Utvrđivanje povrede prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka kojima su podnosiocu dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od dužnika u državnom vlasništvu. Određena je naknada materijalne štete u visini potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-902/2016
07.03.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda Snežana Marković, zamenik predsednika Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Š. H . iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Š. H . i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su vođeni pred ranijim Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 64/06 i I. 998/06, a kasnije pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 24/17, a po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 64/06 od 14. februara 200 6. godine i I. 998/06 od 10. jula 2006. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Š. H . iz Novog Pazara je podneo Ustavnom sudu, 5. februara 2016. godine, preko punomoćnika E. F, advokata iz Novog Pazara, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 64/06 i I. 998/06 , a sada se vode pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog naveo da je u svojstvu izvršnog poverioca podneo predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika „R.“ DOO iz Novog Pazara, a radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, te da još uvek nije naplatio svoje potraživanje. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne štete, materijalne štete u visini utvrđenoj rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 64/06 od 14. februara 2006. godine i I. 998/06 od 10. jula 2006. godine , kao i zahtev za naknadu troškova podnošenja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u dokumentaciju priloženu uz nju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je Opštinskom sudu u Novom Pazaru dva predloga za izvršenje protiv izvršnog dužnika „R.“ DOO iz Novog Pazara . Predlozi su podneti na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda toga suda P1. 1135/04 od 22. novembra 2004. godine i P1. 451/06 od 6. aprila 2006. godine , kojima je obavezana tužena „R.“ DOO iz Novog Pazara da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na ime minimalne zarade isplati određene novčane iznose.

Opštinski sud u Novom Pazaru je rešenjima I. 64/06 od 14. februara 2006. godine i I. 998/06 od 10. jula 2006. godine usvojio predložena izvršenja.

Rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4. I. 146/15 od 25. decembra 2015. godine utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 64/06 i I. 998/06, a sada se vode pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je delimično usvojen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i dosuđen mu je iznos od 30.000,00 dinara, dok je zahtev predlagača da mu se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od 50.000,00 dinara odbijen, kao neosnovan.

Ustavni sud je utvrdio da je tokom trajanja postupka po ustavnoj žalbi nad stečajnim dužnikom „R.“ DOO iz Novog Pazara, otvoren postupak stečaja rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 24/17 od 18. oktobra 2017. godine .

Na traženje Suda, predsednik Privrednog suda u Kraljevu je dopisom od 8. februara 2019. godine, a na osnovu izjašnjenja poverenika stečajnog upravnika u predmetu St. 24/17, obavestio Sud da je Š. H . iz Novog Pazara blagovremeno dostavio prijavu potraživanja u stečajnom postupku koji se vodi nad stečajnim dužnikom „R.“ DOO iz Novog Pazara na ukupan iznos potraživanja od 867.655,30 dinara; da su osnov potraživanja bile presude ranijeg Opštinskog suda u Novom Pazaru u P1. 1135/04 i P1. 451/06, te rešenja o izvršenju I. 646/06 i I. 998/06; da je zaključkom Privrednog suda u Kraljevu o listi priznatih i osporenih potraživanja St. 24/17 od 27. aprila 201 8. godine stečajnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 867.655,30 dinara i razvrstano u treći isplatni red u iznosu od 867.655,30 dinara .

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno sudskim odlukama u korist podnosioca ustavne žalbe, a protiv izvršnog dužnika „R .“ DOO iz Novog Pazara (sada stečajnog dužnika), koji je u pretežnom državnom vlasništvu, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 24/17, a po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 64/06 od 14. februara 2006. godine i I. 998/06 od 10. jula 2006. godine, umanjenog za iznos koji joj je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Ispitujući zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je nadležni sud u predmetnom slučaju podnosiocu dosudio novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocu dosudio materijalnu štetu čime je suštinski dobio potpuno obeštećenje.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđivanje povrede prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti