Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje u delu odluke o troškovima parničnog postupka. Apelacioni sud nije obrazložio svoju odluku niti se osvrnuo na ključne žalbene navode o pogrešnoj primeni Advokatske tarife.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8996/2014
23.03.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jagode Doganjić iz Aranđelovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2 3. marta 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jagode Doganjić i utvrđuje da je stavom 2. izreke presude Osnovnog suda u Aranđelovcu P. 13475/11 od 17. aprila 2014. godine i presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2732/14 od 9. septembra 2014. godine, u delu u kojem je odlučeno o troškovima parničnog postupka, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2732/14 od 9. septembra 2014. godine, u delu u kojem je odlučeno o troškovima parničnog postupka, i određuje da taj sud ponovo odluči o žalbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv stava 2. izreke presude Osnovnog suda u Aranđelovcu P. 13475/11 od 17. aprila 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jagoda Doganjić iz Aranđelovca podnela je Ustavnom sudu, 17. decembra 2014. godine, ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Aranđelovcu P. 13475/11 od 17. aprila 2014. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2732/14 od 9. septembra 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da odluka o troškovima parničnog postupka nije doneta u skladu sa važećom Advokatskom tarifom, jer je vrednost spora odredeljena na iznos od 400.000,00 dinara, po kojoj vrednosti spora , sastav podneska iznosi 6.000,00 dinara, a pristup na održano ročište iznosi 7.500,00 dinara; da je podnositeljka obavezana da prvotuženoj plati troškove postupka na ime takse za tužbu i odluku koji nisu trošak prvotužene, već njen sopstveni; da ove žalbene navode žalbeni sud uopšte nije razm otrio, te je mimo zakona obavezana podnositeljka da plati troškove preko važeće Advokatske tarife, kao i da tuženoj plati troškove koje je ona lično snosila.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene parnične presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u priloženu dokumentaciju i spise predmeta Osnovnog suda u Aranđelovcu P. 13475/11, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja Jagoda Doganjić, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je tužbu Osnovnom sudu u Aranđelovcu protiv tuženih Mirjane Radosavljević i Mihaila Doganjića, radi utvrđenja nedopuštenosti izvršenja – rušenja dela stambenog objekta. U tužbi je vrednost predmet spora označena u novčanom iznosu od 400.000,00 dinara.

Osnovni sud u Aranđelovcu je osporenom presudom P. 13475/11 od 17. aprila 2014. godine, u stavu 1. izreke, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev, dok je, u stavu 2. izreke, obavezao tužilju da prvotuženoj naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 217.000,00 dinara, i to iznos od 16.500,00 dinara na ime sastava odgovora na tužbu, iznos od 16.500,00 dinara na ime sastava obrazloženog podneska, iznose od po 18.000,00 dinara na ime pristupa advokata na pet održanih ročišta, iznose od po 9.750,00 dinara na ime pristupa advokata na šest neodržanih ročišta i iznose od po 17.800,00 na ime takse na tužbu i odluku.

Tužilja je u žalbi osporila i odluku o troškovima postupka i u navedenom pravnom sredstvu je navela da odluka o troškovima parničnog postupka nije doneta u skladu sa važećom Advokatskom tarifom, jer je vrednost spora odredeljena na iznos od 400.000,00 dinara, po kojoj vrednosti spora, sastav podneska iznosi 6.000,00 dinara, a pristup na održano ročište iznosi 7.500,00 dinara, kao i to da je obavezana da prvotuženoj plati troškove postupka na ime takse na tužbu i odluku koji nisu trošak prvotužene, već njen sopstveni.

Apelacioni sud u Kragujevcu je osporenom presudom Gž. 2732/14 od 9. septembra 2014. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, između ostalog, navedeno da je potvrđena odluka o troškovima parničnog postupka jer je ista doneta uz pravilnu primenu čl. 149. i 150. Zakona o parničnom postupku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je i odlukom o parničnim troškovima povređeno njeno ustavno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi, s obzirom na činjenicu da se povreda prava na pravično suđenje ističe i u odnosu na rešenje o parničnim troškovima, Ustavni sud najpre ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) prema kom se odlučivanje o troškovima postupka smatra sastavnim delom suđenja, odnosno "delom utvrđenja građanskih prava i obaveza", u smislu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (videti presude Robins protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 23. septembra 1997. godine, broj predstavke 22410/93, stav 29. i Rotaru protiv Rumunije, od 4. maja 2000. godine, broj predstavke 28341/95, stav 78.). Takvo pravno stanovište Ustavni sud je takođe zauzeo u odlukama Už-914/2012 od 15. januara 2015. godine i Už-3844/2012 od 5. februara 2015. godine.

Ustavni sud konstatuje da pravo na obrazloženu sudsku odluku, iako nije izričito garantovano članom 32. stav 1. Ustava, predstavlja sastavni deo prava na pravično suđenje. Obim dužnosti davanja obrazloženja može da varira u zavisnosti od prirode odluke i mora da bude određen u svetlu okolnosti slučaja (videti presude ESLjP Ruiz Torija protiv Španije, 18390/91, od 9. decembra 1994. godine stav 29; Hiro Balani protiv Španije, 18064/91, od 9. decembra 1994. godine, stav 27; Higgins and Others protiv Francuske, 20124/92, od 19. februara 1998 . godine, stav 42.). Obaveza sudova da obrazlože svoje odluke, ne može da bude shvaćena kao zahtev za detaljan odgovor na svaki argument (videti presudu ESLjP Van de Hurk protiv Holandije, 16034/90, od 19. aprila 1994. godine, stav 61 .). Takođe, Ustavni sud ukazuje na svoj stav da je za ocenu da li su ispunjeni standardi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, neophodno sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta ili se zadovoljio pukim potvrđivanjem odluka nižeg suda (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-3187/2010 od 11. decembra 2013. godine i presudu ESLjP u predmetu Helle protiv Finske, 157/1996/776/1977, od 19. decembra 1997. godine, stav 60 .).

Primenjujući navedeno na konkretni slučaj, Ustavni sud ocenjuje da se Apelacioni sud u Kragujevcu u osporenoj presudi Gž. 2732/14 od 9. septembra 2014. godine uopšte nije osvrnuo na pravno relevantne žalbene navode podnositeljke koji se odnose na odluku o troškovima parničnog postupka. U žalbi je navela da odluka o troškovima parničnog postupka nije doneta u skladu sa važećom Advokatskom tarifom, jer je vrednost spora opredeljena na iznos od 400.000,00 dinara, a po kojoj vrednosti spora, troškovi postupka na ime sastava podneska iznose 6.000,00 dinara, a za pristup na održano ročište iznose 7.500,00 dinara ( prvostepeni sud je podnositeljku obavazao da plati iznos od 16.500,00 dinara na ime sastava podneska i iznos od 18.000,00 dinara na ime pristupa na održano ročište). Takođe, navela je da je podnositeljka obavezana da prvotuženoj plati troškove postupka na ime takse za tužbu i odluku koji nisu trošak prvotužene, već njen sopstveni. Navedeni drugostepeni sud je samo puko potvrdio prvostepenu odluku o troškovima parničnog postupka bez ikakve pravne konkretizacije i daljeg obrazloženja.

6. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je stavom 2. izreke presude Osnovnog suda u Aranđelovcu P. 13475/11 od 17. aprila 2014. godine i presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2732/14 od 9. septembra 2014. godine, u delu u kojem je odlučeno o troškovima parničnog postupka, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke ove odluke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede ustavnog prava mogu otkloniti poništajem osporene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2732/14 od 9. septembra 2014. godine, u delu u kojem je odlučeno o troškovima parničnog postupka i određivanjem da Apelacioni sud u Kragujevcu ponovo odluči o žalbi podnositeljke podnetoj protiv stava 2. izreke presude Osnovnog suda u Aranđelovcu P. 13475/11 od 17. aprila 2014. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, to se posebno nije bavio pitanjem povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

8. Podnositeljka ustavne žalbe je osporila i stav prvi izreke presude Osnovnog suda u Aranđelovcu P. 13475/11 od 17. aprila 2014. godine i presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2732/14 od 9. septembra 2014. godine, u delu u kojem je odlučeno o glavnoj stvari.

Saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosiljke ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi ozmečenih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao revizijski parnični sud još jednom oceni zakonitost osporenih parničnih presuda. Iznetu ocenu Ustavni sud zasniva na tome da navodi ustavne žalbe zapravo predstavljaju ponovljene razloge već iznete u žalbi koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavila protiv prvostepene presude, te da je drugostepeni sud u obrazloženju osporene presude dao detaljne, jasne, ustavnopravno prihvatljive i nearbitrarne razloge za odbijanje žalbe i o neosnovanosti njenih navoda. U tom smislu su navodi podnositeljke ustavne žalbe u pogledu relevantnog činjeničnog stanja i primene merodavnog prava, po oceni Ustavnog suda, zasnovani na njegovim subjektivnim shvatanjima i očekivanjima, kao i nezadovoljstvu krajnjim ishodom parnice, te stoga ne mogu biti utemeljeni ustavnopravni argumenti za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao drugom delu tačke 1. izreke odluke.

9. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti