Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko 18 godina. Sud je podnositeljki dosudio naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.800 evra zbog dugotrajnosti postupka i neefikasnosti sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radmile Jovanović iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. oktobra 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radmile Jovanović i utvrđuje se da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 1980/10 (ranije pred Okružnim sudom u Nišu u predmet ima K. 112/98 i K. 152/00 i pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu K. 980/02) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radmila Jovanović iz Niša podnela je Ustavnom sudu, 6. novembra 2013. godine, preko punomoćnika Stanimira Đurića, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 1980/10 (ranije pred Okružnim sudom u Nišu u predmet ima K. 112/98 i K. 152/00 i pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu K. 980/02).

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je postupak protiv podnositeljke ustavne žalbe za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi pokrenut još 1998. godine, a da nije završen ni do dana podnošenja ustavne žalbe, te da traje već 15 godina; da su u tom periodu donete tri osuđujuće presude, od kojih prva 9. oktobra 1998. godine, druga 4. aprila 2001. godine i poslednja 28. avgusta 2007. godine, a da je svaka od ovih presuda ukinuta i vraćena prvostepenom sudu na ponovno suđenje .

Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog prava, pravo na naknadu nematerijalne štete, kao i troškove na ime sastava ustavne žalbe.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Nišu K. 1980/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

- da je Okružno javno tužilaštvo u Nišu 2. aprila 1998. godine protiv okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe , podnelo zahtev za sprovođenje istrage zbog osnovane sumnje da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 3. u vezi sa st. 4. i 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, a protiv J. S. zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja kao podstrekač iz člana 242. stav 3. u vezi sa stavom 4. i 1. Krivičnog zakona;

- da je krivični postupak protiv podnositeljeke ustavne žalbe i okrivljenog J. S. pokrenut 3. aprila 1998. godine, donošenjem rešenja o sprovođenju istrage zbog osnovane sumnje da su izvršili predmetna krivična dela;

- da je 3. septembra 1998. godine protiv okrivljene proširena istraga zbog osnovane sumnje da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 3. u vezi sa st. 4. i 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, dok je 14. septembra 1998. godine u odnosu na okrivljenog J. S. prekinuta istraga, jer se okrivljeni nalazio u bekstvu;

- da je nakon sprovedene istrage, Okružno javno tužilaštvo u Nišu 15. septembra 1998. godine protiv okrivljene podiglo optužnicu zbog krivičnog del a zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju iz člana 242. stav 3. u vezi sa st. 4. i 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i predmet je pred Okružnim sudom u Nišu dobio broj K. 112/98;

- da je nakon dva puta održanog glavn og pretresa 7. i 8. oktobra 1998. godine i sprovedenog dokaznog postupka, Okružni sud u Nišu 8. oktobra 1998. godine doneo presudu K. 112/98 kojom je okrivljena, ovde podnositeljka, oglašena krivom da je izvršila produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 3. u vezi sa st . 4. i 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine;

- da je odlučujući o žalbama branilaca okrivljene, Vrhovni sud Srbije rešenjem Kž1. 2036/98 od 19. avgusta 1999. godine uvažio žalbe, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio nadležnom sudu na ponovno suđenje;

- da je u periodu od 26. januara 2001. do 4. aprila 2001. godine Okružni sud u Nišu glavni pretres zakazao pet puta, a da glavni pretres nije održan jednom, zbog koncentracije dokaza, odnosno zbog saslušanja svedoka, kao i da je na glavnom pretresu 4. aprila 2001. godine Okružno javno tužilaštvo u Nišu izmenilo optužnicu tako što je okrivljenoj stavljeno na teret da je izvršila krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 2. u vezi sa stavom 1. tačka 5. Krivičnog zakona Republike Srbije, nakon čega je Okružni sud u Nišu 4. aprila 2001. godine doneo presudu K. 152/00 kojom je okrivljenu oglasio krivom da je izvršila predmetno krivično delo i osudio je na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci;

- da su rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž1. 766/01 od 23. aprila 2002. godine uvažen e žalb e branilaca okrivljene, ukinuta prvostepena presuda i predmet vraćen n adležnom sudu na ponovno suđenje;

- da se Okružni sud u Nišu rešenjem K. 71/02 od 11. juna 2002. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u predmetu, nakon čega je predmet ustupljen stvarno i mesno nadležnom Opštinskom sudu u Nišu (novi broj predmeta K. 980/02);

- da je u periodu od 18. februara 2003. do 28. avgusta 2007. godine Opštinski sud u Nišu glavni pretres zakazao 33 puta, od čega glavni pretres nije održan 22 puta, i to : tri puta zbog nedolaska okrivljene , ovde podnositeljke (jednom nije opravdala izostanak, jednom nije uredno primila poziv i jednom je izost ala zbog zdravstvenih problema); jednom jer nije bilo podataka o ishodu krivičnog postupka protiv J. S; tri puta zbog spajanja predmeta ( 4. novembra 2004. godine združeni su spisi predmeta radi vođenja jedinstvenog krivičnog postupka protiv okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe i drugookrivljenog J. S.), 12 puta zbog nedolaska drugookrivljenog i/ili njegovog branioca i svedoka ( usled slanja poziva na pogrešnu adresu i neuredne dostave poziva, dok su u slučaju neopravdanog neodazivanja pozivu branilac drugookrivljenog i svedok novčano kažnjeni zbo g izostanka , a dva puta je naređeno prinudno dovođenje drugookrivljenog); jednom zbog nedolaska oštećenog i dva puta zbog prevođenja odgovora po zamolnici suda i upoznavanja sa prevodom ;

- da je Opštinski sud u Nišu 28. avgusta 2007. godine doneo presudu K. 980/02 kojom su okrivljeni oglašeni krivim da su izvršili predmetna krivična dela i osuđeni na kazne zatvora (okrivljena u trajanj u od godinu dana i šest meseci), a da je Okružni sud u Nišu rešenjem Kž. 305/08 od 3. aprila 2008. godine uvažio žalbe okrivljenih, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio nadležnom sudu na ponovno suđenje;

- da je u periodu od 30. oktobra 2008. do 18. februara 2016. godine Opštinski sud u Nišu glavni pretres zakazao 39 puta, a da glavni pretres nije održan 34 puta i to , između ostalog: sedam puta zbog nedolaska okrivljene (zbog bolesti, smrti supruga, neuredne dostave, dok jednom izostanak nije opravdala); 20 puta zbog nedolaska drugookrivljenog, njegovog branioca, svedoka i uredno pozvanog nadležnog zamenika javnog tužioca (pri čemu je drugookrivljeni izostajao zbog neuredne dostave, pogrešnog obaveštavanja od strane njegovog branioca o datumu održavanja glavnog pretresa , zbog službene sprečenosti, a u slučaju neopravdanog neodazivanja pozivima za glavni pretres sud nije redovno izdavao naredbe za njegovo prinudno dovođenje); pet puta zbog štrajka u pravosuđu i jednom zbog nedolaska oštećenog lica;

- da su presudama Osnovnog suda u Nišu K. 1980/10 od 18. februara 2016. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1. 928/16 od 2. septembra 2016. godine okrivljeni oslobođeni od optu žbe da su izvršili krivičn a del a zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi sa stavom 1. tačka 4. Krivičnog zakonika i zloupotreba ovlašćenja u privredi u podstrekavanju iz člana 238. stav 2. u vezi sa stavom 1. tačka 4. u vezi sa stavom 34. Krivičnog zakonika.

4. Odredbom Ustava, na čij u povred u se podnosi teljka poziva u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 3. aprila 1998. godine , kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage pokrenut krivični postupak u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe , do 2. septembra 2016. godine, kada je Apelacioni sud u Nišu doneo presudu Kž1. 928/16 kojom je krivični postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao 18 godina i pet meseci što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nijedan od činilaca koji objektivno mogu uticati na dužinu sudskog postupka ne mogu opravdati ovoliko trajanje predmetnog krivičnog postupka. Ovo pre svega iz razloga što je Ustavni sud utvrdio da je prva prvostepena presuda doneta još 8. oktobra 1998. godine , da bi postupak bio pravnosnažno okončan tek 2. septembra 2016. godine, nakon što je predmet optužbe četiri puta razmatran pred dve sudske instance. Pored ostalog, vraćanje predmeta na ponovno suđenje uzrokovalo je odlaganje postupka i, u krajnjem ishodu, dovelo do toga da je postupak pravnosnažno okončan tek nakon 18 godina i pet meseci. Ustavni sud ističe da se ovakvo postupanje sudova, saglasno kako praksi ovog suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava, ocenjuje kao „neopravdana aktivnost sudova“. Ustavni sud je utvrdio i da podnositeljka ustavne žalbe nije znatno doprine la neprimereno dugom trajanju postupka , imajući u vidu da je za 18 godina i pet meseci glavni pretres deset puta puta odložen zbog njenog nedolaska, pri čemu dva puta nedolazak nije opravdala, dok je preostalih sedam puta sa glavnog pretresa izostala usled bolesti, a jednom je tražila odlaganje glavnog pretresa zbog smrti supruga. Dalje, Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju bilo neažurnosti, neefikasnosti i propusta u radu prvostepenog suda koje su prevashodno doprinele dužem trajanju postupka. Naime, Ustavni sud je utvrdio da glavni pretres, iako zakazivan u relativno primerenim rokovima, nije redovno i održavan, i to uglavnom usled nedolaska drugookrivljenog. Ustavni sud je utvrdio da je drugookrivljeni sa glavnog pretresa izostajao zbog službene sprečenosti, pogrešnog obaveštavanja od strane branioca o datumu održavanja glavnog pretresa ili zbog promene adrese i samim tim nemogućnosti da mu se uruči poziv za glavni pretres. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da nakon neopravdanog neodazivanja pozivima za glavni pretres, prvostepeni sud nije redovno izdavao naredbe za prinudno dovođenje drugookrivljenog.

Ustavni sud je stava da se propust prvostepenog suda da se krivični postupak okonča u okviru razumnog roka ogleda kako u činjenici da je predmet optužbe četiri puta razmatran pred dve sudske instance , tako i u činjenici da usled neispunjenja procesnih uslova za održavanje glavnog pretresa sud nije preduzimao sve delotvorne radnje za obezbeđenje prisustva drugookrivljenog lica. U prilog iznetom, Ustavni sud ukazuje da je od 4. novembra 2004. godine, kada su spojeni spisi predmeta radi vođenja jedinstvenog postupka , prvostepeni sud glavni pretres zakazao 62 puta, pri čemu je drugookrivljeni sa glavnog pretresa izostao više od 30 puta. Stoga je Ustavni sud ocenio da ni eventualna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u vezi sa krivičnim delima koja su bil a predmet optužbe protiv dva lica, u konkretnom slučaju, ne mogu predstavljati prihvatljivo opravdanje za trajanje krivičnog postupka od 18 godina i pet meseci.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi teljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1 .800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog krivičnog postupka, kao i činjenicu da podnositeljka ustavne žalbe svojim postupcima nije znatno doprine la njegovom odugovlačenju. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Razmatrajući zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo , između ostalih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu na: www.ustavni.sud.rs).

7. Sledom navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti