Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao preko sedam godina. Sud je konstatovao značajne periode neaktivnosti prvostepenog suda i naložio hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-904/2009
29.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnim žalbama Ljiljane Kulinčević i Grozdane Žarković, obe iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe Ljiljane Kulinčević i Grozdane Žarković i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu, kasnije Osnovnim sudom u Valjevu u predmetu P1. 461/09 (ranije P1. 64/08) povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Kulinčević i Grozdana Žarković, obe iz Valjeva, su 15. juna 2009. godine, svaka posebno, a preko punomoćnika advokata Radomira Spasojevića iz Valjeva, podnele Ustavnom sudu ustavne žalbe, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odrebom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 64/08. Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti Už-904/2009 i Už-909/2009. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), spojio postupke po ustavnim žalbama u navedenim predmetima, radi zajedničnog odlučivanja, i to tako što je predmet Už-909/2009 pripojen predmetu Už- 904/2009.

U ustavnim žalbama se navodi da su podnositeljke ustavne žalbe 2004. godine podnele Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv AD "Minsa" iz Valjeva zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, kao i zbog naknade štete usled nezakonitog otkaza; da je u tom postupku delimičnom presudom utvrđeno da je otkaz ugovora o radu podnositeljkama nezakonit i poslodavac obavezan da podnositeljke vrati na rad, ali još uvek nije okončan postupak u pogledu zahteva za naknadu štete prouzrokovane tim otkazom; da iako je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora okončati u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, sud odlučio da se sa postupkom za utvrđivanje činjenica koje su bitne za naknadu štete zastane do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravosnažne delimične presude, usled čega je došlo do neopravdanog odugovlačenja postupka; da se neažurnim i nezakonitim postupanjem suda koje je dovelo do neopravdanog odugovlačenja postupka podnositeljkama ustavne žalbe krši pravo na pravično suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a time nanosi nematerijalna i materijalna šteta. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno navedeno ustavno pravo.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz ustavnih žalbi i spisa predmeta Opštinskog suda, kasnije Osnovnog suda u Valjevu P1. 461/09 (ranije P1. 64/08) utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Četrdeset sedmoro tužilaca, među kojim i podnositeljke ustavne žalbe, je, preko punomoćnika Ilije Kantara, advokata iz Beograda, 31. maja 2004. godine podnelo Opštinskom sudu u Valjevu zajedničku tužbu protiv tuženog AD "Uzor", kasnije AD "Minsa", iz Valjeva, koja je precizirana podneskom od 30. juna 2004. godine, a kojom se traži da sud: prvo - poništi odluke tuženog AD "Uzor" iz Valjeva od 21. maja 2004. godine o otkazu ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti tužilaca od 1. marta 2003. godine, zbog toga što su stupili u štrajk koji nije organizovan u skladu sa Zakonom o štrajku, zbog nepoštovanja radne discipline i nedoličnog ponašanja, kao i zbog toga što su odbili da zaključe ugovor o radu pod izmenjenim uslovima, odnosno aneks ugovora; drugo - da tužioce vrati u radni odnos; treće - da naknadi sve zaostale zarade koje bi tužioci primili da su bili na radu od dana donošenja osporenih odluka sa zakonskom zateznom kamatom; četvrto - da naknadi troškove parničnog postupka.

Opštinski sud u Valjevu je razdvojio postupak po navedenoj tužbi, a tužbe podnositeljki ustavne žalbe su dostavljene na odgovor tuženom 15. novembra 2005. godine i zakazano zajedničko ročište.
Na ročištu održanom 22. decembra 2005. godine prvostepeni sud je doneo rešenje da se spisi predmeta po tužbama podnositeljki ustavne žalbe i još jedne tužilje spoje, radi jedinstvenog vođenja postupka i presuđenja pod brojem P1. 1096/04, a da će se sledeće ročište zakazati naknadno.
Na sledećem ročištu održanom 11. maja 2006. godine Opštinski sud u Valjevu je, na predlog punomoćnika stranaka, doneo rešenje o prekidu postupka do pravosnažnog okončanja spora o zakonitosti štrajka, koji se po tužbi ovde tuženog, vodio kod istog suda u predmetu P1. 1393/05.
Nakon pravnosnažnosti presude kojom je odbijen tužbeni zahtev ovde tuženog za utvrđivanje nezakonitosti štrajka kao neosnovan, tužilje su 4. aprila 2007. godine podnele predlog za nastavak postupka. Opštinski sud je na ročištu održanom 18. maja 2007. godine usvojio predlog za nastavak postupka i nakon sprovedene glavne rasprave, 13. septembra 2007. godine doneo delimičnu presudu P. 492/07, kojom je usvojio tužbeni zahtev u delu kojim se traži poništavanje odluka tuženog o otkazu i vraćanje tužilja na rad.
Rešavajući o žalbi tuženog protiv presude P. 492/07 od 13. septembra 2007. godine, koja je izjavljena 25. oktobra 2007. godine, Okružni sud u Valjevu je 30. januara 2008. godine doneo presudu Gž1. 39/08, kojom je odbio žalbu tuženog kao neosnovanu i potvrdio osporenu delimičnu presudu.
Posle vraćanja spisa predmeta 12. februara 2008. godine, Opštinski sud u Valjevu je nastavio postupak o preostalom delu tužbenog zahteva, zakazavši prvo ročište za 20. mart 2008. godine, na kome je punomoćnik tužilja predložio izvođenje dokaza veštačenjem veštaka ekonomske struke u vezi visine njihovog potraživanja. Posle još tri zakazana ročišta, od kojih je jedno odloženo na teret tuženog, prvostepeni sud je na ročištu 3. jula 2008. godine doneo odluku da se zastane sa postupkom do odluke Vrhovnog suda Srbije o reviziji koju je tuženi 31. marta 2008. godine izjavio protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 39/08 od 30. januara 2008. godine.

Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. II 1209/08 od 17. septembra 2008. godine odbio kao neosnovanu reviziju tuženog, a spisi predmeta su vraćeni Opštinskom sudu u Valjevu 29. oktobra 2008. godine.
Nakon vraćanja spisa predmeta, Opštinski sud u Valjevu je nastavio postupak i u narednih sedam meseci zakazao sedam ročišta za glavnu raspravu o preostalom tužbenom zahtevu tužilja, od kojih dva ročišta nisu održana zbog nedostatka procesnih pretpostavki, odnosno na predlog punomoćnika tuženog; tuženi je 20. marta 2009. godine podneo Opštinskom sudu predlog za delegaciju drugog stvarno nadležnog suda, koji je Vrhovni sud Srbije odbio rešenjem R. 232/09 od 9. aprila 2009. godine, a spise predmeta vratio Opštinskom sudu u Valjevu 21. maja 2009. godine; tužilje su 13. januara i 24. februara 2009. godine precizirale tužbeni zahtev, a Opštinski sud u Valjevu je na ročištu 3. juna 2009. godine doneo presudu P1. 64/08, kojom je tužbeni zahtev tužilja za isplatu naknada i doprinosa usvojio u celini. Presuda je dostavljena punomoćniku tužilja 29. juna 2009. godine, a punomoćniku tuženog 14. jula 2009. godine.
Protiv ove presude tuženi je 21. jula 2009. godine izjavio žalbu, koja je dostavljena Okružnom sudu u Valjevu 27. avgusta 2009. godine. Okružni sud u Valjevu je presudom Gž1. 228/09 od 25. septembra 2009. godine delimično potvrdio ožalbenu presudu, a delimično ukinuo presudu i u tim delovima predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Spisi predmeta su vraćeni Opštinskom sudu u Valjevu 20. oktobra 2009. godine.

U skladu s tim, Opštinski sud u Valjevu je 19. novembra 2009. godine održao ročište i 20. novembra 2009. godine doneo presudu P1. 462/09, kojom je odlučio o delu tužbenog zahteva iz ukinutog dela prethodne prvostepene presude. Ova presuda je dostavljena punomoćniku tužilja 9. decembra 2009. godine, a punomoćniku tuženog 21. januara 2010. godine.
Tuženi je 18. decembra 2009. godine izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 228/09 od 25. septembra 2009. godine, koju je Vrhovni kasacioni sud odbacio rešenjem Rev2. 1522/10 od 8. juna 2010. godine, a koje je dostavljeno punomoćnicima stranaka 12, odnosno 18. avgusta 2010. godine.
Tuženi je, takođe, 28. januara 2010. godine izjavio žalbu protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P1. 462/09 od 20. novembra 2009. godine, ali u spisima predmeta nema dokaza o postupanju po toj žalbi.
Prema podacima iz spisa predmeta, Privredni sud u Valjevu je 24. decembra 2010. godine dostavio Osnovnom sudu u Valjevu zahtev P. 1261/10 za dostavljanje na uvid spisa predmeta P1. 462/09, koje je Osnovni sud u Valjevu dostavio Privrednom sudu 30. decembra 2010. godine.
4. Za ocenu navoda ustavnih žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnositeljke pozivaju, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 59/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, propisano je da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 434.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje u ovom postupku od 22. februara 2005. godine je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) je propisano da se spor o povredi prava zaposlenog pravnosnažno okončava pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Istovetna odredba sadržana je i u članu 195. stav 3. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja osporenog postupka, koji je započet podnošenjem tužbe sudu 31. maja 2004. godine, a još uvek nije okončan.

Parnični postupak, povodom čije dužine trajanja su podnete ustavne žalbe, trajao je do momenta podnošenja ustavnih žalbi punih pet godina, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Međutim, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da je u ovom parničnom postupku sud trebalo da odluči o više relativno složenih činjeničnih i pravnih pitanja u vezi sa zakonitošću otkaza ugovora o radu tužilja, a zatim, eventualno, i o visini štete zbog nezakonitog otkaza, što je zahtevalo obimniji dokazni postupak.
Predmet spora je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnositeljke ustavne žalbe, jer se njime, u suštini, rešavalo o zakonitosti prestanka njihovih radnih odnosa i vraćanju na rad, kao i o naknadi štete u vidu izgubljene zarade. Ustavni sud ocenjuje da podnositeljke nisu doprinele dugom vremenskom trajanju parničnog postupka.

Ocenjujući ponašanje suda u ovom postupku, Ustavni sud je našao da, je u toku ovog parničnog postupka prvostepeni sud više puta ispoljio neefikasnost u postupanju. Naime, nakon podnošenja tužbe 31. maja 2004. godine, tužba je dostavljena na odgovor tuženom tek 15. novembra 2005. godine - nakon godinu dana i pet i po meseca. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Iako citirana odredba Zakona o radu ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, postupanje Opštinskog suda u Valjevu, koji u parnici iz radnog odnosa tužbu dostavlja na odgovor tuženom tek nakon 17 i po meseci od njenog podnošenja predstavlja grubo narušavanje načela efikasnosti postupanja sudova. Takođe, posle prvog ročišta, sledeće ročište je zakazano posle četiri i po meseca, što je takođe u neskladu sa hitnom prirodom postupka u radnim sporovima. Osim toga, u predmetu nema dokaza o postupanju po žalbi tuženog od 28. januara 2010. godine protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P1. 462/09 od 20. novembra 2009. godine, a nakon dostavljanja rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1522/10, kojim je odlučeno o reviziji tuženog protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 228/09 od 25. septembra 2009. godine
- tužiljama 12, a tuženom 18. avgusta 2010. godine - Osnovni sud u Valjevu nije postupao u predmetu do dostavljanja spisa Privrednom sudu u Valjevu 30. decembra 2010. godine. Na ovaj način, po oceni Ustavnog suda, Opštinski sud u Valjevu je navedenom procesnom neaktivnošću odlučujuće doprineo da trajanje parničnog postupka u ovom radnom sporu bude neprihvatljivo dugo Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj parnici iz radnih odnosa, zasnovana na standardima prihvaćenim u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljki ustavnih žalbi na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje Opštinskog, sada Osnovnog suda u Valjevu u najvećoj meri dovelo do toga da parnični postupak, proistekao iz radnih odnosa, traje sedam godina i da još uvek nije u potpunosti pravosnažno okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba osnovana i da je u predmetu Opštinskog suda u Valjevu, odnosno Osnovnog suda u Valjevu P1. 462/09 (ranije P1. 64/08) podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak što pre okončao. S obzirom na to da podnositeljke ustavnih žalbi nisu tražile da im se zbog neprimereno dugog trajanja parničnog postupka utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je odlučio da se štetne posledice povrede prava podnositeljki otklone objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti