Povreda prava na odbranu zbog neurednog dostavljanja optužnog akta okrivljenoj

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu T. F. M. utvrdivši povredu prava na odbranu. Okrivljenoj optužnica nije uručena na propisan način, već je za nju saznala tek na glavnom pretresu, čime joj je uskraćeno primereno vreme za pripremu odbrane.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8965/2022
24.09.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi T. F. M. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba T. F. M. i utvrđuje se da je podnositeljki ustavne žalbe presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 2181/14 od 20. aprila 2021. godine i presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 996/21 od 10. maja 2022. godine povređeno pravo na odbranu iz člana 33. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. F. M. iz Beograda podnela je, 1. avgusta 2022. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu dopunjenu podnescima od 17. februara 2023. godine i 28. juna 2023. godine, protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 2181/14 od 20. aprila 2021. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 996/21 od 10. maja 2022. godine, zbog povrede prava iz čl. 32. i 33. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka se istovremeno pozvala na povredu člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

U ustavnoj žalbi je između ostalog navedeno da okrivljenoj, ovde podnositeljki, nakon podnošenja krivične prijave i njenog saslušanja u istražnom postupku nije omogućeno da ispituje svedoke, jer iako je postupajućem sudu prijavila promenu adrese, sud joj je poštu slao na staru adresu. Takođe optužnica joj je uručena tek na prvom glavnom pretresu, a prigovor na optužnicu je odbačen kao nedozvoljen, što sve predstavlja povredu prava na odbranu. Dalje je navedeno da postupajući sudija koji je doneo prvostepenu presudu nije prihvatio predložene dokaze koji okrivljenu ekskulpiraju u odnosu na više tačaka optužnice, prvenstveno vezano za lokaciju u Šumatovačkoj broj 110, i na taj način je grubo povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na odbranu okrivljene, a radi se o odlučnim činjenicama koje su u potpunoj suprotnosti sa zaključivanjem suda da u konkretnom slučaju nije imala odgovarajuću građevinsko-tehničku dokumentaciju prilikom zaključivanja ugovora o suinvestiranju na pomenutoj lokaciji sa oštećenima, kao i činjenicama koje se odnose na to da je uloživši svoja sredstva za izradu tehničke dokumentacije, raseljavanje zaštićenih stanara, izvršila brojne građevinske radove na predmetnoj lokaciji i izgradila objekat do drugog sprata za šta je Sudu priložila dokaze. Dalje je navedeno da je pravo na pravično suđenje povređeno jer je presudom optužba prekoračena po pitanju objektivnog identiteta optužbe i presude.

Podnositeljka je predložila da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene presude.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 2181/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Rešenjem istražnog sudije Trećeg opštinskog suda u Beogradu Ki. 1719/08 od 30. aprila 2009. godine, protiv osumnjičene T. F. M, sprovedena je istraga.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je 25. decembra 2014. godine podnelo optužnicu Kt. 423/08 protiv okrivljene zbog produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. Krivičnog zakonika (u daljem tekstu KZ) u vezi stava 1. KZ u vezi sa članom 61. KZ.

Na glavnom pretresu, koji je održan 8. juna 2015. godine, okrivljena je izjavila da ni njoj ni njenom braniocu optužnica Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu nije uručena, te da nisu imali mogućnost ni da ulože prigovor na istu.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 2181/14, Kv. 1002/15 od 23. juna 2015. godine, odbačen je kao nedozvoljen prigovor protiv optužnice okrivljene T. F. M. izjavljen 16. juna 2015. godine.

Osporenom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 2181/14 od 20. aprila 2021. godine podnositeljka je oglašena krivom zbog izvršenja krivičnih dela iz optužnog akta, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine.

Okrivljena je preko branilaca izjavila žalbe protiv osporene prvostepene presude.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 996/21 od 10. maja 2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljene, pa je potvrđena osporena prvostepena presuda.

4. Odredbom člana 33. stav 2. Ustava Republike Srbije, na koju se podnositeljka ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane.

Odredbom člana 6. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda utvrđeno je da svako ko je optužen za krivično delo ima sledeća minimalna prava: pravo da bez odlaganja, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima optužbe protiv njega (tačka a)); da ima dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane (tačka b)).

Odredbom člana 335. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) propisano je da optužnicu koja je propisno sastavljena predsednik veća (član 21. stav 4.) dostavlja okrivljenom koji je na slobodi bez odlaganja, a ako se nalazi u pritvoru - u roku od 24 časa od prijema optužnice, a u naročito složenim predmetima u roku od najviše tri dana od dana prijema optužnice.

Odredbom člana 438. stav 2. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji i ako sud u toku glavnog pretresa nije primenio ili je nepravilno primenio neku odredbu ovog zakonika, a to je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Odredbama člana 506. Zakonika o krivičnom postupku propisano je: da sudija poziva na glavni pretres optuženog i njegovog branioca, tužioca, oštećenog i njihove zakonske zastupnike i punomoćnike, svedoke, veštake, stručnog savetnika, prevodioca i tumača (stav 1); da se poziv optuženom mora dostaviti tako da između dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje osam dana, a da se po pristanku optuženog ovaj rok može skratiti (stav 5).

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je tvrdnja podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na odbranu iz člana 33. stav 2. Ustava zasnovana na navodima da nakon podnošenja krivične prijave protiv nje i njenog saslušanja u istražnom postupku nije omogućeno da ispituje svedoke, jer iako je prijavila promenu adrese, sud joj je poštu slao na staru adresu, kao i da je tek na glavnom pretresu koji je održan 8. juna 2015. godine saznala da je protiv nje podignuta optužnica, koja ni njoj ni njenom braniocu nije dostaljena, te da stoga nije imala adekvatno vreme za pripremu odbrane, a sve suprotno odredbi člana 504. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP).

Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kome optuženi mora biti „brzo” i „detaljno” upoznat sa razlogom optužbe, odnosno materijalnim činjenicama koje mu se stavljaju na teret i koje su u osnovi optužbe, kao i sa prirodom optužbe, tj. pravnom kvalifikacijom ovih materijalnih činjenica. Naime, Evropski sud smatra da je u krivičnim stvarima davanje potpunih i detaljnih informacija u vezi sa optužbom protiv okrivljenog suštinski preduslov za obezbeđivanje pravičnog postupka. Iako obim „detaljnih“ informacija o kojima se govori varira u zavisnosti od konkretnih okolnosti svakog slučaja, optuženom se u svakom slučaju mora pružiti dovoljno informacija koliko je neophodno da bi u potpunosti razumeo obim optužbi protiv njega sa ciljem pripreme adekvatne odbrane (videti presudu Evropskog suda u predmetu Mattoccia protiv Italije, broj predstavke 23969/94, od 25. jula 2000. godine, stav 59.).

Ustavni sud, zatim, ukazuje da je Evropski sud u svojoj praksi isticao da optužni akt ima ključnu ulogu u krivičnom postupku, jer se okrivljeni od trenutka dostavljanja formalno pisano obaveštava o činjeničnom i pravnom osnovu optužbe protiv njega (videti presudu Evropskog suda u predmetu Kamasinski protiv Austrije, broj predstavke 9783/82, od 19. decembra 1989. godine, stav 79.).

Takođe, prilikom ocenjivanja da li je optuženi imao dovoljno vremena za pripremu svoje odbrane, posebno se mora voditi računa o prirodi postupka, kao i o složenosti predmeta i fazi postupka (videti presudu Evropskog suda u predmetu Gregačević protiv Hrvatske, broj predstavke 58331/09, od 10. jula 2012. godine, stav 51.).

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud konstatuje da okrivljenoj, ovde podnositeljki ustavne žalbe, i njenom braniocu u istražnom postupku nije omogućeno da ispituju svedoke, jer isti nisu pozivani na saslušanja, da optužnica Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 423/08 od 25. decembra 2014. godine, nije dostavljena okrivljenoj na propisan način, već je postupajući sud optužnicu slao okrivljenoj na pogrešnu adresu, kao i da je okrivljena za optužnicu saznala tek na glavnom pretresu 8. juna 2015. godine. Takođe po prigovoru okrivljene podnetom 16. juna 2015. godine na optužnicu vanpretresno veće Prvog osnovnog suda u Beogradu je donelo rešenje K. 2181/14, Kv. 1002/15 od 23. juna 2015. godine kojim je odbacio prigovor kao nedozvoljen, navodeći u obrazloženju da je optužnica okrivljenoj uručena preko oglasne table suda, a da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 2181/14, Kv. 2358/14 od 19. marta 2015. godine optužnica potvrđena.

Ustavni sud je, međutim, ocenio da je na navedeni način podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo iz člana 33. stav 2. Ustava, i to u delu u kome se jemči da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da dobije primereno vreme za pripremu odbrane. Naime, polazeći od opšteg stava Evropskog suda prema kome je neophodno da okrivljeni bude „detaljno” upoznat sa optužbom, odnosno materijalnim činjenicama koje mu se stavljaju na teret i pravnom kvalifikacijom ovih materijalnih činjenica, Ustavni sud ocenjuje da se ne može smatrati da je ovde podnositeljka ustavne žalbe na adekvatan način obaveštena o optužbi koja joj se stavlja na teret. Ovo pogotovo ukoliko se uzme u obzir da je podnositeljka ustavne žalbe optužena i oglašena krivom za izvršenje krivičnog dela prevara, i to u produženom trajanju, a što porazumeva veći broj pojedinačnih dela. Stoga, Ustavni sud smatra da je podnositeljka ustavne žalbe na adekvatan način obaveštena o optužbama protiv nje tek na glavnom pretresu od 8. juna 2015. godine, a što prema oceni Ustavnog suda jasno ukazuje da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na odbranu.

Ustavni sud ističe da navedena povreda ustavnog prava nije otklonjena ni od strane vanpretresnog veća prvostepenog suda koje je postupalo po prigovoru na optužnicu, pri čemu se ne može smatrati ustavnopravno prihvatljivim obrazloženje iz rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 2181/14, Kv. 1002/15 od 23. juna 2015. godine da je optužnica okrivljenoj uručena preko oglasne table suda, te je prigovor odbačen kao nedozvoljen.

Ustavni sud dalje ističe da navedena povreda ustavnog prava nije otklonjena ni od strane drugostepenog suda, pri čemu se ne može smatrati ustavnopravno prihvatljivim stanovište iz osporene drugostepene presude da je okrivljena na pretresima na kojima su oštećeni saslušani imala mogućnost da se suoči sa oštećenima, da postavlja pitanja i daje primedbe, tako da nije povređeno njeno pravo na odbranu, niti je povređen zakon, odnosno načelo neposrednosti. Naime, Ustavni sud smatra da bi se navedeno stanovište moglo smatrati prihvatljivim u situaciji kada su okrivljena i njen branilac uredno pozivani na saslušanja svedoka, tj, kada im je dostavljena optužnica i ostavljeno određeno vreme za pripremu odbrane nakon toga, ali koje okrivljena ili njen branilac ne smatraju primerenim iz određenih razloga. Međutim, Ustavni sud smatra da se navedeni stav ne može primeniti u situaciji, kao u konkretnoj, kada okrivljenoj i njegovom braniocu pozivi na saslušanja u istražnom postupku uopšte nisu poslati, tj. kada optužnica uopšte nije dostavljena sve do glavnog pretresa 8. juna 2015. godine, čime se narušava sama suština prava na odbranu. Stoga se u konkretnom slučaju ne može prihvatiti kao ustavnopravno prihvatljivo stanovište iz osporene drugostepene presude da su navodi ovde podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na odbranu neosnovani.

Imajući sve navedeno u vidu, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju podnositeljki ustavne žalbe uskraćeno pravo na odbranu, pa je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. Zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu podnositeljke i utvrdio da joj je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 2181/14 od 20. aprila 2021. godine i presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 996/21 od 10. maja 2022. godine povređeno pravo iz člana 33. stav 2. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je, uvidom u presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 2181/14 od 20. aprila 2021. godine i presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 996/21 od 10. maja 2022. godine, utvrdio da one sadrže detaljno i jasno obrazloženje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnositeljke kojima ona tvrdi da su odlučne činjenice u potpunoj suprotnosti sa zaključivanjem postupajućeg suda, za šta je Sudu priložila dokaze, kao i da je prvostepenom presudom optužba prekoračena po pitanju objektivnog identiteta optužbe i presude, ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih presuda. Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ponavlja u ustavnoj žalbi navode prethodno iznete u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude. Imajući u vidu da je te navode ocenio Apelacioni sud u Beogradu u osporenoj drugostepenoj presudi, koja sadrži jasno i detaljno obrazloženje zauzetog stava o neosnovanosti žalbe, Ustavni sud je našao da se navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati argumentovanim razlozima za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu u delu u kome se osporava presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 2181/14 od 20. aprila 2021. godine i presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 996/21 od 10. maja 2022. godine, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Odlučujući o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za otklanjanje štetnih posledica učinjene povrede prava, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne bi bilo celishodno da poništi osporene presude. Takođe podnositeljka na osnovu utvrđene povrede prava može podneti zahtev za ponavljanje postupka i zahtevati da se ponove one radnje u postupku koje su joj bile uskraćene, poput ispitivanja svedoka.

7. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na odbranu zbog neurednog dostavljanja optužnog akta okrivljenoj

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti