Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom i parničnom postupku koji su ukupno trajali skoro 15 godina. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog dužine trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Petronija Jovičića i Desanke Jovičić , oboje iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. septembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Petronija Jovičića i Desanke Jovičić i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji j e vođen pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu R. 48/12 i u parničnom postupku koji j e vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P. 4367/13 (ranije pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 5974/03 ) podnosioc ima ustavne žalbe povređeno p ravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe Petronija Jovičića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra i podnositeljke ustavne žalbe Desanke Jovičić u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Petronije Jovičić i Desanka Jovičić, oboje iz Niša, podneli su Ustavnom sudu, 5. februara 2015. godine, preko punomoćnika Stanimira Radosavljevića , advokata iz Niša , ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 4367/13 od 18. juna 2014. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2812/14 od 14. oktobra 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u vanparničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu R. 48/12 i u parni čnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P. 4367/13 (ranije pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 5974/13) .

U ustavnoj žalbi je ukazano na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava, kao i na ukupnu dužinu trajanja vanparničnog i parničnog postupka od 14 godina.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporene parnične presude. Tražili su naknadu nematerijalne štete svaki u iznosu od po 700 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu P. 4367/13 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Predlagač Nikolica Denić podnela je 20. februara 2000. godine Opštinskom sudu u Nišu predlog za uređenje načina korišćenja katastarske parcele broj 6562/50, KO Niš – Bubanj , protiv protivnika predlagača Petronija Jovičića i Desanke Jovičić , ovde podnosilaca ustavne žalbe.

Opštinski sud u Nišu je rešenjem R. 48/02 od 16. juna 2003. godine prekinuo ovaj vanaparnični postupak.

Tužilja Nikolica Denić podnela je 5. novembra 2003. godine tužbu Opštinskom sudu u Nišu protiv tuženih Petronija Jovičić a i Desanke Jovičić, ovde podnosila ca ustavne žalbe, radi utvrđenja načina korišćenja katastarske parcele broj 6562/50, KO Niš – Bubanj . Predmet je formiran pod brojem P. 5974/03.

U toku 2004. godine zakazano je dva ročišta, jedno nije održano zbog nepostojanja procesnih pretpostavki.

Opštinski sud u Nišu je rešenjem P. 5974/03 od 16. juna 2004. godine prekinuo parnični postupak do pravnosnažno okončanja vanparničnog postupka radi lišenja poslovne sposobnosti tužilje.

Staratelj tužilje, Miodrag Denić, podneo je 28. marta 2006. godine predlog za nastavak parničnog postupka. Predmet je formiran pod novim brojem P. 2045/06. Ročište je zakazano za 12. jun 2006. godine.

U toku 2006. godine zakazano je četiri ročišta za glavnu raspravu, pri čemu tri ročišta nije održano zbog bolesti tuženog Petronija Jovičić a.

Tuženi Petronije Jovičić i Desanka Jovičić podneli su 14. marta 2007. godine protivtužbu Opštinskom sudu u Nišu protiv tužilje Nikolice Denić, radi utvrđenja prava korišćenja.

Uviđaj na licu mesta je izvršen 13. juna 2007. godine.

Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka je dostavljen sudu 1. nov embra 2007. godine.

Opštinski sud u Nišu je rešenjem P. 2045/06 od 24. decembra 2007. godine prekinuo parnični postupak, zbog smrti tužilje.

U toku 2007. godine zakazano je šest ročišta za glavnu raspravu, pri čemu tri ročišta nije održano, od kojih dva nisu održana zbog bolesti tuženog-protivtužioca Petronija Jovičić a.

Slobodanka Đorđević i Dobrila Penić, naslednici tužilje, podnele su 11. februara 2013. godine predlog za nastavak parničnog postupka. Predmet je formiran pod novim brojem P. 4367/13. Prvo naredno ročište je zakazano za 24. maj 2013. godine.

U toku 2013. godine zakazano je dva ročišta za glavnu raspravu, pri čemu jedno nije održano zbog tužilje.

Osnovni sud u Nišu je rešenjem Su. 54/14 od 4. aprila 2014. godine odbio zahtev tuženog Petronija Jovičića za izuzeće postupajućeg sudije.

U toku 2014. godine zakazano je četiri ročišta za glavnu raspravu, pri čemu jedno nije održano jer je tuženi Petronije Jovičić tražio izuzeće postupajućeg sudije.

Osnovni sud u Nišu je osporenom presudom P. 4367/13 od 18. juna 2014. godine, u stavu prvom izreke, usvojio tužbeni zahtev tužilja-protivtuženih da je način korišćenja katastarske parcele broj 6562/50, KO Niš – Bubanj , u bliže opisanim granicama i mera ma, uređen sporazumom stranaka od 1966. godine, dok je, u stavu drugom izreke odbio kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženih-protivtužilaca da se utvrdi da je način korišćenja dvorišta u bliže opisanim merama i granicama uređen sporazumom stranaka od 1966. godine , a u stavu trećem izreke obavezani su tuženi da tužiljima-protivtuženima naknade troškove postupka.

Apelacioni sud u Nišu je osporenom presudom Gž. 2812/14 od 14. oktobra 2014. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženih-protivtužilaca i potvrdio ožalbenu prvostepenu prvostepenu presudu. Osporena drugostepena presuda je dostavljena podnosiocima ustavne žalbe 28. januara 2015. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni glasnik SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme kada je prvobitni tužilac pokrenuo predmetni parnični postupak , bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku .

Zakonom o parničnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ), koji je počeo da se primenjuje 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.) .

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da je ustavna žalba kao pravni institut za zaštitu zajemčenih lju dskih i manjinsk ih prava i sloboda (među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku), ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud , ratione temporis, nadležan da ispituje postojanje povrede ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava . U vezi sa tim , za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, relevantan je period od kada je tužilja-protivtužena podnela tužbu Opštinskom sudu u Nišu , 5. novembra 2003. godine, do dostavljanja presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2812/14 od 14. oktobra 2014. godine podnosiocima ustavne žalbe, 28. januara 2015. godine. Dakle, predmetni parnični postupak je ukupno trajao 11 godina i tri meseca , s tim što je u konkretnom slučaju parničnom postupku prethodio vanparnični postupak koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu R. 48/02 (koji je pokrenut 20. febr uara 2000. godine, podnošenjem predlog a radi uređenja načina korišćenja sporne katastarske parcele, a koji je prekinut 16. juna 2003 . godine, radi pokretanja navedenog parničnog postupka). Dakle, vanparnični i parnični postupak kao jedinstvena celina trajali su 14 godin a i 11 meseci .

Navedeno trajanje vanparničnog i parničnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupci nisu okončan i u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnih postupaka 14 godina ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je parnični postupak bio činjenično i pravno složen, da je sud morao da odluči o tužbi i protivtužbi, da zbog podnosioca ustavne žalbe Petronija Jovičić a nije održano ukupno šest ročišta, od 18 zakazanih ročišta u parnici, kao i to da se vremenski period od 24. decembra 2007. godine, kada je sud prekinuo parnični postupak zbog smrti tužilje, do 11. februara 2013. godine, kada su naslednici podneli predlog za nastavak parničnog postupka, kao i period prekida postupka od juna 2004. do marta 2006. godine, pa do pravnosnažnog okončanja vanparničnog postupka radi lišenja poslovne sposobnosti tužilje, ne mogu staviti u odgovornost sudu, ali ocenjuje da je to od pravnog značaja samo za određivanje visine naknade nematerijalne štete, ali ne i za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima ustavne žalbe u vanparničnom postupku koji j e vođen pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu R. 48/ 12 i u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P. 4367/13 (ranije pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 5974/03 ) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačk e 1. izreke.

5. Saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi laca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete podnosioca ustavne žalbe Petronija Jovičića u iznosu od 500 evra, a podnositeljke ustavne žalbe Desanke Jovičić u iznosu od 700 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja postupaka, kao i njihovu činjeničnu i pravnu složenost, zatim da zbog podnosioca ustavne žalbe Petronija Jovičića nije održano šest ročišta, kao i to da se vremenski periodi od 16. juna 2004. do 28. marta 2006. godine i od 24. decembra 2007. do 11. februara 2013. godine, u kojima je parnični postupak bio u prekidu najpre do pravnosnažnog okončanja postupka lišenja poslovne sposobnosti tužilje – jednu godinu i devet meseci, a potom, više od pet godina, zbog smrti tužilje do k nj eni naslednici nisu podneli predlog za nastavak postupka, a što ukupno iznosi sedam godina, ne mogu staviti u odgovornost sudu, te smatra da navedeni novčani iznos i predstavlja ju adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava svakom od podnosilaca usta vne žalbe. Pri tome, podnositeljki ustavne žalbe Desanki Jovičić je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u visini traženog iznosa, budući da je Ustavni sud našao da ona svojim ponašanjem nije doprinela dužem trajanju postupka, a podnosiocu Petroniju Jovičiću utvrđeno je pravo na naknadu ove štete u iznosu od 500 evra, dakle nižem od traženog, s obzirom na to da je i sam delimično doprineo dužini postupka.

Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, prvenstveno, imao u vidu sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Podnosioci ustavne žalbe su osporili i presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2812/14 od 14. oktobra 2014. godine i Osnovnog suda u Nišu P. 4367/13 od 18. juna 2014. godine.

Saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosilaca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao revizijski parnični sud još jednom oceni zakonitost osporene drugostepene presude. Iznetu ocenu Ustavni sud zasniva na tome da navodi ustavne žalbe zapravo predstavljaju ponovljene razloge već iznete u žalbi koju su podnosioci ustavne žalbe izjavili protiv prvostepene presude, te da je drugostepeni sud u obrazloženju osporene presude dao detaljne, jasne , ustav nopravno prihvatljive i nearbitrerne razloge za odbijanje žalbe i o neosnovanosti njenih navoda. U tom smislu su navodi podnosilaca ustavne žalbe u pogledu relevantnog činjeničnog stanja i primene merodavnog prava, po oceni Ustavnog suda, zasnovani na njihovim subjektivnim shvatanjima i očekivanjima, kao i nezadovoljstvu krajnjim ishodom parnice, te stoga ne mogu biti utemeljeni ustavnopravni argumenti za tvrdnju o povredi prava na prava na pravično suđenje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti