Odluka Ustavnog suda o pravu na porodičnu invalidninu za porodicu palog borca
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava presudu Upravnog suda i vraća predmet na ponovno odlučivanje. Stav da pravo na porodičnu invalidninu imaju samo porodice pripadnika oružanih snaga SFRJ ocenjen je kao proizvoljna primena zakona i povreda prava na pravično suđenje.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-8988/2013
10.02.2016.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. B . i B . B, oboje iz Surduka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. februara 2016. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba N. B . i B . B . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 14610/11 od 20. septembra 2013. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 14610/11 od 20. septembra 2013. godine i određuje da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosilaca izjavljenoj protiv rešenja Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju broj 129-580-523/2011-02 od 23. novembra 2011. godine.
3. Odbacuje se ustavna žalba N. B . i B . B . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Novom Sadu u predmetu U. 14610/11.
O b r a z l o ž e nj e
1. N. B . i B . B, oboje iz Surduka su, 5. novembra 2013. godine, preko punomoćnika D . V. V, advokata iz Stare Pazove, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 14610/11 od 20. septembra 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i načela i prava zajemčenih čl. 3, 35. i 69. Ustava. Ustavna žalba je izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Novom Sadu u predmetu U. 14610/11. Podnosioci su postavili zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova pred Ustavnim sudom.
Ustavnom žalbom je osporena presuda suda kojom je pravnosnažno odbijen zahtev podnosilaca za priznavanje prava na porodičnu invalidninu.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeni akt, kao i u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnosioci ustavne žalbe su 18. oktobra 2011. godine podneli zahtev za priznavanje prava na porodičnu invalidninu, koji je odbijen kao neosnovan rešenjem Odeljenja za društvene delatnosti Opštinske uprave opštine Stara Pazova broj 580-51/2011-III-06 od 19. oktobra 2011. godine.
Rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju broj 129-580-523/2011-02 od 23. novembra 2011. godine odbijena je žalba podnosilaca izjavljena protiv prvostepenog rešenja.
Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosioci su 29. decembra 2011. godine podneli tužbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 14610/11 od 20. septembra 2013. godine. U osporenoj presudi je, između ostalog, navedeno da podnosioci ne ispunjavaju uslove za priznavanje predmetnog prava u smislu člana 13. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, jer sin podnosilaca nije poginuo vršeći vojne dužnosti kao pripadnik oružanih snaga SFRJ, već kao pripadnik Vojske Republike Srpske Krajine, i to nakon 27. aprila 1992. godine, kada je prestala da postoji SFRJ, konkretno 1. februara 1993. godine.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosioci ukazuju u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ“, br. 24/98, 29/98 i 25/2000 i „Službeni glasnik RS“, br. 101/05 i 111/09).
Odredbom člana 2. stav 1. navedenog Zakona propisano je da je borac jugoslovenski državljanin koji je: u ratu vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti radi odbrane suverenosti, teritorije, nezavisnosti i ustavnog poretka Savezne Republike Jugoslavije (tačka 1)); učestvovao u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918. godine kao pripadnik srpske i crnogorske vojske (tačka 2)); učestvovao u antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu - kao pripadnik Vojske Kraljevine Jugoslavije u ratu od 6. do 17. aprila 1941. godine ili u sastavu savezničkih armija (tačka 3)); učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi u Drugom svetskom ratu kao pripadnik partizanskih odreda, Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, odnosno Jugoslovenske armije od 17. aprila 1941. do 15. maja 1945. godine, u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika, odnosno kome je aktivan i organizovan rad u toj borbi priznat u poseban staž u dvostrukom trajanju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju (tačka 4)); vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (tačka 5)).
Navedenim Zakonom je, takođe, propisano: da je porodica palog borca porodica lica koje je poginulo, umrlo ili nestalo pod okolnostima iz čl. 2. i 3. ovog zakona ili je umrlo od posledica rane, povrede, ozlede ili bolesti zadobijene pod tim okolnostima u roku od godinu dana od dana nastanka oštećenja organizma; da su članovi porodice palog borca: bračni drug, deca rođena u braku ili van braka i usvojena deca, kao i pastorčad koju je pali borac izdržavao (u daljem tekstu: uža porodica palog borca); roditelji, kao i očuh, maćeha i usvojioci koji su palog borca izdržavali ili koje je pali borac izdržavao; ded i baba, unuče, sestra i brat palog borca koje je pali borac izdržavao (član 13. st. 1. i 2.); da je osnovno pravo člana porodice palog borca porodična invalidnina (član 22. stav 1. tačka 1); da članovi porodice palog borca iz člana 13. stav 2. tačka 2. ovog zakona, članovi porodice vojnog invalida od I do VII grupe iz člana 14. tačka 2. ovog zakona, kao i brat, sestra i unuk palog borca iz člana 13. stav 2. tačka 3. ovog zakona imaju pravo na porodičnu invalidninu iako su članovi uže porodice ostvarili ovo pravo (član 31. stav 1.).
Odredbama čl. 30. do 38. navedenog Zakona propisani su uslovi i način ostvarivanja prava na porodičnu invalidninu.
5. Ocenjujući navode podnosilaca ustavne žalbe da im je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud , pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bila očigledno nepravična, arbitrerna ili diskriminatorska.
Ustavni sud je konstatovao da podnosioci ustavne žalbe smatra ju spornim stav Upravnog suda izražen u osporenom aktu da ne ispunjavaju uslove za priznavanje predmetnog prava jer njihov sin nije poginuo vršeći vojne dužnosti kao pripadnik oružanih snaga SFRJ, već kao pripadnik Vojske Republike Srpske Krajine, i to nakon 27. aprila 1992. godine, kada je prestala da postoji SFRJ.
Na osnovu navedenih odredaba Ustava i Zakona, Ustavni sud konstatuje sledeće: da je borac jugoslovenski državljanin koji je vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ; da je zakonom određen samo datum počev od kog su vojne ili druge dužnosti mogle biti vršene u cilju očuvanja suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ; da vršenje navedenih dužnosti nije uslovljeno pripadnošću Vojsci te države; da je porodica palog borca porodica lica koje je poginulo pod okolnostima iz člana 2. Zakona; da su članovi porodice palog borca, pored ostalih, i roditelji palog borca.
Upravni sud je u osporenoj presudi ocenio da je pravilan stav upravnih organa da podnosioci ne ispunjavaju uslove za priznavanje predmetnog prava jer sin podnosilaca nije poginuo vršeći vojne dužnosti kao pripadnik oružanih snaga SFRJ, već kao pripadnik Vojske Republike Srpske Krajine, i to nakon 27. aprila 1992. godine, kada je prestala da postoji SFRJ, konkretno 1. februara 1993. godine.
Po oceni Ustavnog suda, ovakav stav Upravnog suda predstavlja proizvoljnu primenu materijalnog prava na štetu podnosi laca ustavne žalbe. Naime, Ustavni sud nalazi da nema ustavnopravnog utemeljenja stanovište upravnih organa i Upravnog suda da status borca u smislu člana 2. stav 1. tačka 5) Zakona može imati samo pripadnik Vojske SFRJ. Ustavni sud ukazuje da je pripadništvo određenoj vojsci predviđeno kao uslov samo u tač. 2), 3) i 4) navedenog člana Zakona, koje se odnose na učestvovanje u ratovima, dok vršenje dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ, nije uslovljeno pripadnošću Vojsci te države. Ustavni sud, takođe, ukazuje da u odredbi stava 1. tačka 5) Zakona nije određen period, već samo datum počev od koga se u smislu ovog zakona smatra da su vojne ili druge dužnosti mogle biti vršene u cilju očuvanja suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ.
Nalazeći da obrazloženje osporenog akta Upravnog suda ne zadovoljava zahteve pravičnosti i da je u tom aktu proizvoljno primenjeno materijalno pravo na štetu podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.
6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presudu Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 14610/11 od 20. septembra 2013. godine i odredio da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosilaca izjavljenoj protiv rešenja Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju broj 129-580-523/2011-02 od 23. novembra 2011. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.
Ustavni sud je isti stav zauzeo u Odluci Už-4763/2010 od 18. jula 2013. godine (videti na iternet stranici: www.ustavni.sud.rs).
7. Kada je u pitanju pozivanje podnosilaca ustavne žalbe na povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se povreda tog ustavnog prava dovodi isključivo u vezu sa dužinom trajanja upravnog spora, koji je u ovoj pravnoj stvari trajao jednu godinu i devet meseci. Ustavni sud je ocenio da se navedeno trajanje postupka u konkretnom slučaju objektivno ne može smatrati nerazumno dugim, te u tom smislu ovi navodi ustavne žalbe nisu prihvatljivi.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao očigledno neosnovanu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.
Ustavni sud nije razmatrao ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na navode podnosilaca da su im osporenim pojedinačnim aktom povređena i druga Ustavom zajemčena načela i prava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporenu presudu, te da će o tužbi podnosilaca Upravni sud ponovo odlučiti.
Što se tiče zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom , u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (s tim u vezi videti Odluku Ustavnog suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine, na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).
8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.