Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda privrednih sudova kojima je odbijen zahtev za naknadu štete zbog dužničke docnje. Sud je ocenio da podnosilac ne navodi ustavnopravne razloge, već izražava nezadovoljstvo primenom materijalnog prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-903/2011
14.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva "BCM" d.o.o. iz Jagodine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba privrednog društva "BCM" d.o.o. iz Jagodine izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Kragujevcu P. 129/09 od 1. oktobra 2009. godine i presude Privrednog apelacionog suda Pž. 5756/10 od 8. decembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo "BCM" d.o.o. iz Jagodine izjavilo je 25. februara 2011. godine, preko svog punomoćnika Mlađena Ivanovića, advokata iz Jagodine, ustavnu žalbu protiv presude Trgovinskog suda u Kragujevcu P. 129/09 od 1. oktobra 2009. godine i presude Privrednog apelacionog suda Pž. 5756/10 od 8. decembra 2010. godine zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je: da je osporenom presudom Trgovinskog suda u Kragujevcu odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe "i usled zastarelosti i usled neosnovanosti, što je pravno nemoguće"; da je osporenom presudom Privrednog apelacionog suda, u postupku po žalbi, potvrđena osporena presuda Trgovinskog suda u Kragujevcu; da su razlozi predmetne prvostepene presude "nedovoljno jasni i međusobno suprotstavljeni"; da je Privredni apelacioni sud "sebi komotno dozvolio arbitrernost i tužiocu uskratio pravo na pravično suđenje".

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu štete.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u toku postupka odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je pred Trgovinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 129/09 vođena parnica između podnosioca ustavne žalbe, u svojstvu tužioca, i tuženog privrednog društva "H." a.d, radi naknade štete prouzrokovane dužničkom docnjom; da je presudom Trgovinskog suda u Kragujevcu P. 911/06 od 29. novembra 2006. godine, preinačenom presudom Višeg trgovinskog suda Pž. 1225/07 od 12. decembra 2007. godine, obavezano tuženo privredno društvo "H." a.d. da podnosiocu ustavne žalbe isplati određeni novčani iznos, sa zateznom kamatom, na ime kupoprodajne cene za isporučenu robu (ulje i mazivo); da je u parnici koja je prethodila izjavljivanju ustavne žalbe podnosilac navodio da je tuženom privrednom društvu isporučivao robu (ulje i mazivo), a da je tuženo privredno društvo tu robu plaćalo cementom; da je podnosilac svoj tužbeni zahtev za naknadu štete zasnivao na okolnosti da je cena cementa povećana; da je osporenim presudama tužbeni zahtev tužioca pravnosnažno odbijen, zbog toga što su redovni sudovi ocenili da se "zahtev za naknadu štete ne može zasnivati na hipotetičkim tvrdnjama da je šteta nastala samo zato što je neki proizvod poskupeo".

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.

Odredbom člana 223. stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je da stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarnje prava.

Odredbom člana 278. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) propisano je da ako je šteta koju je poverilac pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja veća od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete. Odredbom člana 293. stav 1. istog zakona propisano je da ako dužnik ne ispuni svoju obavezu u roku koji mu je određen pravnosnažnom odlukom, poverilac ga može pozvati da je ispuni u naknadnom primerenom roku i izjaviti da po isteku tog roka neće primiti ispunjenje, nego će tražiti naknadu štete zbog neispunjenja.

5. Ustavni sud smatra da podnosilac u ustavnoj žalbi ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da mu je povređeno pravo na pravično suđenje, već da izražava svoje subjektivno nezadovoljstvo osporenim presudama redovnih sudova, koje se svode na osporavanje pravilnosti primene materijalnog prava.

Osporene presude doneli su zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svoje nadležnosti, u parničnom postupku koji je sporveden u skladu sa zakonskim odredbama. U osporenim presudama dati su jasni razlozi zbog kojih su redovni sudovi našli da podnosilac ustavne žalbe, kao poverilac, zbog dužničke docnje tuženog privrednog društva nije pretrpeo štetu veću od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate. Po oceni Ustavnog suda, način zaključivanja redovnih sudova ne izaziva sumnju u arbitrernost.

Podnosilac, u suštini, zahteva da Ustavni sud ispita da li je Privredni apelacioni sud pravilno primenio odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Ustavni sud ukazuje da je Privredni apelacioni sud kompetentan da, u postupku po žalbi, ispita pravilnost primene materijelnog i procesnog prava, kao i pravilnost činjeničnog stanja, utvrđenog od strane nižestepenih sudova, dok je Ustavni sud nadležan da, u granicama navoda ustavne žalbe, ispita da li je način na koji su redovni sudovi primenili objektivno pravo doveo do povrede nekog Ustavom zajemčenog subjektivnog prava.

Ustavni sud je, ne upuštajući se u ocenu pravilnosti primene materijalnog prava, ocenio da je obrazloženje osporene prvostepene presude, kao i obrazloženje osporene drugostepene presude, čiji je jedan deo citiran u tački 3. ovog rešenja, prihvatljivo sa stavnošta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje.

Zaključivanje prvostepenog suda, po kome potraživanje podnosioca ustavne žalbe nije nastalo, a da je, ako je eventualno nastalo isto zastarelo, nije "pravno nemoguće" (kako se to podnosilac u ustavnoj žalbi izrazio). Naprotiv, takvo zaključivanje odluci o odbijanju tužbenog zahteva daje dodatno pravno utemeljenje. Okolnost da Privredni apelacioni sud nije, u postupku po žalbi, preispitivao prigovor zastarelosti potraživanja usvojen od strane prvostepenog suda, nije od značaja za drugačije odlučivanje u ovom predmetu. Naime, Privredni apelacioni sud je jasno i argumentovano izneo razloge zbog kojih smatra da sporno potraživanje nije ni nastalo, tako da je pitanje zastarelosti bespredmetno.

Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da mu je presudom Trgovinskog suda u Kragujevcu P. 129/09 od 1. oktobra 2009. godine i presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 5756/10 od 8. decembra 2010. godine povređeno pravo na pravično suđenje, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti