Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u prekršajnom postupku koji je trajao pet godina i devet meseci i okončan nastupanjem apsolutne zastarelosti. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8994/2016
18.10.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Goran P. Ilić , Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . G . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. oktobra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. G . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Prekršajnim sudom u Beogradu u predmetu Pr. 411401/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. G . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 28. novembra 201 6. godine, preko punomoćnika M. P , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen u predmetu Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 411401/10.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:

- da je Ministarstvo finansija – Uprava carina – Carinarnica Beograd, u svojstvu ovlašćenog podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, podnelo zahtev Prekršajnom sudu u Beogradu br. P3 752/10 od 24. septembra 2010. godine protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da je izvršio prekršaj iz člana 292. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona;

- da je postupajući sud od 31. oktobra 2011 . do marta 2016. godine bio potpuno neaktivan, što je rezultiralo da u tom periodu pretres nije održan ni jed nom;

- da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost za vođenje prekršajnog postupka .

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava, a tražio je i naknadu nematerijalne štete, kao i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Prekršajnog suda u Beogradu Pr.411401/10 , utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Ministarstvo finansija – Uprava carina – Carinarnica Beograd podnelo je 14. oktobra 2010. godine Prekršajnom sudu u Beogradu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka P3 . 752/10 protiv osumnjičenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog prekršaja iz člana 292. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/10).

Rešenjem Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 411401/10 od 22. decembra 2010. godine pokrenut je prekršajni postupak protiv M. G.

U toku 2011. godine nije održan pretres (25. oktobra 2011. godine), a okrivljeni i njegov branilac su dostavili pisane odbrane.

Tokom 2016. godine branilac okrivljenog je dostavio podnesak sudu, Carinarnica u Beogradu se izjasnila na pisanu odbranu okrivljenog, te su saslušani svedoci .

Presudom Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 411401/10 od 7. juna 2016. godine okrivljeni Marko Galić je oglašen krivim da je učinio prekršaj iz člana 292. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona, te mu je posledično izrečena novčana kazna u iznosu od 250.081 dinara i zaštitna mera oduzimanja predmeta izvršenja prekršaja.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu Prž. 18980/16 od 7. oktobra 2016. godine preinačena je ožalbena presuda Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 411401/10 od 7. juna 2016. godine tako što je obustavljen prekršajni postupak vođen protiv okrivljenog, jer je nastupila apsolutna zastarelost za vođenje prekršajnog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 116/08 i 111/09), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen (član 76. stav 1.); da izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, za prekršaje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, prometa roba i usluga, životne sredine i vazdušnog saobraćaja može se posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti (član 76. stav 5.); da prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja (član 76. stav 7).

Članom 394. stav 1. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 73/03, 61/05, 85/05, 62/06 i 9/10), a koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano da se prekršajni postupak ne može pokrenuti, ako proteknu tri godine od dana kad je prekršaj učinjen.

5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj prekršajnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Prekršajni postupak je otpočeo 22. decembra 2010. godine donošenjem rešenja o pokretanju postupka Pr. 411401/10, a okončan je presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu Prž. 18980/16 od 7. oktobra 2016. godine. Dakle, prekršajni postupak je trajao pet godina i devet meseci.

Navedeno trajanje prekršajnog postupka , samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činala ca, trajanje predmetnog prekršajnog postupka od pet godina i devet meseci ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca.

Pri tome, Ustavni sud naročito ističe da je postojala neopravdana neaktivnost Prekršajnog suda u Beogradu od samog pokretanja postupka 22. decembra 2010. godi ne do 24. februara 2016. godine, kada je saslušan svedok N.P. Ustavni sud ukazuje da je prvostepena presuda doneta tek 7. juna 2016. godine, nakon više od pet godina suđenja, kao i da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost za vođenje prekršajnog postupka. Takođe, Ustavni sud je imao u vidu činjeničnu i pravnu složenost prekršajnog postupka , ali nalazi da je to, u konkretnom slučaju, od značaja samo za utvrđenje visine naknade nematerijalne štete.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja postupka, kao i konstatovanu složenost postupka, te činjenicu da podnosilac svojim radnjama nije doprineo dužini trajanja osporenog postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, prvenstveno imao u vidu, sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine ( videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti