Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u upravnom sporu o porodičnoj invalidnini

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na pravično suđenje i poništava presudu Vrhovnog kasacionog suda. Sud je proizvoljno primenio materijalno pravo tumačeći da pravo na porodičnu invalidninu prestaje danom prestanka postojanja SFRJ.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9046/2014
26.05.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Snežane Leskovac iz Šida, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Snežane Leskovac i utvrđuje da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 54/2014 od 10. oktobra 2014. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 54/2014 od 10. oktobra 2014. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 34/11 od 12. aprila 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Snežana Leskovac iz Šida je, 19. decembra 2014. godine, preko punomoćnika Bojana Grubanovića, advokata iz Šida, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 54/2014 od 10. oktobra 2014. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka je predložila da Ustavni sud usvoji njenu ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu Vrhovnog kasacionog suda.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeni akt, kao i u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku i demografiju broj 113-580-640/2010-02 od 23. novembra 2010. godine poništeno je rešenje Odeljenja za društvene delatnosti Opštinske uprave opštine Šid broj 580-19/2010 od 25. avgusta 2010. godine, te je odbijen zahtev podnositeljke ustavne žalbe za priznavanje prava na porodičnu invalidninu, sa obrazloženjem da suprug podnositeljke nije preminuo pod okolnostima iz člana 2. stav 1. tačka 5) Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, niti kao pripadnik oružanih snaga SFRJ, jer je preminuo 4. avgusta 1992. godine, kao radnik Sekretarijata unutrašnjih poslova Republike Srpske Krajine iz Vukovara, na izvršenju službenog zadatka, dakle nakon prestanka postojanja SFRJ.

Podnositeljka je protiv navedenog rešenja podnela tužbu, koja je odbijena kao neosnovana presudom Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 34/11 od 12. aprila 2013. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe je podnela Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje navedene sudske odluke, koji je odbijen kao neosnovan osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 54/2014 od 10. oktobra 2014. godine. U obrazloženju osporene presude je navedeno da je presuda Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 34/11 od 12. aprila 2013. godine doneta bez povrede pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ“, br. 24/98, 29/98 i 25/2000 i „Službeni glasnik RS“, br. 101/05 i 111/09).

Odredbom člana 2. stav 1. navedenog zakona propisano je da je borac jugoslovenski državljanin koji je: u ratu vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti radi odbrane suverenosti, teritorije, nezavisnosti i ustavnog poretka Savezne Republike Jugoslavije (tačka 1)); učestvovao u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918. godine kao pripadnik srpske i crnogorske vojske (tačka 2)); učestvovao u antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu - kao pripadnik Vojske Kraljevine Jugoslavije u ratu od 6. do 17. aprila 1941. godine ili u sastavu savezničkih armija (tačka 3)); učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi u Drugom svetskom ratu kao pripadnik partizanskih odreda, Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, odnosno Jugoslovenske armije od 17. aprila 1941. do 15. maja 1945. godine, u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika, odnosno kome je aktivan i organizovan rad u toj borbi priznat u poseban staž u dvostrukom trajanju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju (tačka 4)); vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (tačka 5)).

Odredbom člana 13. stav 1. navedenog zakona je propisano da je porodica palog borca porodica lica koje je poginulo, umrlo ili nestalo pod okolnostima iz čl. 2. i 3. ovog zakona ili je umrlo od posledica rane, povrede, ozlede ili bolesti zadobijene pod tim okolnostima u roku od godinu dana od dana nastanka oštećenja organizma , dok je odredbom stava 2. propisano da je član porodice palog borca, pored ostalih, i njegov bračni drug. Odredbom člana 22. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da je osnovno pravo člana porodice palog borca porodična invalidnina. Odredbama čl. 30. do 38. ovog zakona propisani su uslovi i način ostvarivanja prava na porodičnu invalidninu.

5. Ustavni sud najpre konstatuje da iz navoda podnete ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka, u suštini, smatra da joj je osporenom presudom, kao i nižestepenim aktima, povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Naime, podnositeljka ukazuje da joj je pravo na porodičnu invalidninu iza palog borca već bilo priznato rešenjem od 27. oktobra 1998. godine, kao sauživaocu sa sinom, te da joj je ovo pravo prestalo 2001. godine s obzirom na to da je sin završio školovanje, a podnositeljka nije imala navršenih 45 godina života, a da je u postupku koji je pokrenula kada je ispunila zakonom propisane uslove u pogledu godina života, utvrđeno da joj ovo pravo ne pripada jer njen suprug nije preminuo pod okolnostima iz člana 2. stav 1. tačka 5) Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u sprovedenom postupku ispitivao da li je podnositeljki ustavne žalbe osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud , pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bila očigledno nepravična, arbitrarna ili diskriminatorska.

Na osnovu navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud konstatuje sledeće: da je borac jugoslovenski državljanin koji je vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ; da je zakonom određen samo datum počev od kog su vojne ili druge dužnosti mogle biti vršene u cilju očuvanja suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ; da vršenje navedenih dužnosti nije uslovljeno pripadnošću Vojsci te države; da je porodica palog borca porodica lica koje je poginulo pod okolnostima iz člana 2. Zakona; da je član porodice palog borca, pored ostalih, i njegov bračni drug; da su odredbama čl. 30. do 38. navedenog zakona propisani uslovi i način ostvarivanja prava na porodičnu invalidninu.

Vrhovni kasacioni sud je u osporenoj presudi ocenio da je pravilan stav Upravnog suda da podnositeljka ne ispunjava uslove za priznavanje prava na porodičnu invalidninu jer je suprug podnositeljke preminuo nakon 27. aprila 1992. godine, kada je prestala da postoji SFRJ, konkretno dana 4. avgusta 1992. godine.

Po oceni Ustavnog suda, ovakav stav predstavlja proizvoljnu primenu materijalnog prava na štetu podnositeljke ustavne žalbe. Naime, Ustavni sud ukazuje da vršenje dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ, nije uslovljeno pripadnošću Vojsci te države, niti je određen neki period do kog se smatra da su vojne ili druge dužnosti mogle biti vršene u cilju očuvanja suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ, već samo datum počev od kog se u smislu ovog zakona smatra da su vojne ili druge dužnosti mogle biti vršene u tom cilju. Ustavni sud je isti stav zauzeo u više svojih odluka, pored ostalih i u Odluci Už-8988/2013 od 10. februara 2016. godine.

Nalazeći da obrazloženje osporenog akta ne zadovoljava zahteve pravičnosti i da je u tom aktu proizvoljno primenjeno materijalno pravo na štetu podnositeljke ustavne žalbe, ne ulazeći u ocenu da li podnositeljka ispunjava sve zakonom propisane uslove za priznavanje predmetnog prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presudu Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 54/2014 od 10. oktobra 2014. godine i odredio da se u ponovnom postupku donese nova odluka o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 34/11 od 12. aprila 2013. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u upravnom sporu o porodičnoj invalidnini

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti