Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u penzijskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu B. R. utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u višegodišnjem upravnom postupku usklađivanja penzije. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 900 evra zbog nedelotvornog postupanja organa uprave i sudova, dok je zahtev za pravičnost odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8966/2022
18.06.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Zoran Lončar, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Dobrosav Milovanović i dr Nikola Banjac, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. R. iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. R. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Užica u predmetu broj D. 091013 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo B. R. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. R. iz Užica je 1. avgusta 2022. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz Užica, izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u upravnom postupku koji se vodio pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Užica u predmetu broj D. 091013, kao i protiv presude Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 6830/19 od 26. maja 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi ukazao da je predmetni postupak pravnosnažno okončan nakon skoro deset godina i postavio je zahtev za naknadu nematerijalne štete. Takođe je naveo da osporena odluka nije doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način.

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u ustavnu žalbu, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta prvostepenog organa uprave, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 5. septembra 2012. godine podneo Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Užice zahtev za usklađivanje penzije počev od 1. januara 2008. godine, koji je odbijen kao neosnovan rešenjem tog organa broj 181.1.5-150/2012 od 5. oktobra 2012. godine.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 26. oktobra 2012. godine izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija broj VL-P 6661 od 26. novembra 2012. godine.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 31. decembra 2012. godine podneo tužbu, koja je presudom Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 47/13 od 6. juna 2013. godine uvažena, poništeno je drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Drugostepeni organ je rešenjem broj VL-P 6661 od 29. jula 2013. godine poništio prvostepeno rešenje broj 181.1.5-150/2012 od 5. oktobra 2012. godine.

U ponovnom postupku, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 181.6.2-60/2013 od 29. avgusta 2013. godine kojim je predmetni zahtev podnosioca odbijen kao neosnovan.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 13. septembra 2013. godine izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/181.6.3 19669/13 od 24. oktobra 2013. godine.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 6. decembra 2013. godine podneo tužbu, koja je presudom Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 19195/13 od 24. aprila 2014. godine uvažena, poništeno je drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Podnosilac je 6. avgusta 2014. godine podneo zahtev drugostepenom organu uprave da postupi po presudi, a potom 10. septembra 2014. godine i zahtev Upravnom sudu za izvršenje presude.

Drugostepeni organ je rešenjem broj 01-02/181.6.3 19669/13 od 9. marta 2015. godine poništio prvostepeno rešenje broj 181.6.2-60/2013 od 29. avgusta 2013. godine.

Podnosilac je 18. juna 2015. godine podneo žalbu zbog nedonošenja rešenja u izvršenju rešenja broj 01-02/181.6.3 19669/13 od 9. marta 2015. godine.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Užice broj 181.6.2-105/16 od 14. februara 2018. godine podnosiocu je usklađena penzija, na način bliže određen u tom rešenju.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 2. aprila 2018. godine izjavio žalbu, a potom 12. juna 2018. godine i naknadni zahtev za odlučivanje o žalbi. Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija broj 01-02/181.6.3 5391/18 od 14. avgusta 2018. godine žalba je uvažena i poništeno je prvostepeno rešenje.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Užice broj 181.6.2-1001/18 od 24. decembra 2018. godine podnosiocu je usklađena penzija, na način bliže određen u tom rešenju.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 28. januara 2019. godine izjavio žalbu, a potom 4. aprila 2019. godine i naknadni zahtev za odlučivanje o žalbi. Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija broj 01-02/181.6.3 3429/19 od 5. aprila 2019. godine žalba je odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 30. aprila 2019. godine podneo tužbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 6830/19 od 26. maja 2022. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), bilo je propisano: da je, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da je u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da će, ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak; da je, u tom slučaju, drugostepeni organ dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje; da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 232. stav 2.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje i 2/23 – Odluka US), propisano je: da je kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da je kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da će, ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je, u tom slučaju drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje; da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 171. stav 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi (član 2.); da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Užice u predmetu broj D. 091013 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je predmetni upravni postupak započet 5. septembra 2012. godine, podnošenjem zahteva podnosioca za usklađivanje penzije, a da je pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 6830/19 od 26. maja 2022. godine. Iz navedenog proizlazi da je osporeni postupak okončan za devet godina i osam meseci.

Navedeno trajanje postupka očigledno ukazuje da postupak nije okončan u roku koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode postupak, odnosno suda, kao i značaja predmeta postupka za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac imao interes da se o njegovom zahtevu za usklađivanje penzije odluči u razumnom roku. Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je naročito imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok umnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac skoro uvek, kada je za to imao mogućnosti, koristio procesnopravna sredstva protiv ćutanja uprave. Međutim, nakon što je drugostepeni organ rešenjem od 9. marta 2015. godine poništio prvostepeno rešenje, podnosilac 18. juna 2015. godine podneo žalbu zbog nedonošenja rešenja u izvršenju drugostepenog rešenja, ali nakon toga nije koristio druga procesnopravna sredstva protiv ćutanja uprave, te je prvostepeni organ doneo novi upravni akt tek 14. februara 2018. godine.

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja postupka. Ustavni sud je iz spisa predmeta utvrdio da su za devet godina i osam meseci u predmetnom postupku doneta četiri rešenja prvostepenog organa uprave, šest rešenja drugostepenog organa uprave i da su vođena tri upravna spora. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine, predstavka broj 70767/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine, i presudu Cvetković protiv Srbije, predstavka broj 17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine). Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je Upravni sud, u trećem po redu upravnom sporu u ovoj pravnoj stvari, o podnetoj tužbi odlučio nakon više od tri godine.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23, 92/23 i 47/26).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebnu dužinu trajanja ovog postupka i doprinos podnosioca trajanju istog. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja Upravnog suda i organa uprave.

7. Ustavni sud konstatuje da je ustavnom žalbom osporena i presuda Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 6830/19 od 26. maja 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, a polazeći od nadležnosti Ustavnog suda i granica delovanja Ustavnog suda u ustavnosudskom postupku, Ustavni sud je ocenio da se navodima podnosioca od Ustavnog suda suštinski traži da, postupajući kao instancioni sud, još jednom ispita zakonitost odluka donetih u prethodno vođenom postupku koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda. Ovakvu ocenu Ustavnog suda potvrđuje i to da podnosilac u ustavnoj žalbi uglavnom ponavlja navode koji su isticani u postupku koji je prethodio ustavnosudskom. S obzirom na navedeno, Ustavni sud ne može prihvatiti navode podnosioca kao ustavnopravne razloge kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

U odnosu na navod podnosioca da osporena presuda nije obrazložena, Ustavni sud ukazuje da je u osporenoj presudi jasno obrazloženo zašto se odbija tužba podnosioca kao neosnovana, te šta čini suštinske razloge na osnovu kojih je na taj način odlučeno. Upravni sud je o tužbi odlučio na osnovu činjenica koje su utvrđene u Upravnom postupku, za koje je ocenio da su u bitnim tačkama potpuno utvrđene, da je iz utvrđenih činjenica izveden pravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja i da je drugostepeni organ uprave za svoju odluku dao potpune i detaljno obrazložene razloge.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešivši kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u penzijskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti