Ustavni sud utvrdio povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu, jer podnosiocu nije namireno potraživanje u stečajnom postupku protiv dužnika u pretežnom državnom vlasništvu. Sud je odredio naknadu materijalne štete na teret budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8999/2016
23.03.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik V eća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. B . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. marta 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. B . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/14 (ranije St. 15/10) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne š tete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku iz tačke 1, umanjenog za iznos koji mu je eventualno isplaćen . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B . iz Čačka izjavio je Ustavnom sudu, 24. septembra 201 3. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl ana 32 . stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 15/10. Podnosilac je takođe istak ao i zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra , kao i materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku. Ustavna žalba je bila zavedena pod brojem Už-7538/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 707/14 od 3. marta 201 6. godine usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno da je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/14 (ranije St. 15/10), podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Navedeno rešenje je potvrđeno rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 680/2016 od 19. maja 2016. godine.

Privredni apelacioni sud je uz dopis od 6. decembra 2016. godine Ustavnom sudu dostavio spise predmeta R4 St. 707/14, radi daljeg postupanja. Predmet je dobio novi broj Už-8999/2016.

Podnosilac ustavne žalbe je u podnesku od 25. novembra 2015. godine , izjavljenom preko punomoćnika Slađane Pantelić, advokata iz Čačka, istakao da smanjuje zahtev za isplatu nematerijalne štete za 100 evra, koji mu je dosuđen rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 707/14 od 3. marta 2016. godine, a ostaje pri preostalom zahtevu za isplatu nematerijalne štete u iznosu od 2.900 evra. Takođe je naveo da je označeni izn os od 100 evra veoma nizak, da nije nikakva satisfakcija i da ne odgovara ekonomskim prilikama u našoj držav i.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 707/14 od 3. marta 2016. godine preinačeno je rešenje istog suda R4 St. 707/14 od 12. januara 2016. godine i rešeno tako što je - u stavu prvom izreke usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno da je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/14 (ranije St. 15/10), podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije ; u stavu drugom izreke delimično usvojen zahtev predlagača, pa mu je utvrđeno pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao i pravo na troškove postupka u iznosu od 12.800 dinara ; u stavu trećem izreke delimično odbijen zahtev predlagača za isplatu naknade predko dosuđenog iznosa u stavu drugom, a do traženih 3 .000 evra, u u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate ; u stavu četvrtom konstatovano da će se, po pravnosnažnosti tog rešenja, spisi predmeta vratiti Ustavnom sudu na postupak po zahtevu predlagača za utvrđenje povrede prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, kao i za naknadu materijalne štete.

Postupajući po žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 707/14 od 3. marta 2016. godine, i to stava drugog izreke u delu o troškovima postupka i stava trećeg izreke, Vrhovni kasacioni sud je doneo rešenje Rž. gp. 680/2016 od 19. maja 2016. godine, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio navedeno rešenje. U obrazloženju rešenja, pored ostalog je navedeno da je taj sud posebno imao u vidu činjenicu da je naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku satisfakcija predlagača zbog dugog trajanja sudskog postupka, ali da nije sama svrha postupka koji se vodi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Takođe je navedeno da Vrhovni kasacioni sud smatra da se, u konkretnom slučaju , radi o pravičnoj naknadi koja je dosuđena predlagaču.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je bilo propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 24. septembra 2013. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava, jer podnosilac nije namirio potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/14 (ranije St. 15/10), Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust sudova da namire potraživanje utvrđeno odlukom suda u korist podnosioca ustavne žalbe, a protiv izvršnog/stečajnog dužnika AD „T.“ Čačak, koji je u pretežnom državnom vlasništvu, u konkretnom slučaju, predstavlja povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno članom 58. Ustava (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už- 8889/2013 od 2 9. septembra 201 6. godine). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/14 (ranije St. 15/10), umanjenog za iznos koji mu je eventualno isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Vezano za navod iz dopune ustavne žalbe u kome je podnosilac istakao da „smanjuje zahtev za isplatu nematerijalne štete za 100 evra“, koji mu je dosuđen rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 707/14 od 3. marta 2016. godine, jer je nezadovoljan visinom dosuđene naknade, Ustavni sud, najpre, ukazuje da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj101/13) ustavna žalba iz člana 170. Ustava postala supsidij erno pravno sredstvo u odnosu na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u sudskim postupcima koji su u toku, jer odlučivanju Ustavnog suda u ustavnosudskom postupku za zaštitu Ustavom zajemčenog prava mora da prethodi iscrpljivanje propisanog pravnog sredstva u redovnom postupku. Dakle, zaštita prava na suđenje u razumnom roku, kao i isticanje zahteva za naknadu zbog povrede tog prava, u sudskim postupcima koji su bili u toku pre ustanovljavanja novog pravnog sredstva, zbog čega su se podnosioci obratili Ustavnom sudu podnošenjem ustavne žalbe, ima se pružiti u skladu sa noveliranim odredbama Zakona o uređenju sudova (videti Rešenje Ustavnog suda IIIU-353/2014 od 3. jula 2014. godine).

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, a imajući u vidu da podnosilac nije izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 707/14 od 3. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 680/2016 od 19. maja 2016. godine, a kojom je mogao da osporava odluku o visini dosuđene naknade (videti Odluku Ustavnog suda Už-4087/2015 od 9. juna 2016. godine), Ustavni sud konstatuje da, u konkretnom slučaju, nije nadležan da odlučuje o naknadi nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je stoga takav zahtev odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavni sud utvrdio povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti