Odbijanje ustavne žalbe maloletne podnositeljke zbog mere sudskog pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu maloletne M. M. povodom produženja pritvora, smatrajući da su sudovi pravilno utvrdili opasnost od bekstva i ponovnog vršenja krivičnih dela. Svrha mere se nije mogla postići smeštajem u ustanovu zbog specifičnog ponašanja i bekstva maloletnice od kuće.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8978/2023
16.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća, i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, Maja Popović i dr Milan Rapajić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi maloletne M. M, čiji je zakonski zastupnik majka S. Ć, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba maloletne M. M. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kvm. 74/23 od 12. juna 2023. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm.2. 76/23 od 21. juna 2023. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Maloletna M. M, čiji je zakonski zastupnik majka S. Ć, podnela je Ustavnom sudu, 27. jula 2023. godine, preko punomoćnika R. R, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv radnje saslušavanja maloletne podnositeljke u noći 13. na 14. maj 2023. godine, rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 69/23 od 14. maja 2023. godine, rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kvm. 60/23 od 19. maja 2023. godine, radnje sprovođenja podnositeljke na glavne pretrese od 23. juna i 13. jula 2023. godine, rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kvm. 74/23 od 12. juna 2023. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm.2. 76/23 od 21. juna 2023. godine, zbog povrede prava iz čl. 25. i 28, člana 27. stav 1, člana 31. stav 1, člana 32. stav 1, člana 33. stav 2. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz člana 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.

Kako se pravo garantovano označenom odredbom Evropske konvencije sadržinski ne razlikuje od prava zajemčenog Ustavom, to Ustavni sud postojanje njegove povrede ceni u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da „s obzirom na godine života podnositeljke ustavne žalbe, mentalno zdravlje, psihofizičko stanje u momentu dovođenja u Viši sud u Novom Sadu, te saslušanje tokom noći 13-14.05.2023. godine, povređen je član 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima i čl. 25, 28. i član 32. stav 1. Ustava. Ne postoji opravdan javni interes za saslušanje maloletne u toku noći, a koji bi bio pretežan u odnosu na princip najboljeg interesa deteta. Takva (noćna) saslušanja su retka i kada su u pitanju ispitivanja punoletnih osumnjičenih. Ne postoji opravdanje da se od strane suda i predstavnika organa starateljstva zanemari lekarska dokumentacija o psihijatrijskom lečenju maloletne i da joj se ne obezbedi lekarski pregled pre saslušanja“; da postupajući sudovi odluke o produžavanju pritvora zasnivaju na činjenici da je protiv podnositeljke ustavne žalbe 31. oktobra 2022. godine podneta krivična prijava zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. Krivičnog zakonika iako je branilac u žalbi ukazao da je krivična prijava odbačena; da se u osporenim rešenjima navode tipski razlozi za produžavanje pritvora; da se pritvor prema maloletniku može izuzetno odrediti, ako se svrha ne može postići merom privremenog smeštaja, a ustanova za prihvatilište za maloletna lica grada Novog Sada nije počela sa radom, te samim tim nije moguće smestiti maloletnu okrivljenu u navedenu ustanovu; da je sprovođenje podnositeljke na glavne pretrese 23. juna i 13. jula 2023. godine izvršeno protivno odredbi člana 54. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica; da „pred početak glavnog pretresa dana 23. juna 2023. godine maloletnoj podnositeljki je onemogućeno da komunicira ispred sudnice sa braniocem, koji joj se obratio sa: „Zdravo, kako si, kako si prošla na (maturskom) ispitu?“. Na primedbu branioca iznetu sudskom veću, javni tužilac je osporio pravo na komunikaciju maloletne i branioca rečima: branilac je mogao da se pozdravi sa maloletnom samo ako je prethodno zatražio dozvolu od suda. Što se tiče poverljivog razgovora, više nema govora o poverljivom razgovoru nakon prvog saslušanja maloletnog, te se radi o odbrani koja se priprema tokom razgovora sa maloletnim licem tokom posete u pritvoru. Navedenim postupanjem je povređeno pravo maloletne M.M. da nesmetano opšti sa izabranim braniocem, koje pravo joj garantuje član 33. stav 2. Ustava“.

Podnositeljka je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, te da utvrdi pravo podnositeljki na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000,00 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustanovljena ustavna žalba, Ustavni sud u postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz dostavljene dokumentacije uz ustavnu žalbu, između ostalog, utvrdio:

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 69/23 od 14. maja 2023. godine prema maloletnoj okrivljenoj, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na osnovu člana 67. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica u vezi člana 211. stav 1. tač. 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku određen pritvor, a koji joj se računa od 13. maja 2023. godine od 19,00 časova kada je lišena slobode;

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kvm. 60/23 od 19. maja 2023. godine odbijena kao neosnovana žalba njenog branioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 69/23 od 14. maja 2023. godine;

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kvm. 74/23 od 12. juna 2023. godine prema okrivljenoj produžen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika;

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm.2. 76/23 od 21. juna 2023. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljene izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kvm. 74/23 od 12. juna 2023. godine;

- da se postupak protiv okrivljene vodi u predmetu Km. 113/23 Višeg suda u Novom Sadu:

- da je na glavnom pretresu od 13. jula 2023. godine doneto rešenje kojim je okrivljenoj ukinut pritvor, a na osnovu čl. 208. i 209. Zakonika o krivičnom postupku određena mera zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora uz zabranu korišćenja telefona i interneta. Zamenik Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, maloletna, njena zakonska zastupnica i branilac su se odrekli prava na žalbu protiv napred navedenog rešenja.

4. Odredbama Ustava na čije povrede podnositeljka ustavne žalbe ukazuje utvrđeno je: da je fizički i psihički integritet nepovrediv (član 25. stav 1.); da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskom ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 25. stav 2.); da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da se prema licu lišenom slobode mora postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti (član 28. stav 1.); da je zabranjeno svako nasilje prema licu lišenom slobode (član 28. stav 2.); da je zabranjeno iznuđivanje iskaza (član 28. stav 3.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako se do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (član 33. stav 2.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US) propisano je: da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (član 211. stav 1. tačka 1)); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju na to da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano ili učiniti delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (član 216. stav 5.).

Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) (u daljem tekstu ZM) propisano je: da kad se maloletnik dovodi u smislu člana 135. Zakonika o krivičnom postupku, ovu meru sprovode službena lica organa unutrašnjih poslova u civilnoj odeći, vodeći računa da to čine na neupadljiv način (član 54. stav 2.) da sudija za maloletnike može doneti rešenje da se maloletnik u toku pripremnog postupka privremeno smesti u prihvatilište, vaspitnu ili slični ustanovu, da se stavi pod nadzor organa starateljstva ili da se smesti u drugu porodicu (u daljem tekstu: mera privremenog smeštaja maloletnika), ako je to potrebno radi izdvajanja maloletnika iz sredine u kojoj je živeo ili radi pružanja pomoći, nadzora, zaštite ili smeštaja maloletnika (član 66. stav 1.), kao i da izuzetno, sudija za maloletnike može odrediti da se maloletnik stavi u pritvor, kad za to postoje razlozi iz člana 142. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, ako se svrha radi čijeg je ostvarenja pritvor određen, ne može postići merom privremenog smeštaja maloletnika iz člana 66. stav 1. ovog zakona (član 67. stav 1.); da posle završetka pripremnog postupka, od podnošenja predloga za izricanje krivične sankcije, pritvor prema maloletniku može da traje najduže do šest meseci, a prema mlađem maloletniku najduže četiri meseca (član 67. stav 5.); da u slučajevima produžavanja pritvora po st. 5. i 6. ovog člana veće za maloletnike je dužno da svakih mesec dana ispita da li postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o ukidanju ili produžavanju pritvora (član 67. stav 7.).

Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19) propisano je: da će se iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom (član 343. stav 1.); da će se ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina (član 343. stav 2.); da će se ko neovlašćeno izrađuje, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, njegove delove, municiju ili eksplozivne materije, kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom (član 348. stav 1.).

Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS“, br. 55/14 i 35/19) propisano je: da se pri svakom višem sudu, u skladu sa ovim zakonom, određuje sudija za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: sudija za izvršenje) (član 33. stav 1.); da sudija za izvršenje štiti prava pritvorenika, osuđenika, lica kojem je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja narkomana ili obaveznog lečenja alkoholičara kada se sprovodi u zavodu, nadzire zakonitost u postupku izvršenja krivičnih sankcija i obezbeđuje ravnopravnost i jednakost ovih lica pred zakonom (član 34. stav 1. tačka 1)); da sudija za izvršenje odlučuje i o zaštiti prava pritvorenika i zahtevu za sudsku zaštitu osuđenika, lica kojem je izrečena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja narkomana ili obaveznog lečenja alkoholičara kada se sprovodi u zavodu (član 34. stav 2. stav 1)); da je za zaštitu prava pritvorenika tokom trajanja mere pritvora nadležan viši sud prema sedištu zavoda u kome se mera izvršava (član 35. stav 2.); da se postupak pred sudijom za izvršenje pokreće na zahtev osuđenog ili po pritužbi pritvorenog, a u drugom stepenu po žalbi (član 36. stav 1.); da ako pritvorenik smatra da je povređeno neko njegovo pravo tokom izvršenja mere pritvora u zavodu ima pravo da usmeno na zapisnik ili pismeno podnese pritužbu sudiji za izvršenje (član 37. stav 1.), da osuđeni ili pritvoreni ima pravo da podnese pritužbu sudiji za izvršenje u roku od tri meseca od dana nastanka povrede prava, a izuzetno u roku od šest meseci ako je postojala objektivna sprečenost (član 37. stav 5.).

5. Podnositeljka smatra da su joj rešenjima Višeg suda u Novom Sadu Kvm. 74/23 od 12. juna 2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm.2. 76/23 od 21. juna 2023. godine povređena prava iz člana 27. stav 1, člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je istaknute povrede prava cenio kroz pravo na slobodu i bezbednost.

Podnositeljka navodi da „postupajući sudovi zasnivaju odluke o produženju pritvora na razlozima o podnetoj krivičnoj prijavi protiv maloletne (31. oktobra 2022. godine) zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. Krivičnog zakonika, a koja činjenica ima karakter osobite okolnosti koja ukazuje na osnovanu bojazan da bi maloletna, ukoliko bi se našla na slobodi, mogla u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivična dela za koja je osnovano sumnjiva. Iako je branilac u žalbi od 19. juna 2023. godine ukazao da je krivična prijava odbačena, što proizlazi i iz stanja u spisima predmeta, Apelacioni sud u Novom Sadu ne negira ove navode žalbe, već naprotiv ponavlja navode prvostepenog suda u podnetoj krivičnoj prijavi“; da sudovi navode tipske razloge za produženje pritvora; da se pritvor prema maloletniku može izuzetno odrediti, ako se svrha ne može postići merom privremenog smeštaja, a ustanova za prihvatilište za maloletna lica grada Novog Sada nije počela sa radom, te samim tim nije moguće smestiti maloletnu okrivljenu u navedenu ustanovu.

Ustavni sud najpre, kao i u svojim ranijim odlukama, naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na ličnu slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da ovo pravo nije apsolutno i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Iz citirane odredbe člana 27. stav 1. Ustava proizlazi da je, kako za lišenje slobode, tako i za produženje pritvora, neophodno kumulativno ispunjenje sledećih uslova: da lišenje slobode, kao i produžavanje trajanja te mere, mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom; da je lišenje slobode dopušteno samo u zakonito sprovedenom postupku; da se pritvor prema nekom licu može odrediti (i produžiti) samo ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo.

Pritvor je prema podnositeljki ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, a kojima je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva i ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti. O postojanju uslova za određivanje pritvora odlučuje nadležni sud, koji je pri tome vezan opštim odredbama Zakonika o krivičnom postupku o pritvoru. Nadležni sud, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, ceni kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ometati postupak, odnosno da će ponoviti krivično delo, tako i opravdanost određivanja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Pravna ocena nadležnog suda o kumulativnom ispunjenju uslova za produženje pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti pritvora.

Ustavni sud je, uvidom u osporena rešenja, utvrdio da su od strane Višeg suda u Novom Sadu i Apelacionog suda u Novom Sadu cenjena i detaljno obrazložena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje.

Po oceni Ustavnog suda, zauzeti stav krivičnih sudova izražen kroz osporena rešenja ne može se smatrati proizvoljnim i nezakonitim postupanjem sudova, kako to proističe iz navoda ustavne žalbe, s obzirom na to da postoji osnovana sumnja da je podnositeljka izvršila krivično delo izazivanje panike i nereda iz člana 343. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika. Pri tome, u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „prema stanju u spisu mlt. M. M. ima prijavljeno prebivalište u F, ul. (…), na kojoj adresi se nije nalazila od predmetnih događaja, odnosno od dana 11. maja 2023. godine pa sve do dana 13. maja 2023. godine kada je lišena slobode, već se nalazila na ulici, gde je po sopstvenim navodima otišla kada je pobegla od kuće, jer je čula da ju je tražila policija, te je blokirala sve pozive na mobilnom telefonu od strane majke i ostale porodice, a na ulici se krila, sve dok nije pronađena, a zatim i uhapšena posle dva dana, i to 13. maja 2023. godine u 19,00 časova od strane policije, nakon više potraživanja na adresama u F, ul. (...), pa ovo veće nalazi da navedene okolnosti, zajedno sa navodima CSR Novi Sad, sadržanim u obaveštenju od 10. oktobra 2022. godine, da je ranije bilo više intervencija policije jer je majka prijavljivala da je maloletna bežala od kuće, ukazuju na osnovanu bojazan da bi puštanjem na slobodu maloletna mogla pobeći ili se kriti, i na taj način postati nedostupan državnim organima i time ometati dalji tok ovog krivičnog postupka, te je njeno dalje zadržavanje u pritvoru iz razloga propisanih članom 211. stav 1. tač. 1) ZKP-a i dalje neophodno i nužno.

Nadalje, predmetnim predlogom za izricanje krivične sankcije mlt. se stavlja na teret da je osnovano sumnjiva da je dana 11. maja 2023. godine izvršila krivično delo izazivanje panike i nereda iz člana 343 stav 2 u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dana 12. maja 2023. godine krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1 Krivičnog zakonika. Dakle, mlt. M. M. se stavlja na teret da je osnovano sumnjiva da je dan za danom, u kontinuitetu, izvršila dva krivična dela.

Sem toga, prema dostavljenom izveštaju CSR Grada Novog Sada od 05. juna 2023. godine mlt. lako upada u konfliktne situacije, kako sa članovima porodice, tako i sa vršnjacima i nastavnicima, sklona je da se rukovodi svojim trenutnim željama ne obraćajući pažnju da li to ugrožava njenu ličnu bezbednost, i da li će svojim postupcima povrediti druge, kao i da u situacijama osujećenja reaguje burno, i da ima nisku toleranciju na frustracije. Takođe prema dostavljenom izveštaju CSR OŠ "D. " iz F. se istima obraćala zbog poremećaja y funkcionisanju mlt. u školskoj sredini jer je ista ispoljavala autodekstruktivno ponašanje, usled konflikata sa pojedinim nastavnicima kao i zbog konflikta sa učenicom iste škole. Navedeno potvrđuje i pisana dokumetnacija OŠ "D. " koja prileže spisu odnosno da joj je rešenjem direktora od 27. septembra 2022. godine nakon sprovedenog vaspitno-disciplinskog postupka izrečena vaspitno disciplinska mera ukor direktora i društveno koristan rad u trajanju od 4 nedelje, 3 puta nedeljno zbog povrede člana 111. Zakona o osnovama sistema obrazovana i vaspitanja.

Takođe prema sudsko-psihijatrijskom i psihološkom nalazu i mišljenju stalnih sudskih veštaka dr. A. M. i S. B. od 29. maja 2023. godine proizilazi da se kod iste uočavaju specifične osobine persone koje određuje ponašanje. Dominira svedeni afektivni repertoar, otežana redukcija napetosti i uznemirenosti, socijalna introverzija i distanciranost. U društevnim relacijama je površna, sniženog intresovanja i empatije i svoje potrebe stavlja ispred potreba drugih. Otežano sagledava posledice svojih postupaka i samo delimično prihvata socijalne norme kod koje je agresivnost diskretno povišena te su mogući i maladaptivni obrasci ponašanja. Takođe, je u dostavljenom izveštaju veštaka konstatovano da je kod maloletne tokom bolničkog lečenja na Klinici za psihijatriju postavljena dijagnoza F 91.2. - socijalizovan poremećaj ponašanja koji obuhvata stalno antisocijalno ili agresivno ponašanje.

Imajući u vidu navedeno, kao i da je prema stanju u spisu prema mlt. podneta krivična prijava zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ-a koja je u VJT u Novom Sadu zaprimljena dana 31. oktobra 2022. godine, veće nalazi da sve navedene okolnosti po svom kvalitetu i značaju, kao i međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da bi maloletna ukoliko bi se našla na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogli ponoviti krivična dela za koje je osnovano sumnjiva u ovom postupku, te je produženje pritvora i po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP-a nužno i opravdano, u cilju obezbeđenja nesmetanog vođenja predmetnog postupka.

Navedenu krivičnu prijavu koja je podneta prema mlt. sud je cenio u sklopu okolnosti vezanih za ličnost mlt. M. M, kao i izveštaj CSR, rešenje OŠ "D." i nalaz i mišljenje veštaka, ne vređajući na opisani način prezumpciju nevinosti maloletne.

S obzirom na izneto, veće je prilikom donošenja odluke o produženju pritvora imalo u vidu načelo proporcionalnosti koji se primenjuje u postupku prema maloletnicima, pa i u odnosu na mere procesne prinude, kao i odredbu člana 67. stav 1. ZM-a, da se pritvor prema maloletnom može samo izuzetno odrediti. Međutim, u konkretnom slučaju, pritvor je nužna mera, obzirom da se svrha radi čijeg je ostvarenja pritvor produžen, ne može postići merom privremenog smeštaja maloletnika iz člana 66. stava 1. ZM-a, jer ne postoje adekvatni uslovi koji bi garantovali da će maloletna biti izvdojena iz sredine u kojoj živi i da će se na taj način otkloniti opasnost od bekstva i postojanje opasnosti od ponavljanja krivičnih dela u kratkom vremenskom periodu, za koje je osnovano sumnjiva u ovom postupku, kao ni drugim blažim merama za obezbeđenje prisustva maloletnika propisanim ZKP-u kao alternativa pritvoruˮ.

U obrazloženju osporenog rešenja Kžm.2. 76/23 od 21. juna 2023. godine Apelacioni sud u Novom Sadu navodi da „iz spisa predmeta proizlazi da maloletna M. M. ima prijavljeno prebivalište u F, ul. (...), na kojoj se nije nalazila u periodu od 11. maja 2023. godine pa do 13. maja 2023. godine kada je lišena slobode od strane policije nakon više potraživanja na adresama u F, ul. (...) već se nalazila na ulici, jer je, po sopstvenom kazivanju pobegla od kuće zato što je čula da je traži policija, te je blokirala sve pozive na mobilnom telefonu od strane majke i ostale porodice i na ulici se krila sve dok nije pronađena. Osim toga, iz izveštaja CSR od 10. oktobra 2022. godine proizlazi da je policija više puta intervenisala po prijavama majke mlt. M. M, jer je mlt. ranije često bežala od kuće. Sve navedene okolnosti i po oceni ovog suda, ukazuju pa osnovanu bojazan da bi maloletna puštanjem na slobodu mogla pobeći ili se kriti i na taj način postati nedostupna državnim organima i na taj način ometati dalji tok krivičnog postupka, u kom smislu je produženje pritvora prema mlt. po navedenom zakonskom osnovu nužno i neophodno.

Osnovanost produženja pritvora prema mlt. M. M, shodno članu 211. stav 1. tačka 3) ZKP i prema stavu ovoga suda, proizilazi pre svega, iz osnovane sumnje da je mlt. u kontinuitetu, odnosno dan za danom izvršila dva krivična dela, kao i iz izveštaja CSR Grada Novog Sada od 05. juna 2023. godine, prema kojem mlt. lako upada u konfliktne situacije, kako sa članovima porodice tako i sa vršnjacima i nastavnicima, da je sklona da se rukovodi svojim trenutnim željama ne obraćajući pažnju da li to ugrožava njenu ličnu bezbednost i da li će time povrediti druge, da u situacijama osujećenja reaguje burno, te da ima nisku toleranciju na frustracije. Takođe, iz izveštaja CSR proizlazi da se OŠ „D." koju mlt. pohađa, obraćala CSR zbog poremećaja u funkcionisanju mlt. u školskoj sredini jer je ista ispoljavala autodestruktivno ponašanje usled konflikata sa pojedinim nastavnicima i učenicom iste škole. Osim toga, mlt. M. M. je rešenjem direktora škole od 27. septembra 2022. godine nakon sprovedenog vaspitno-disciplinskog postupka izrečena vaspitno disciplinska mera-ukor direktora i društveno koristan rad u trajanju od četiri nedelje, tri sata nedeljno zbog povrede člana 111. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Nadalje, iz nalaza i mišljenja stalnih sudskih veštaka dr. A.M. i S.B. od 29. maja 2023. godine, proizlazi da je kod mlt. tokom bolničkog lečenja na Klinici za psihijatriju uspostavljena dijagnoza F 91.2 odnosno socijalizovan poremećaj ponašanja, koji obuhvata stalno antisocijalno ili agresivno ponašanje, da mlt. otežano sagledava posledice svojih postupaka i samo delimično prihvata socijalne norme kod koje je agresivnost diskretno povišena pa su mogući maladaptivni obrasci ponašanja, da kod mlt. dominira svedeni afektivni repertoar, otežana redukcija napetosti i uznemirenosti, socijalna introverzija i distanciranost, kao i to da je mlt. u društvenim relacijama površna, sniženog interesovanja i empatije i da svoje potrebe stavlja ispred potreba drugih.

Sve navedene okolnosti, uz to da prema stanju u spisima predmeta proizlazi i to da je prema mlt. podneta krivična prijava zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ koja je u Više javno tužilaštvo u Novom Sadu zaprimljena 31. oktobra 2022. godine, i po stavu ovog suda, imaju karakter osobitih okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da bi mlt. ukoliko bi se našla na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogla ponoviti krivična dela za koje je osnovano sumnjiva, te je stoga produženje pritvora po navedenom zakonskom osnovu nužno i opravdano.

Pritvor prema mlt. M. M. je i po oceni ovog suda jedina mera koja obezbeđuje nesmetano vođenje krivičnog postupka i svrha se ne može ostvariti drugom blažom merom, koja bi u ovom trenutku u dovoljnoj meri garantovala da će se svrha postići, pa ni nekom od mera iz člana 66. ZM, kao ni predloženim merama iz člana 208. ZKP i člana 197. ZKP, imajući u vidu sve iznete razloge, što suprotne žalbene navode branioca mlt. čini neosnovanimˮ.

Ustavni sud napominje da je krivična prijava zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. Krivičnog zakonika od 31. oktobra 2022. godine cenjena u sklopu okolnosti vezanih za ličnost maloletne okrivljene. Ovde Sud posebno ukazuje da podnositeljka nije dostavila bilo kakve dokaze kojima bi potkrepila svoje tvrdnje o tome da je napred navedena krivična prijava odbačena. Takođe, postupajući sudovi su cenili i činjenicu da li se svrha zbog koje je u konkretnom slučaju pritvor produžen mogla ostvariti primenom neke od blažih mera za obezbeđenje prisustva podnositeljke postupku. Ustavni sud je imao u vidu i to da je prvobitno pritvor određen na osnovu člana 211. stav 1. tač. 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, te da je osnov iz člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika u međuvremenu otpao, a što nesporno ukazuje da su Viši sud u Novom Sadu i Apelacioni sud u Novom Sadu vodili računa o svim bitnim okolnostima. Dakle, Ustavni sud je ocenio da su sve činjenice od značaja za odlučivanje u ovom predmetu, a na koje se pozivaju postupajući sudovi, ustavnopravno prihvatljive i relevantne za donošenje pravilne odluke. Ustavni sud je imao u vidu i činjenicu da je pritvor prema podnositeljki ukinut 13. jula 2023. godine i zamenjen sa merom zabrane napuštanja stana uz primenu mere elektronskog nadzora. Dakle, podnositeljka se u pritvoru nalazila od 13. maja 2023. godine do 13. jula 2023. godine, odnosno dva meseca. Sud konstatuje da su postupajući sudovi poklonili adekvatnu pažnju ovom predmetu, te da su prestankom razloga za produženje pritvora isti ukinuli i zamenili blažom merom, a kako to nesporno proizlazi iz dostavljene dokumentacije uz ustavnu žalbu.

Sve napred navedeno predstavlja ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za postojanje osobitih okolnosti iz člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku u osporenim rešenjima, pri čemu je prestankom razloga pritvor ukinut i zamnjen blažom merom. Osnovana sumnja, kao jedan od nužnih uslova za trajanje pritvora, u konkretnom slučaju je nesumnjivo postojala.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da su neosnovani navodi podnositeljke o povredi prava iz člana 27. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6.1. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da su joj radnjom saslušavanja u toku noći 13. na 14. maj 2023. godine povređena prava iz čl. 25, 28. i člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 27. jula 2023. godine, odnosno posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o ustavnom sudu, Ustavni sud je ocenio da je žalba u ovom delu neblagovremena.

Takođe, Sud je utvrdio i da je ustavna žalba neblagovremena u delu u kome se osporavaju rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 69/23 od 14. maja 2023. godine i Kvm. 60/23 od 19. maja 2023. godine, budući da je osporeno drugostepeno rešenje Kvm. 60/23 od 19. maja 2023. godine podnositeljka primila najkasnije 21. juna 2023. godine kada je doneto osporeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm. 76/23.

6.2. U ustavnoj žalbi je navedeno i da je podnositeljka na glavne pretrese od 23. juna i 13. jula 2023. godine sprovedena od strane uniformisanih i naoružanih službenih lica, protivno članu 54. stav 2. ZM, te da su sprovođenje videli profesori iz njene osnovne škole, a moguće i druga lica koja je poznaju. Imajući u vidu godine života, pol i mentalno zdravlje maloletne podnositeljke, ovakvo postupanje prilikom sprovođenja je bilo ponižavajuće i sramotno i dovelo je do povrede prava iz člana 25. stav 2. Ustava.

Ustavni sud ukazuje da je podnositeljka imala pravo da protiv napred navedenih radnji izjavi pritužbu sudiji za izvršenje Višeg suda u Novom Sadu, shodno članu 37. stav 1. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Ustavni sud je naročito imao u vidu i to da je podnositeljka u trenutku preduzimanja spornih radnji sprovođenja imala punomoćnika iz reda advokata. Stoga je Ustavni sud utvrdio da u ovom delu ustavne žalbe podnositeljka nije iscrpela sva zakonom predviđena pravna sredstva.

6.3. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 33. stav 2. Ustava, Sud ukazuje da je jasno da pitanje branioca upućeno ispred sudnice maloletnoj okrivljenoj nije bilo u funkciji odbrane. Sa druge strane, iz dostavljene dokumenatcije uz ustavnu žalbu, odnosno iz zapisnika o saslušanju podnositeljke od 13. maja 2023. godine pred Višim sudom u Novom Sadu proizlazi da je podnositeljki i njenom braniocu omogućen poverljiv razgovor koji je obavljen u vremenskom intervalu od 23,35 do 23,40 časova.

6.4. Podnositeljka ističe i povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

6.5. Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio na osnovu člana 36. stav 1. tač. 2) i 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe maloletne podnositeljke zbog mere sudskog pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti