Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro osam godina. Utvrđena je odgovornost prvostepenog suda zbog dugih perioda neaktivnosti i dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9034/2012
14.05.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić , dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. D . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. maja 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. D . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P. 848 /10 , povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Naro dne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredsta va - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. D . iz Beograda podnela je , 27. novembra 2012. godine , Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P. 848 /10. Podnositeljka se pozvala i na odredbu člana 6. stav 1. Evrospke konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: EK).

Iznoseći hronološki tok predmetnog postupka i ukazujući na okolnosti koje su po njenom mišljenju doprinele njegovom dužem trajanju, podnositeljka ustavne žalbe ističe da joj je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno time što navedeni postupak, u vreme podnošenja ustavne žalbe, ni posle sedam godina nije pravnosnažno okončan. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, i utvrdi joj pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne ža lbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Užicu P. 848/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja M . D, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 26. maja 2005. godine tužbu Opštinskom sudu u Čajetini protiv tuženog "N. J ." – P. o . "J . t .", radi naknade nematerijalne štete.

U toku 2005. godine održana su četiri ročišta, sprovedeno je medicinsko veštačenje i izveden je dokaz saslušanjem tužilje i šest svedoka.

Rešenjem Opštinskog suda u Čajetini P. 93/05 od 27. februara 2006. godine postupak je prekinut zbog toga što je tuženi prestao da postoji.

U podnesku od 16. avgusta iste godine, tužilja je označila pravne sledbenike prvobitno tuženog i tražila je da se postupak nastavi.

Postupak je nastavljen 22. decembra 2006. godine i do donošenja prve po redu prvostepene presude P. 303/06 od 15. maja 2007. godine od ukupno pet zakazanih ročišta, dva nisu održana, od čega jedno na molbu tužiljinog punomoćnika, a drugo zbog neurednog pozivanja jednog od tuženih. Pored toga, izveden je dokaz saslušanjem još jednog svedoka.

Pomenuta prvostepena presuda, koja je iz suda otpravljena 15. maja 2008. godine, ukinuta je rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 459/09 od 23. februara 2009. godine.

U ponovnom postupku, od ukupno 12 zakazanih ročišta, tri nisu održana - jedno zbog sprečenosti sudije, a druga dva zbog nedostatka dokaza o pozivanju jednog od tuženih, odnosno na molbu jednog od tuženih. Nakon ročišta održanog 27. oktobra 2009. godine prvo sledeće je bilo zakazano za 20. septembar 2011. godine. U ovom delu postupka ponovo su saslušani tužilja i jedan svedok.

Druga prvostepena presuda P. 848/10 koja je doneta 4. jula 2012. godine, otpravljena je iz suda 9. januara 2013. godine, a postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 831/13 od 2. aprila 2013 . godine.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

S obzirom na to da se odredba člana 32. stav 1. Ustava sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 6. stav 1. E K, Ustavni sud postojanje povrede prava ceni u odnosu na navedenu odredbu Ustava .

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li je postupak vođen u okviru razumnog roka ili ne uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čija se dužina osporava trajao nepunih osam godina, što bi samo po sebi moglo da ukazuje da nije okončan u okviru standarda razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja koje u sporu treba raspraviti, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, po stupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja prava o k ome se raspravljalo za podnositeljku, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanj a postupka.

Po nalaženju Ustavnog suda, predmetni postupak u kom se odlučivalo o osnovanosti zahteva za naknadu nematerijalne štete ne može se okarakterisati kao složen, imajući u vidu da radi utvrđenja činjenica bitnih za presuđenje nije sprovođen naročito obiman dokazni postupak i da je većina dokaza izvedena tokom 2005. godine .

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalbe, Us tavni sud je ocenio da je na strani podnositeljke postojao legitiman interes za odlučivanje suda u što kraćem roku radi otklanjanj a neizvesnosti u pogledu njenih eventualnih prava.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je podnositeljka u neznatnoj meri doprinela dužini trajanja postupka jer samo jedno ročište nije održano na predlog njenog punomoćnika.

Analizirajući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni sud bio neaktivan u periodu od skoro dve godine kada je nakon ročišta održanog 27. oktobra 2009. godine sledeće zakazao za 20. septembar 2011. godine. Pored toga, prvostepenom sudu je trebalo godinu dana da ekspedujue prvu po redu donetu presudu, dok mu je za drugu trebalo pola godine.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je zaključio da je postupanje prvostepenog suda isključivo dovelo do toga da je predmetni parnični postupak trajao nepunih osam godina.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu traj anja postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

7. S obzirom na navedeno , Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti