Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete od 800 evra i materijalne štete u visini njenog neunovčenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9030/2018
24.02.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Jovan Ćirić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. S . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. februara 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. S . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , umanjenom za iznose koji su isplaćeni po osnovu rešenja Višeg suda u Leskovcu R4i. 81/16 od 29. jula 2016. godine i R4i. 26/17 od 27. novembra 2017. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 34/10, kao i u izvršnim postupcima koji su mu prethodili. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09), a po osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 1532/00 od 6. oktobra 2000. godine (i izvršnog postupka u predmetu Opštinskog suda u Leskovcu I. 1527/00) i P. 4550/01 od 9. jula 2002. godine ( i rešenj a izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 1669/02 od 30. oktobra 2002. godine), umanjenog za iznose koji su joj po tim osnovima isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. S . iz Leskovca podnela je Ustavnom sudu , 3. marta 2014. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, četiri ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetima I. 1532/00, I. 1669/02, i I. 815/02, kao i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10.

Podnositeljka je u ustavnim žalbama, pored ostalog, navela da nije namirila svoje potraživanje iz radnog odnosa prema AD „E.“ Leskovac u osporenim izvršnim postupcima, kao i u postupku stečaja u kome je prijavila svoje potraživanje . Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom. Po ustavnim žalbama su formirani predmeti Už-1980/2014, Už-1981/2014, Už-1983/2014 i Už-1986/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni sud, Ustavni sud je ustavne žalbe ustupio nadležnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4i. 81/16 od 29. jula 2016. godine usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno da joj je u izvršnom postupku Osnovnog suda u Leskovcu u predmetu I. 1032/01 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je predlagaču na ime primerene naknade zbog utvrđene povrede prava dosuđen iznos od 20.000 dinara. Nakon toga, Viši sud u Leskovcu je Ustavnom sudu ustupio predmet po ustavnoj žalbi Už-1986/2014, radi daljeg postupanja. Po ustupanju, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už- 9727/2016.

Ustavni sud je Odlukom Už-9727/2016 (Už-1986/2014) od 24. oktobra 2019. godine usvojio ustavnu žalbu podnositeljke i utvrdio da joj je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1328/01 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na imovinu, zajemčen og članom 58. stav 1. Ustava, te joj je utvrdio pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09), a po osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 1032/01 od 13. juna 2001. godine i izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 1328/01, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4i. 26/17 od 27. novembra 2017. godine usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno da joj je u izvršnom postupku Osnovnog suda u Leskovcu u predmetu I. 1745/04 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 1745/04, inicijalno predmet I. 815/02) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je predlagaču na ime primerene naknade zbog utvrđene povrede prava dosuđen iznos od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti. Nakon toga, Viši sud u Leskovcu je Ustavnom sudu ustupio predmet po ustavnoj žalbi Už-1983/2014, radi daljeg postupanja. Po ustupanju, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-8363/2018.

Ustavni sud je Odlukom Už-8363/2018 (Už-1983/2014) od 29. decembra 2020. godine usvojio ustavnu žalbu podnositeljke i utvrdio da joj je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1754/04 (ranije predmet Opštinskog suda, inicijalno predmet I. 815/02) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na imovinu, zajemčen og članom 58. stav 1. Ustava, te joj je utvrdio pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09), a po osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 2650/01 od 28. januara 2002. godine i izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu u predmetu I. 1745/04 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 1745/04, inicijalno predmet I. 815/02), umanjenog za iznos koji joj je po tom osnovu već isplaćen.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe Už-1980/2014 i Už-1981/2014 , o kojima nije odlučeno , spojio i formirao predmet Už-9030/2018 , radi donošenja jedinstvene odluke.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe utvvđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavnih žalbi i dokumentacije koja je uz njih priložena, Odluke Už-7980/2016 od 29. decembra 2020. godine, kao i dopisa Privrednog suda u Leskovcu St. 34/10 od 6. novembra 2020. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je 8. decembra 2000. godine i 16. jula 2001. godine Opštinskom sudu u Leskovcu tri predloga za izvršenje protiv izvršnog d užnika DP „E.“ Leskovac, radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa. Predlozi su podneti na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda tog suda P. 1532/00 od 6. oktobra 2000. godine i P. 4550/01 od 9. jula 2002. godine .

Opštinski sud je rešenjem I. 1669/02 od 30. oktobra 2002. godine (predlog podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 4550/01 od 9. jula 2002. godine) usvojio predloženo izvršenja. Po predlogu podnetom 8. decembra 2000. godine na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 1532/00 od 6. oktobra 2000. godine, formiran je predmet I. 1527/00, ali nema dokaza da je predloženo izvršenje usvojeno.

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 37/09 od 24. novembra 2009. godine otvoren je stečajni postupak nad privrednim društvom AD „E.“ iz Leskovca.

Podnositeljka ustavne žalbe prijavila je svoje potraživanje u postupku stečaja (broj prijave 36), između ostalog, pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 1532/00 od 6. oktobra 2000. godine i P. 4550/01 od 9. jula 2002. godine . Potraživanje joj je priznato u ukupnom iznosu od 244.839,34 dinara.

Privredni sud u Leskovcu je rešenjem St. 34/10 od 10. jula 2015. godine zaključio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom AD „E.“ Leskovac. Rešenje je postalo pravnosnažno 29. jula iste godine. U toku postupka nije bilo namirenja stečajnih poverilaca.

Ustavni sud je Odlukom Už-7980/2016 od 29. decembra 2020. godine usvojio ustavnu žalbu podnositeljke M. S . i utvrdio da joj je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, utvrdio pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09), umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu isplaćeni. Prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio trajanje osporenih izvršnih postupaka I. 1527/00, I. 1390/02, I. 2082/03, I. 1405/04 i I. 3074/06 (ranije broj I. 1328/01) i stečajno g postupka koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09), kao jednu celinu, te je našao da su ovi postupci započeti podnošenjem prvog predloga za izvršenje 8. decembra 2000. godine, kada je Opštinskom sudu podnet prvi predlog za izvršenje (u predmetu I. 1527/00).

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetima I. 1527/00 i I. 1669/02 , kao i stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09), Ustavni sud najpre konstatuje da se trajanje izvršnih postupaka i stečajnog postupka u ovom slučaju mora ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe, kriterijumi su koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenih izvršnih postupaka i stečajnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da su ti postupci započeli 8. decembra 2000. godine, kada je Opštinskom sudu podnet prvi predlog za izvršenje, a da su okončani zaključenjem postupka stečaja rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 34/10 od 10. jula 2015. godine (postalo pravnosnažno 29. jula 2015. godine). Dakle, postupci su ukupno trajali više od 14 godina.

Ustavni sud je ocenio da u osporenim izvršnim postupcima nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetim predlozima za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namirila svoja potraživanja. S druge strane, međutim, Ustavni sud ocenjuje da je stečajni postupak bio složeniji, polazeći od toga da je u ovom stečajnom postupku svoja potraživanja prijavio veći broj stečajnih poverilaca. Ustavni sud, pritom, ukazuje da dužina stečajnog postupka ne zavisi uvek od postupanja organa koji ga sprovode, već i od drugih objektivnih okolnosti, poput one da se na dinamiku prodaje nepokretne i pokretne imovine stečajnog dužnika, odnosno postupak unovčenja njegove imovine ne može uticati.

Ustavni sud nalazi da su postavljeni zahtev i bili od značaja za podnositeljku ustavne žalbe, s obzirom da je predlozima za izvršenje traženo namirenje novčanih potraživanja po osnovu radnog odnosa, utvrđenih pravnosnažnim sudskim odlukama, te da je podnositeljka imala opravdan interes da se u što većoj meri namiri njeno potraživanje prema stečajnom dužniku utvrđeno izvršnim ispravama. Takođe, Sud je ocenio da podnositeljka nije doprinela dužem trajanju postupaka.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud ocenjuje da je dugom trajanju postupaka doprinelo nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Leskovcu u osporenim izvršnim postupcima, koji nisu okončani namirenjem potraživanja podnositeljke. Naime, prvi predlog za izvršenje podnositeljka je podnela 8. decembra 2000. godine po osnovu pravnosnažne i izvršne presude P. 1532/00 od 6. oktobra 2000. godine, po predlogu je formiran predmet I. 1527/00, ali nema dokaza da je rešenje o izvršenju doneto . S druge strane, Ustavni sud nalazi da su Trgovinski sud u Leskovcu, a potom i Privredni sud, kao i drugi organi stečajnog postupka, u osporenom postupku blagovremeno preduzimali radnje u cilju njegovog okončanja, imajući u vidu prijavljeni broj potraživanja u stečaju i objektivne okolnosti koje se tiču dinamike prodaje imovine stečajnog dužnika i njenog unovčenja. Prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je imao u vidu da je rešenjima Višeg suda u Leskovcu R4i. 81/16 od 29. jula 2016. godine i R4i. 26/17 od 27. novembra 2017. godine podnositeljki utvrđena povreda navedenog ustavnog prava i to u izvršn im postupcima koji su započet i nakon prvog izvršnog postupka koji je predmet ocene u ovom predmetu , kao i da je podnositeljka M. S , kojoj je Odlukom Ustavnog suda Už-7980/2016 od 29. decembra 2020. godine utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, bila izvršni poverilac u izvršnom postupku I. 1527/00 kao i podnositeljka ustavne žalbe u ovom predmetu, te da bi drugačije odlučivanje stavilo podnositeljku J. S . u neravnopravan položaj.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, i odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Po oceni Ustavnog suda, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom suda, posledice utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnosi teljke ustavne žalb e na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , umanjenom za iznose koji su isplaćeni po osnovu rešenja Višeg suda u Leskovcu R4i. 81/16 od 29. jula 2016. godine i R4i. 26/17 od 27. novembra 2017. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 34/10, kao i u izvršnim postupcima koji su mu prethodili . Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji. Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i da je podnositeljki rešenjima Višeg suda u Leskovcu R4i. 81/16 od 29. jula 2016. godine i R4i. 26/17 od 27. novembra 2017. godine na ime primerene naknade zbog utvrđene povrede prava u dva od osporenih izvršnih postupaka već dosuđen i iznos i od 20.000 dinara i 300 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i da je Odlukom Už-7980/2016 od 29. decembra 2020. godine Ustavni sud podnositeljki M. S . utvrdio pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjene za iznose koji su podnositeljki već isplaćeni po osnovu naknade nematerijalne štete (novčanog obeštećenja) zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u osporenim izvršnim postupcima i stečajnom postupku, a zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku, te da bi dosuđivanje drugog iznosa nematerijalne štete bilo suprotno načelu ravnopravnosti podnosilaca. U tom smislu, Ustavni sud je zaključio da dosuđeni iznos iz tačke 2. izreke Odluke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

6. Razmatrajući ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i zahtev za naknadu materijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljki odlukama Už-9727/2016 (Už-1986/2014) od 24. oktobra 2019. godine i Už-8363/2018 (Už-1983/2014) od 29. decembra 2020. godine utvrdio pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09), a po osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 1032/01 od 13. juna 2001. godine i P. 2650/01 od 28. januara 2002. godine, kao i izvršnih postupaka u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 1328/01 i I. 1745/04 (ranije predmeti Opštinskog suda u Leskovcu, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tim osnovima . Imajući u vidu da podnositeljki nije utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u punom iznosu koji joj je utvrđen u stečajnom postupku koji je vođen nad AD „E.“ Leskovac, to jest i po osnovu drugih pravnosnažnih i izvršnih presuda, Ustavni sud nalazi da ona nije izgubila svojstvo „žrtve“ povrede ustavnog prava na imovinu. Iz tog razloga, Ustavni sud ocenjuje da propust suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnositeljke ustavne žalbe, a protiv dužnika AD „E.“ Leskovac, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežni društveni kapital, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog , Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09) , a po osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 1532/00 od 6. oktobra 2000. godine (po osnovu koje je podnet predlog za izvršenje u predmetu tog suda I. 1527/00), P. 4550/01 od 9. jula 2002. godine (po osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju tog suda I. 1669/02 od 30. oktobra 2002. godine) godine, umanjenog za iznose koji su joj po tim osnovima isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine ( videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti