Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na pravično suđenje u izvršnom postupku. Postupak je trajao preko 13 godina i okončan je proizvoljnom obustavom zbog navodnog propusta poverioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Dragana Kolarić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. D . iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 202 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. D . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 6050/10 ( raniji broj I. 4603 /06) povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo Z. D . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba Z. D . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Nišu IPV (I) 255/19 od 1. novembra 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Nišu IPV (I) 255/19 od 1. novembra 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru izvršnog poverioca izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu Iv. 6050/10 od 19. marta 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. D . iz Niša je, 20. januara 2020. godine, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu IPV (I) 255/19 od 1. novembra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I v. 6050/10.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, istakao: da je 13. septembra 2006. godine podneo Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave, te da je izvršni sud doneo rešenje o izvršenju I. 4603/06 od 15. septembra 2006. godine, radi naplate novčanog potraživanja; da je u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, 30. juna 2016. godine predložio da izvršenje u predmetu I. 4603/06 sprovodi sud; da od 2006. godine do 2018. godine, odnosno dvanaest godina sud nije preduzimao radnje izvršenja, a da je tek nakon ovog perioda na predlog podnosioca zakazao popis i procenu pokretnih stvari i naložio mu uplatu predujma u iznosu od 1.105,00 dinara koji iznos je i uplatio; da su podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac i izvršni dužnik bili na adresi izvršnog dužnika 11. marta 2019. godine i predložili popisivanje cisterne za koju se izvršni dužnik izjasnio da je njegova, ali da popis nije izvršen; da mu nije uručen zapisnik o popisu i proceni od 11. marta 2019. godine; da je rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 6050/10 od 19. marta 2019. god ine obustavljen postupak izvršenja sa obrazloženjem da izvršni poverilac nije obezbedio bravara i da je objekat u kome je potrebno vršiti popis stvari zaključan; da je osporeno rešenje o obustavi postupka zasnovano na neistinitoj činjenici o navodnoj zgradi sa stvarima.

Podnosilac je zahtevao da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje, a istakao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 120.000,00 dinara zbog povrede prava na pravično suđenje zbog dugogodišnjeg nepostupanja izvršnog suda u predmetu I. 4603/06 i naknadu materijalne štete opredeljenu u iznosima iz izvršne isprave.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu I. 6050/10 (stari broj I. 4603/06) i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe podneo je 13. septembra 2006. godine Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Z. z . „P .“ iz Vele Polja, radi popisa, plenidbe, procene i prodaje pokretnih i nepokretnih stvari izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu izvršne isprave, presude Opštinskog suda u Nišu P. 3022/96 od 20. septembra 1996. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev podnosioca radi isplate određenog novčanog iznosa na ime duga i naknade štete, koji proističu iz ugovornog odnosa.

Opštinski sud u Nišu je rešenjem I. 4603/06 od 15. septembra 2006. godine, dozvolio predloženo izvršenje.

Izvršni poverilac je postupajući po opomeni suda za plaćanje sudske takse od 18. septembra 2006. godine , platio utvrđenu taksu u iznosu od 3.472,00 dinara, o čemu postoji dokaz u spisima predmeta.

Iz sadržine zapisnika o popisu i proceni Opštinskog suda u Nišu od 14. oktobra 2009. godine proizlazi da izvršni poverilac nije prisustvovao popisu i da nisu pronađene pokretne stvari podobne za popis na lokaciji Vele Polje, a u samom zapisniku je navedeno da je predstavnik izvršnog dužnika naveo da izvršni dužnik ne radi deset godina. U spisima predmeta nema dokaza da je izvršni poverilac pozvan da prisustvuje popisu i proceni, niti da mu je navedeni zapisnik od 14. oktobra 2009. godine dostavljen.

Podneskom od 30. juna 2016. godine, izvršni poverilac je shodno Zakonu o izvršenju i obezbeđenju predložio da sud nastavi izvršenje u predmetu I. 4603/06.

Zaključcima Osnovnog suda u Nišu od 21. septembra 2017. godine i 30. januara 2018. godine naloženo je izvršnom poveriocu da u roku od pet radnih dana uplati predujam u iznosu do 1.105,00 dinara i da dokaz o uplati dostavi sudu u originalu.

Podneskom od 5. februara 2018. godine, izvršni poverilac je dostavio dokaz o uplati predujma.

Osnovni sud u Nišu je dopisom I. 6050/10 od 28. februara 2019. godine, naložio izvršnom poveriocu da 11. marta 2019. godine bude na licu mesta u Vele Polju i da obezbedi sve potrebne uslove za sprovođenje izvršenja, te da će se ukoliko ne postupi po nalogu suda smatrati da je odustao od izvršenja, a predmet će biti arhiviran bez posebnog obaveštenja.

Iz sadržine zapisnika o popisu i proceni I. 6050/10 od 11. marta 2019. godine proizlazi da izvršni poverilac nije obezbedio uslove za sprovođenje izvršenja po nalogu od 28. februara 2019. godine, kao i da je objekat zaklj učan. Navedeni zapisnik potpisali su izvršni poverilac i službeno lice suda.

Podneskom od 12. marta 2019. godine izvršni poverilac je dostavio sudu potvrde o vrednosti kapitala izvršnog dužnika kod „A.“ ad Niš i „B.“ ad Beograd, radi naplate potraživanja.

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu Iv. 6050/10 od 19. marta 2019. godine obustavljen je postupak izvršenja određen rešenjem o izvršenju Iv. 4603/06 od 15. septembra 2006. godine i u celini su ukinute sve izvršne radnje. U obrazloženju navedenog rešenja je navedeno da izvršni poverilac nije postupio u skladu sa nalogom suda , odnosno da nije obezbedio uslove za popis pokretnih stvari, kao i da je prema nalaženju suda izvršni poverilac bio u obavezi da predujmi troškove neophodne za rad bravara, odnosno da angažuje bravara, koji bi radi popisa pokretnih stv ari izvršio otvaranje prostorije. Imajući u vidu da po nalaženju suda izvršni poverilac nije obezbedio neophodne uslove za sprovođenje izvršenja, to je obustavljen postupak izvršenja u skladu sa članom 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu IPV (I) 255/19 od 1. novembra 2019. godine odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca i potvrđeno rešenje istog suda Iv. 6050/10 od 19. marta 2019. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je sa ciljem sprovođenja predmetnog izvršenja dopisom I. 6050/10 od 28. februara 2019. godine, naloženo izvršnom poveriocu da 11. marta 2019. godine sa početkom u 11 časova bude na adresi izvršnog dužnika i obezbedi sve potrebne uslove za sprovođenje izvršenja, ali da iz sadržine zapisnika o popisu i proceni od 11. marta 2019. godine proizlazi da je službeno lice suda konstatovalo da izvršni poverilac nije obezbedio uslove za sprovođenje izvršenja po nalogu od 28. februara 2019. godine, te da je objekat u kome je trebalo izvršiti popis pokretnih stvari izvršnog dužnika ostao zaključan. Stoga je drugostepenim rešenjem zaključeno da je prvostepeno rešenje pravilno , s obzirom na to da izvršni poverilac nije omogućio sprovođenje izvršenja predujmljivanjem troškova izvršnog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povred u ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 79. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je primenjivan do 2011. godine, propisano je : da će, ako se prilikom popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, sud o tome obavestiti izvršnog poverioca koji nije prisustvovao popisu (stav 1 .); da izvršni poverilac može u roku od tri meseca od dana prijema obaveštenja o bezuspešnom pokušaju popisa, odnosno od dana bezuspešnog popisa kome je prisustvovao, predložiti da se ponovo sprovede popis (stav 3.); da će sud obustaviti izvršenje ako izvršni poverilac u tom roku ne predloži da se popis ponovo sprovede ili ako se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja (stav 4 .).

Odredbom član 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ( "Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11, 109/13 - Odluka Ustavnog suda, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao na deo postupka od 2011. godine pa do kraja postupka , propisano je da je izvršni poverilac dužan da predujmi troškove postupka, u skladu sa zakonom i propisom koji uređuje troškove postupka, a da je dokaz o uplaćenom predujmu izvršni poverilac dužan da dostavi uz predlog za izvršenje, kao i da će sud, odnosno izvršitelj obustaviti izvršenje ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu, osim ako je po zakonu oslobođen ili ga je sud oslobodio plaćanja postupka. Odredbom člana 76. stav 1. tačka 7. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđeno je da sud obustavlja izvršenje iz drugih razloga predviđenih zakonom. Odredbama člana 91 . Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je: da će sud, odnosno izvršitelj, ako se prilikom popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, o tome obavestiti izvršnog poverioca koji nije prisustvovao popisu (stav 1.); da izvršni poverilac može, u roku od 45 dana od dana prijema obaveštenja o bezuspešnom popisu, odnosno od dana bezuspešnog popisa kome je prisustvovao, predložiti da se ponovo sprovede popis i da izvršitelj može da ponavlja popis i bez predloga izvršnog poverioca (stav 4 .); da će sud obustaviti izvršenje ako izvršni poverilac u tom roku ne predloži da se popis ponovo sprovede ili ako se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja ( stav 5.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajmečenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak pokrenut 13. septembra 2006. godine, podnošenjem predloga za izvršenje i da je pravnosnažno obustavljen rešenjem Osnovnog suda u Nišu IPV (I) 255/19 od 1. novembra 2019. godine, što znači da je trajao ukupno 13 godina i mesec dana . Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka od 13 godina i mesec dana.

Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može upućivati na zaključak da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da osporeni izvršni postupak nije bio činjenično i pravno složen, imajući u vidu, između ostalog, samu prirodu izvršnog postupka, kao i to da se izvršenje u konkretnom slučaju sprovodilo na pokretnim stvarima.

Ocenjujući postupanje suda u osporenom izvršnom postupku, Ustavni sud je primetio dva perioda neaktivnosti na strani suda. Naime, nakon što je 15. septembra 2006. godine usvojio predlog za izvršenje, sud je zakazao popis tek za 14. oktobar 2009. godine , što znači da u periodu od tri godine sud nije preduzeo nijednu radnju radi sprovođenja izvršenja. Ustavni sud zatim konstatuje da u periodu od prvog bezuspešnog popisa od 14. oktobra 2009. godine, na kome podnosilac ustavne žalbe nije prisustvovao, do donošenja zaključka od 30. januara 2018. godine, sud nije preduzimao radnje u postupku, što predstavlja period neaktivnosti u trajanju od osam godina i tri meseca. Pri tome, sud nije pozvao podnosioca da prisustvuje popisu od 14. oktobra 2009. godine, niti ga je naknadno obavestio da tom prilikom nisu pronađene pokretne stvari, odnosno da je popis bio bezuspešan, a što je bio dužan da uradi u skladu sa odredbom člana 79. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. Da je sud postupio po navedenoj odredbi i dostavio podnosiocu obaveštenje, podnosilac bi morao da predloži novi popis u roku od tri meseca, a u slučaju propusta da to učini, sud bi bio u obavezi da obustavi postupak ( član 79. st. 3. i 4.).

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da podnosilac u periodu od prvog bezuspešnog popisa od 14. oktobra 2009. godine do podneska od 30. juna 2016. godine kojim je predložio da sud nastavi izvršenje, nije preduzeo nijednu radnju pred sudom, na koji način je u velikoj meri doprineo ukupnom trajanju postupka svojim pasivnim ponašanjem .

Ustavni sud na kraju konstatuje da je ovaj spor nesporno bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, kao izvršnog poverioca, jer je postupak vođen radi naplate pravnosnažno utvrđenog potraživanja podnosioca koje proističe iz ugovornog odnosa sa izvršnim dužnikom .

Imajući u vidu sve navedeno, a posebno dva duga perioda neaktivnosti na strani suda u toku osporenog postupka, i to u trajanju od tri godine i osam godina i tri meseca, Ustavni sud je našao da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 6050/10 (stari broj I. 4603/06), pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja izvršnog postupka, činjenicu da izvršni postupak nije bio složen, postupanje nadležnih sudova, doprinos podnosioca ustavne žalbe, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Ustavni sud je imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

7. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu IPV (I) 255/19 od 1. novembra 2019. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac u suštini ističe da je osporeno rešenje kojim je pravnosnažno obustavljen predmetni izvršni postupak zasnovano na neistinitim činjenicima i proizvoljnoj primeni merodavnog prava.

Prema stavu Ustavnog suda, pravičnost suđenja ostvaruje se kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju sudova i primeni merodavnog procesnog i materijalnog prava. Ustavni sud nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost pravnih zaključaka redovnih sudova jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Međutim, izuzetak postoji u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna ili arbitrarna na štetu podnosioca ustavne žalbe .

Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Primenjujući navedene stavove na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da su prvostepeno rešenje o obustavi postupka i ovde osporeno drugostepeno rešenje zasnovani na primeni člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odnosno na oceni da podnosilac nije obezbedio uslove za popis pokretnih stvari, time što nije predujmio troškove za rad bravara, odnosno angažovao bravara.

Međutim, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu utvrdio da je podnosiocu u toku postupka u dva navrata naloženo da uplati određene novčane iznose na ime predujma za vođenje postupka i da je podnosilac oba puta postupio po nalogu suda, te da je uplatio iznose od 3.472,00 dinara i 1.105,00 dinara. Pri tome, podnosiocu ustavne žalbe u toku predmetnog izvršnog postupka nije naloženo da angažuje bravara i da uplati predujam na ime angažovanja bravara. Ustavni sud smatra da podnosilac nije mogao ni da predvidi da će za sprovođenje popisa od 11. marta 2019. godine biti potrebno prisustvo bravara, jer na prethodnom popisu od 14. oktobra 2009. godine nije konstatovano postojanje zaključanog objekta, niti iz zapisnika proizlazi da je izvršni dužnik odbio da sarađuje. Štaviše, podnosilac ustavne žalbe nije ni pozvan da prisustvuje popisu i proceni od 14. oktobra 2009. godine, niti mu je dostavljen zapisnik sa istog.

Imajući navedeno u vidu, Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje Osnovnog suda u Nišu zasnovano na proizvoljnoj primeni člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojim je propisano da je izvršni poverilac dužan da predujmi troškove postupka , kao i da će sud, odnosno izvršitelj obustaviti izvršenje ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu, osim ako je po zakonu oslobođen ili ga je sud oslobodio plaćanja postupka.

S obzirom na to da je u konkretnom slučaju određeno sprovođenje izvršenja popisom i procenom pokretnih stvari, Ustavni sud ukazuje da je sud, ukoliko je smatrao da je potrebno obustaviti postupak zbog pasivnog ponašanja izvršnog poverioca, ovde podnosioca, eventualno to mogao da učini u skladu sa odredbama člana 91. st. 4. i 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojima je propisano da sud obustavlja postupak ukoliko izvršni poverilac u roku od 45 dana od dana bezuspešnog popisa kome je prisustvovao, ne predloži da se ponovo sprovede popis. Međutim, imajući u vidu da je prvostepeno rešenje o obustavi postupka doneto 19. marta 2019. godine, pre isteka roka od 45 dana od dana bezuspešnog popisa od 11. marta 2019. godine, kao i da zapisnik o popisu i proceni od 14. oktobra 2009. godine nikada nije dostavljen podnosiocu, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni ni uslovi za obustavu postupka iz člana 91. st. 4. i 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Imajući u vidu da je osporeno rešenje zasnovano na primeni člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju u situaciji kada iz spisa predmeta očigledno proizlazi da je podnosilac postupio po svim nalozima suda za uplatu predujma na ime vođenja izvršnog postupka, pri čemu nisu ispunjeni ni uslovi za obustavu postupka iz člana 91. st. 4. i 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Ustavni sud smatra da je osporeno rešenje zasnovano na proizvoljnoj primeni odredaba navedenog zakona.

Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu podnosioca i utvrdio da mu je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu IPV (I) 255/19 od 1. novembra 2019. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 3. izreke.

8. Ustavni sud je utvrdio da se štetne posledice u tvrđene povrede prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Nišu IPV (I). 255/19 od 1. novembra 2019. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu Iv. 6050/10 od 19. marta 2019. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 4. izreke.

9. S obzirom na to da je podnosiocu utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeno rešenje, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 58. stav 1. Ustava, te je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tačke 3. izreke.

10. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti