Privrednog suda u Valjevu P. 1267/10, Osnovni sud u Valjevu je spise predmeta P1. 150/10 dostavio na uvid tom sudu 10. januara 2011. godine.
4. Za ocenu navoda ustavnih žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnositeljke pozivaju, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 59/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, propisano je da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 434.).
Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje u ovom postupku od 22. februara 2005. godine je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).
Odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) je propisano da se spor o povredi prava zaposlenog pravnosnažno okončava pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Istovetna odredba sadržana je i u članu 195. stav 3. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05).
5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja osporenog postupka, koji je započet podnošenjem tužbe sudu 25. maja 2004. godine, a još uvek nije okončan.
Parnični postupak, povodom čije dužine trajanja su podnete ustavne žalbe, trajao je do momenta podnošenja ustavnih žalbi punih pet godina, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Međutim, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.
Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da je u ovom parničnom postupku sud trebalo da odluči o više relativno složenih činjeničnih i pravnih pitanja u vezi sa zakonitošću otkaza ugovora o radu tužilja, a zatim, eventualno, i o visini štete zbog nezakonitog otkaza, što je zahtevalo obimniji dokazni postupak.
Predmet spora je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnositeljke ustavne žalbe, jer se njime, u suštini, rešavalo o zakonitosti prestanka njihovih radnih odnosa i vraćanju na rad, kao i o naknadi štete u vidu izgubljene zarade.
Ustavni sud je utvrdio da su podnositeljke samo u manjoj meri doprinele dugom vremenskom trajanju parničnog postupka. Naime, na predlog punomoćnika tužilja odloženo je pripremno ročište zakazano za 22. decembar 2004. godine, a zatim i ročište zakazano za 7. juni 2005. godine.
Međutim, po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka je nedovoljno efikasno postupanje prvostepenog suda. Naime, Opštinski sud u Valjevu je pripremno ročište zakazao tek posle sedam meseci od podnošenja tužbe, a kako je to ročište bilo odloženo, sledeće je zakazao tek kroz tri meseca, da bi na tom ročištu, dakle, deset meseci od podnošenja tužbe, bila doneta procesna odluka o razdvajanju postupka po tužbi. Takođe, drugostepeni sud je u žalbenom postupku protiv prvostepene delimične presude P1. 492/05 donosio rešenja kojima je određeno da se vrate spisi radi otklanjanja procesnih nedostataka, a što je znatno doprinelo dužem trajanju postupka po žalbi, koji je trajao četrnaest i po meseci, s tim što se u ovom postupku može govoriti i o propustu drugostepenog suda koji je otklanjanje procesnih nedostataka tražio dva puta, iako je to mogao da učini jednim rešenjem. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora, a da ovakvu odredbu sadrži i važeći Zakon o radu iz 2005. godine. Iako ove odredbe ne ustanovljavaju imperativni rok za okončanje postupka, navedeno postupanje suda u ovom postupku iz radnog odnosa se ne može smatrati efikasnim.
Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj parnici iz radnih odnosa, zasnovana na standardima prihvaćenim u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje Opštinskog, sada Osnovnog suda u Valjevu, u najvećoj meri dovelo do toga da parnični postupak, proistekao iz radnih odnosa, traje sedam godina i da još uvek nije u potpunosti pravosnažno okončan.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su ustavne žalbe osnovane i da je u predmetu Opštinskog suda u Valjevu P1. 679/08, kasnije predmetu Osnovnog suda u Valjevu P1. 150/10 podnositeljkama ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.
6. Krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak što pre okončao. S obzirom na to da podnositeljke ustavnih žalbi nisu tražile da im se zbog neprimereno dugog trajanja parničnog postupka utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je odlučio da se štetne posledice povrede prava podnositeljki otklone objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao u tački 3. izreke.
7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević